Хомеинијев отац био је Енглез, а мајка Индијка. Неки лингвисти закључили су да у његовом рјечнику фарсија није било ни двјеста ријечи, што значи да не само што у себи није имао персијске крви већ није знао ни језик

Фото: Блог Ал Федах

„Подигнете ли браду Хомеинију, на подбратку ћете му видјети MADE IN ENGLAND.“
Шах Реза Пахлави енглеском амбасадору у Техерану Антонију Парсонсу[1]

(Блог Ал Федах, септембар 2012)

Камен темељац и оснивач Исламске револуције у Ирану био је ајатолах Хомеини и структура коју је поставио. Постоје, међутим, увјерљиви докази да  Хомеини уопште није ни био Иранац и да није имао право да намеће своју политику иранском народу. Нити је његово уздизање у звање ајатолаха било ишта до политичке лукавости са сврхом спречавања његовог вјешања због издаје 1964. Године 1979. уложен је знатан труд у брисање доказа о било каквом трагу Хомеинијевог неиранског поријекла и начину стицања звања ајатолаха.

Један од првих Хомеинијевих потеза, свега неколико часова по повратку у Иран послије одласка шаха, било је погубљење двојице виђених људи, живих доказа његовог поријекла и његовог лажног статуса ајатолаха. Један од њих био је генерал Хасан Пакраван, директор САВАК-а, Империјалне иранске државне безбједносно-обавјештајне службе.

Поред њега, одмах је покушао погубљење веома угледног ајатолаха Шаријатмадарија, који је, с ајатолахом Голпајеганијем, Хомеинију 1964. додијелио лажно звање ајатолаха. Њих двојица су се договорили да Хомеинију, који је тад буквално чекао смртну казну за издају, додијеле звање ајатолаха да би му спасли живот, пошто је погубљење ајатолаха забрањено. То се догодило 1964, на наваљивање енглеског амбасадора у Ирану и генерала Пакравана, кад је било неопходно пронаћи правни основ да би се Хомеинију спасао образ да не би био објешен због издаје. Познато је да се Пакраван тада залагао да се избјегне Хомеинијево погубљење.

Кад је 1979. пропао покушај убиства Шаријатмадарија, он је, будући хијерархијски знатно изнад Хомеинија, стављен је у кућни притвор, забрањено му је било какво проповиједање и општење, а посјете је могао примати само од најближе родбине.

Вођу Ал каиде на Арапском полуострву штитила ЦИА

Мало ко спори да је Хомеинијева мајка из Кашмира, из Индије, али још мање Иранаца или других уопште зна поријекло његовог оца или његово право име. Некадашњи ирански сенатор Мусави добро је знао Хомеинијевог оца и његова четири сина, бринуо се о њима, користећи свој утицај да им обезбиједи иранске личне карте с измишљеним датумом и мјестом рођења да би могли избјећи служење војске. Сенатор Мусави је за ту помоћ платио главом, на лични Хомеинијев налог, одмах по Хомеинијевом повратку из Француске послије пуча 1979.

Шеф обавјештајне службе, генерал Пакраван, човјек који је Хомеинију 1964. спасао живот, исте те ноћи одведен је на кров своје куће и убијен, јер је сакупио свеобухватан досије о Хомеинијевом поријеклу.

Хомеинијев прави отац, Вилијам Ричард Вилијамсон, рођен је 1872. у Бристолу, у Енглеској, од родитеља британског поријекла. Податак потиче из прве руке, од Иранца раније запосленог у Англо-иранској нафтној компанији (од које је настао Бритиш петролеум), који је упознао и сарађивао с главним играчима ове приче. У прилог томе чињеница да пуковник Арчи Чизхолм, политички званичник Бритиш петролеума и некадашњи уредник Фајненшел тајмса, у интервјуу из 1979. није демантовао ту тврдњу.

Вилијам Ричард Вилијамсон, наводни Хомеинијев отац (Фото: Википедија)

Тада седамдесетосмогодишњи Чизхолм је на питање новинара да ли је Вилијамсон Хомеинијев отац рекао: „Добро сам познавао Хаџија (како су Вилијамсона касније звали). Радио је за мене. Он се јесте натурализовао, али да ли је Хомеинијев отац, не бих могао рећи.“

Дјечак Ричард Вилијамсон ускочио је са тринаест година на брод за Аустралију, али је искочио с брода прије крајњег одредишта. Отад се о њему мало зна, док се као двадесетогодишњак није појавио у Јужном Јемену, гдје је почео радити у полицији.

Због његовог доброг физичког изгледа тадашњи султан Лахиџа наговорио га је да да отказ у полицији и пређе да живи код њега. Ричард га је послије напустио и отишао код другог шеика, из породице која данас влада Кувајтом.

Ваљало би имати на уму неколико ставки у погледу Персијског залива и Арабијског полуострва тог времена. Околне државе, попут Либана, Ирака, Јордана, Сирије, Саудијске Арабије нису постојале као суверене државе и вјештачки су их прије седамдесетак година направиле Енглеска и Француска кад су међу собом дијелиле ту област. Иран, односно тадашња Персија, ускоро ће доспјети под контролу руских Козака на сјеверу и енглеске војске на југу, иако је технички остала независна монархија, под династијом Каџара.

Хамид Дабаши: Злочиначка улога Енглеске у иранској историји

Енглеско војно присуство у Ирану војно је предводио пуковник Сајкс, са сједиштем у Ширазу, а политички сир Арнолд Вилсон у Хорамшару, уз помоћ Елкингтона у Масџид-Сулејману и др Јанга, са сједиштем у Ахвазу.  Сва три града су у покрајини Хузестан, коју је послије заступао сенатор Мусави. Пуковник Лоренс, који је стекао славу као Лоренс од Арабије, дјеловао је из Басре, у Месопотамији (Ирак), и Хорамшара током истог раздобља.

Нафтна поља, која су далеко превазилазила технолошке могућности арапских племена (Персије), и чији значај она нису могла да сагледају, откривали и искоришћавали су Енглези, поред осталог и преко Англо-иранске нафтне компаније, направљене да би црпила нафту у покрајини Хузестану.

Кувајт, с друге стране Персијског залива, тад још није био држава. Као главни играч у индустрији нафте на Средњем Истоку, Енглеска је морала испољити свој утицај и контролу преко свог политичког и нафтног особља. Хаџи Абдулах Вилијамсон постао је члан тог особља приступивши Бритиш петролеуму као политички службеник. Под истим именом отишао је у пензију 1937, са шездесет пет година. Претходно је, у данашњем Кувајту, Ричард Вилијамсон врло брзо прешао на ислам и узео име Абдулах. У то вријеме презимена још нису била уобичајена. Четрнаест година живјео је међу бедуинским племенима на Арабијском полуострву, идући 1895. и 1898. на ходошачћа у Меку, послије чега је добио звање Хаџи и узео име свог првог добротвора Фазла, додавши Зобеири ради разликовања. Тако је Вилијам Ричард Вилијамсон постао познат као Хаџи Абдулах Фазл Зобеири.

Biliyormusunuz?
William Richard Williamson Humeyni’nin babasıdır. Hacı William olarakta bilinir. M-16 ajanıdır. Görevi icabı müslüman olmuştur. Hacı Abdullah fezl Zubeyri adını almıştır. İngilizdir. pic.twitter.com/BuiABASYN8

— Filiz’in Düşünceleri (@filiz175) July 8, 2022

Током службе у Бритиш петролеуму у Персијском заливу Хаџи Абдулах одлазио је на одмор у Кашмир у Индију, и у том раздобљу се најмање седам пута женио Арапкињама и Индијкама, сваки пут по муслиманском обреду. Имао је тринаесторо дјеце, седморо синова и шест кћери, од којих је већина умрла у раном дјетињству.

Ватрена религиозност и арапско име комбинација су која се иначе не би очекивала од странца, поготово Енглеза. Настојао је на том да четворица преосталих његових синова иду у вјерску школу у Наџафу у Ираку, под туторством ајатолаха Јаздија и Ширазија. Двојица синова, Хиндизадех и Пасандидех, касније су постали ајатоласи.

Трећи син, несташан младић, није био запажен у Наџафу и отишао је у свети ирански град Ком, гдје је учио под туторством ајатолаха Буруџердија. Кад је презиме постало законска обавеза, младић је узео презиме Хомеини, по мјесту боравка, граду Хомеину.

Четврти син није имао склоности као теологији и отиснуо се у Кувајт, отворивши тамо двије бензинске станице под именом Хаџи Али Вилијамсон, иако се не зна је ли икада ишао на ходочашће. То само по себи Хомеинија, преко брата, доводи у везу с Хаџи Вилијамсоном. Зашто би, иначе, неспорни брат Рухолаха Хомеинија користио презиме Вилијамсон? Главу породице, Хаџи Абдулаха Фазл Зобеирија (у Бритиш петролеуму познатог и као Хаџи Абдулах Вилијамсон) с још тројицом британских политичких званичника из Ирана је протјерао шах Реза због антииранске дјелатности, послије чега је отишао код сина у Кувајт. Ту је преузео дистрибуцију нафте за Англо-иранску нафтну компанију.

Рез Карим: Саудијски клан помогао Британској империји да удари темеље ционизма у Арабији

Захваљујући дугогодишњим везама у арапском свијету и муслиманској религији, изнудио је договор пола-пола између америчких нафтних интереса у Кувајту и Англо-иранске нафтне компаније, као и искључива права на истраживање нафтне за Бритиш петролеум у Абу Дабију.

Његов недостатак формалног образовања принудио је Бритиш петролеум да на терен пошаље Арчија Чизхолма, да закључи уговор у Абу Дабију, у чему је и успјео уз Хаџи Абдулахов политички утицај. Чизхолм је, како смо навели, рекао да је добро познавао Хомеинијевог оца. Вративши су у Иран 1960, Хомеини је хтјео освету због протјеривања оца и наметање своје исламске фундаменталистичке филозофије у Ирану, који је имао буџетске проблеме, углавном проузроковане тим што су нафтну индустрију контролисале стране компаније, које су одређивале колико нафте је држави дозвољено да произведе и по којим цијенама је мора продавати.

С теолошким усмјерењем и личним и породичним, Хомеини је по џамијама почео подстицати антимонархистичку побуну, која је 1964. резултирала увођењем пријеког суда и напосљетку његовим хапшењем и пресудом на смрт вјешањем. Потом му је, да би му спасла живот, дата титула ајатолаха, коју није зарадио.

Хомеини са и без браде: лијево слика из Техерана 1979. док гледа погубљење иранских студената; десно слика из 1972. док је живјео у Лондону (Извор)

Пошто је званично протјеран у Турску, Хомеини је завршио у Ираку, гдје је писао филозофске и дисертације о друштвеном понашању које су, према религијским мјерилима, биле до те мјере особењачке да их је, колико је било могуће, иранска власт покуповала и уништила по његовом преузимању власти 1979.

Неки лингвисти који су проучавали његове говоре у јавности из 1979. и 1980. закључили су да у његовом рјечнику фарсија није било ни двјеста ријечи, што значи да не само што у себи није имао персијске крви, већ није знао ни језик.

У организацији енглеске обавјештајне службе МИ6 Хомеини је почетком 1979. авионом Ер Ирана из Француске пребачен у Иран. На новинарско питање пред камерама „Шта осјећате сад кад се враћате у Иран?“,  Хомеини је одговорио: „Ништа!“ На поновљено питање поново је одговорио: „Ништа!“

