Еj Србине, витешко кољено, / ко те тлачи, маjка ти жалосна! / Рашта своjе силе не познаjеш, / рашта мишце удар не измjериш, / коjи може врага сатриjети / и вериге гадне истрзати
Фото: Инстаграм
Не смије дуго ова мрачна ноћ
у нашим душама паклено царствоват!
Волкани, који страшно кувају
у нашим грудима, букнути морају
и задушит онога који љагом
јуначко окаља име.
Родна земља наша, гдје почивају
кости славних наших прадједовах,
нек нам буде торжественом гробницом
или пантеон возвишених душах.
Ко да сноси овај скотски порок?
Херојске душе њег` се гнушавају.
Србин с витешке висине паде
у талогу мрском гаднога ропства.
Благородна и jуначка крвца –
што jе друго него сjаjна жертва,
да се жеже на олтару чести?
Ђе jе љепше санак боравити
но на лону своjе миле маjке?
До у чести – благородна душа
друго нигди цароват не може.
Трсимо се грднога мртвила!
Jедан воjник што jуначки падне
ради маjке своjе домовине
не сличи ли величином душе
Александру, Милошу, Сцеволи?
Jазическе бешчовjечне орде
племена се нашег натлачише;
сjекира jе њима при корену,
догорjела зубља до нокатах.
Еj Србине, витешко кољено,
ко те тлачи, маjка ти жалосна!
Рашта своjе силе не познаjеш,
рашта мишце удар не измjериш,
коjи може врага сатриjети
и вериге гадне истрзати
у коjим те jошт сљепота веже?
Песма Поздрав штиту Србобрана објављена је први пут у Даници (Нови Сад, 1863, год. II, стр. 209). После текста у загради стоји: „Саопштио Љ. П. Ненадовић.“
Извор: CD „Петар II Петровић Његош: Сабрана дела“
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар