Српски пишем и зборим / сваком громко говорим: / народности ми србинска, / ум и душа славjанска
Фото: Инстаграм
Име ми jе вjерољуб,
презиме ми родољуб.
Црну Гору, родну груду
камен паше одасвуда.
Српски пишем и зборим
сваком громко говорим:
народности ми србинска,
ум и душа славjанска.
Добром христиjанину г-д преосвећеном ужичком еп. Никифору
о Ђурђевудне, на Ловћену, љета 1833.
Епископу Никифору објавио је Љубомир Дурковић Јакшић у својој књизи Митрополија Црногорска никада није била аутокефална (Удружени издавачи: Свети архијерејски синод Српске православне цркве и Митрополија Црногорско-приморска, Београд – Цетиње 1991, стр. 36), а раније у књизи Епископ Никифор и млади Његош (Љубомир Дурковић-Јакшић, Епископ жички Никифор Максимовић и млади Његош, Краљево, 1980). Епископ Никифор (Максимовић) боравио је током 1833. у Црној Гори и рукоположио више свештеника. Пео се и на Ловћен, где је од Његоша добио Даницу Вука Ст. Караџића из 1826. и ову песму уместо посвете. Дурковић даље наводи да је испод Његошевих епископ Никифор дописао своје стихове: „Ко се попо на вр Ловћена / нек пребива онђена. / С Његошем се туне ближе неба / и сунца које нам свима треба.“
Извор: CD „Петар II Петровић Његош: Сабрана дела“
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар