Мож се хвалит ка поштено живиш / пред свињама, али не пред нама, / јербо наше племе поносито / таквога се гнушава живота. / Него ти се чудити и није: / свињски мислиш, а свињски говориш
Фото: ФБ страница Историја Србске Црне Горе
Једном свиња из пуна корита
пред вратима имућнога дома,
ка умије, по свињски локаше.
Орај гордо на крутој литици
величава крила одмараше
и оштраше смртоносне канџе
бацајући пламене погледе
на све стране у прољетње јутро,
к побједи се новој готовећи.
Него свиња, како се налока,
поиздиже турин обрљани
и угледа на литицу орла.
Грокну крупно, па говори орлу:
„Шта ту чучиш на голој литици,
несретниче и гладни ајдуче,
изгнаниче под општим проклетством?
Што је твоја жалосна судбина?
Празна слава и грабеж крвави,
па и с крвљу ручак без вечере.
Помири се и предај људима,
виђи ка се живи обилато:
мени на дан три корита дају,
све пуније једно од другога;
па цио дан у глиб до ушију,
превраћам се, на свијет уживам;
ни што мислим, ни главу разбијам,
но иза сна на пуно корито.“
Орај тресну, па прикупи крила,
с презренијем одговара свињи:
„Мож се хвалит ка поштено живиш
пред свињама, али не пред нама,
јербо наше племе поносито
таквога се гнушава живота.
Него ти се чудити и није:
свињски мислиш, а свињски говориш
То ти сада дају и госте те,
ал’ не зато рашта ти помишљаш,
но док мало накупиш сланине,
па ће одмах маљугом по цику.
То погађаш, ми смо грабитељи,
под вселенским живимо процесом
опасности и крвопролића;
то су наше игре и пирови.
Но ликови наши поносити
јесу символ земног величаства,
на крунама царскијем блистају;
јошт се круне диче и поносе
што су лика нашега достојне.“
То изрече, па хитро полети,
ка крилата из лука стријела,
у својему над облаком царству.
Оста свиња у гадном брлогу
чекајући у чело сјекиру.
Орао и свиња, или наша браћа подмићена од Турака први пут је објављена у Шумадинки (Београд, 1852, бр. 51)
Извор: CD „Петар II Петровић Његош: Сабрана дела“
Categories: Гостинска соба
Треба озбиљно проверити ауторство ове песме објављене после смрти песника . Његош бар то заслужује.
Njegoš je Crnogorski vladika , mislioc i poeta, nema veze sa srbima osim sto ga vi u nedostatku svoje istorije i 500 godina robovanja prisvajate!
Bolest je komunistička teška mnogo se teško od nje izliječit .
Гори смо од те свиње 300%. И горе је време данас од времена Турака 300%.
Ондашње потурице су и имале неке рационалне разлоге , они су били део турског милета, повлашћени потпуно у истој равни као неки ага у Анадолији или Магребу.
Ово сада ево већ од 1990 маса нашег народа просто гине за пут ка западу“, дише за“ европске вредности“ продали би многи славску икону за европски стандард и благостање“ – а нису добили ништа.
Уместо европског пута добили „европску чекаоницу“, инсталирајући европске вредности доби смо „сатанскњ вредности“ уместо европског стандарда добисмо мотање каблова у пеленама за минималац.
У овом народу је толико болесно стање духа да сам икс пут чуо људе који сами себе прекоравају у смислу : ма ми смо никакви, зато Милка чоколада за наше тржиште је 5 пута гора него за немачко тржиште. Исто је и са детрџентом, кексом, гардеробом и др.
Дакле потсвесно западофилство у назови Срба бланко оправдава Немца што нас вара и уваљује нам робу Ш класе по дупло већој цени него тамо у Швабској.
Нажалост европотурица је много, и они се нису ооделили од нас, и ајде да претенциозно и нескромно кажем – правих Срба, који на запад и даље гледају онако како је наш народни отац Свети Сава написао да се требају гледати Латини.
Да би се могло борити прво се мора разумети, а што би Радован Дамјановић рекао „Народ ништа не разуме“.
Док ми све скапирамо остаће нас толико да напунимо Стиг. О још нешто, крај турске владавине смо дочекали као народ насељен од Солуна до северне Далмације. Живог духа и живе вере. Док нас је 150 година рвања за западом проклетим сузичо на крг мало шири од предкумановсје Србије, разореног духа и разорене Вере.
Ево и овде сендвичари дошли. Вероватно су се препознали у написаном.
Mne-Koliki moraš biti idiot da napišeš kako je Njegoš Crnogorac i nema veze sa Srbima. Crnogorsku naciju stvorili su komunisti bezmalo sto godina nakon Negoševe smrti. Malo pomići: “ O kukavno Srpstvo ugašeno, zla nadživjeh tvoja svakolika, s najgorim hoću da se borim! “ Molim!