Ја сам смрт овако разумјео: или је тихи, вјечни сан који сам боравио пређе рођења или лако путовање из свијета у свијет, пише Његош доктору Петру Маринковићу
Петар II Петровић Његош
Петар II Петровић Његош: Ако је игђе икога, нас ево; сад али никад, никад ако не сад
Ако је игђе икога, нас ево; ако ли нема никога, ја не могу ништа до стиђети се што сам вам брат. Сад али никад, никад ако не сад, пише Његош Илији Гарашанину
Петар II Петровић Његош: Кад свак ратује ми мирујемо, а кад свак мирова ми ратовасмо
Знајте, браћо, да кроз наше јуначке чланове тече права српска крвца, знајте да смо од искона заклели се прахом наших прадједова „радије с мачем у руци умрети но иједној се сили срамном ропству предати“
Петар II Петровић Његош: Епископу Никифору
Српски пишем и зборим / сваком громко говорим: / народности ми србинска, / ум и душа славjанска
Петар II Петровић Његош: Поздрав штиту Србобрана
Еj Србине, витешко кољено, / ко те тлачи, маjка ти жалосна! / Рашта своjе силе не познаjеш, / рашта мишце удар не измjериш, / коjи може врага сатриjети / и вериге гадне истрзати
Петар II Петровић Његош: Орао и свиња, или наша браћа подмићена од Турака
Мож се хвалит ка поштено живиш / пред свињама, али не пред нама, / јербо наше племе поносито / таквога се гнушава живота. / Него ти се чудити и није: / свињски мислиш, а свињски говориш
Петар II Петровић Његош: Поета је жрец олтара свесвјетија
Никада нијесам могао разабрати: али је наша народна поезија искра бесмртнога огња, али је бурна клапња – чедо уског поднебија нашег, пише Његош Л. А. Франклу 1851. године
Светозар Стијовић: Српство у песничком делу Петра Другог Петровића Његоша
У крајњем закључку може се рећи да српска национална идеја нигде није тако изражена као у Његошевом песничком делу
Славиша Батко Милачић: Црна Гора и Русија у 19. и почетком 20. вијека
У току своје дуге владавине (од 1860. до 1918) књаз/краљ Никола је одржавао блиске односе са три руска цара, Александром II, Александром III и Николом II
Батрић Бабовић: Ловћен нам је олтар свети
Литургија траје и не престаје! Ваљда Црногорци схвате да је на Ловћену смирај Црне Горе! А ако га не буде наћи ће се за један народ тужан крај и исписница из Књиге живих!