Резиме о Хомеинијевом поријеклу

1. Године 1964. ајатолах Шаријатмадари и ајатолах Голпајегани дали су Хомеинију звање ајатолаха. Према извјештајима, то су учинили да Хомеинију спасу живот, пошто је Хомеини био оптужен за издају шаха. Такође према извјештајима, енглески амбасадор био је тај који је ургирао да се Хомеини спасе.
2. Шаријатмадари је у вјерској хијерархији био изнад Хомеинија. Године 1979, пошто је преузео Иран, Хомеини је Шаријатмадарија ставио у кућни притвор.
3. Према извјештајима, Хомеини није био Иранац. Он „није ни рођен (у Ирану), нити је имао иранске крви у венама, ни с очеве ни с мајчине стране“. Хомеинијева мајка била је Индијка из Кашмира. Према извјештајима, измишљена је прича да је Хомеинијев отац Индијац из Кашмира иранског поријекла. Ирански сенатор Мусави знао је Хомеинијевог правог оца. Према извјештајима, Хомеини је наредио убиство Мусавија.
4. Према извјештајима, Хомеинијев прави отац био је Вилијам Ричард Вилијамсон, рођен 1872. у Бристолу у Енглеској, од родитеља британског поријекла. О том свједочи бивши ирански запослени у Англо-иранској нафтној компанији (потоњем Бритиш петролеуму), који је познавао породицу Хомеини. Кад је пуковник Арчи Чизхолм, политички званичник Бритиш петролеума и некадашњи уредник Фајненшел тајмса, у интервјуу из 1979. упитан о том, није ни потврдио ни демантовао причу.
   Животопис Вилијама Ричарда Вилијамсона написао је раних педесетих британски новинар и писац Стентон Хоуп, који се срео с Вилијамсоном у његовој кући у Басри касних четрдесетих. Наслов књиге: Arabian Adventurer: the Story of Haji Williamson
   

   Насловна страна књиге Arabian Adventurer: the Story of Haji Williamson

5. Према извјештајима, двадесетогодишњи Ричард Вилијамсон радио је у полицији у Јужном Јемену. „Усљед његовог доброг физичког изгледа султан Фазл бин Али, владар Лахиџа, наговорио га је да да отказ у полицији и пређе да живи код њега. Ричард га је послије напустио и отишао код другог шеика, Јусуфа Ибрахима, сродника породице Ал Сабах, данашњих владара Кувајта.“
6. У тадашњем Ирану Енглези су вршили експлоатацију нафтних поља. Вилијамсон, сад муслиман, запослио се у Бритиш петролеуму као политички службеник. Звао се Хаџи Абдулах Фазл Зобеири.
7. Вилијамс је одморе проводио у Кашмиру и бар седам пута се женио Арапкињама и Индијкама. Синови су му ишли у вјерску школу. Према извјештајима, један син отишао је у свети ирански град Ком и узео име Хомеини.
8. Раних шездесетих, Хомеини је почео ковати уроту против шаха. Године 1964. осуђен је на смрт. Добијање звања ајатолаха спасло му је живот.
   

   Званично породично стабло Хомеинија (Извор: Википедија)

9. Према извјештајима, Хомеини је 1979. авионом пребачен из Француске за Иран уз помоћ енглеске обавјештајне службе МИ6. Преузео је власт у Ирану.

Године 1979. имам (ајатолах) Муса Садр нестао је током посјете Либији. Имам Муса Садр, рођен у Ирану, био је вођа либанских шиита и „дубоко поштован и уважаван изнад свих осталих у шиитском свијету“.

Зашто су ЦИА и МИ6 свргнули шаха Резу Пахлавија?

Општила естаблишмента хтјела би да повјерујемо да је шаха свргнуо народ и да су ЦИА и МИ6 били затечени. Постоје, међутим, докази да су ЦИА и МИ6 свргнули шаха јер је постао исувише националиста, попут египатског предсједника Насера, и није слушао њихове налоге ни по питању нафте ни по питању опијума.

Радио Слободни Иран тврдио је да је током боравка у Кому ајатолах Хомеини примао „мјесечну стипендију од Британаца, и да је у сталном додиру са својим газдама, Британцима“.

Интернешенел хералд трибјун објавио је 19. јануара 1980. да је шах, у интервјуу с енглеским новинаром Давидом Фростом, рекао да је двије године прије свргавања из два различита извора повезана с нафтним компанијама чуо да ће доћи до промјене режима у Ирану.

Шахова националистичка политика чинила га је популарнијим у народу, а његову земљу независнијом и моћнијом.

Шах је:

• куповао земљу од виших слојева и, са земљом која је припадала круни, јефтино је продавао земљорадницима – више од милион и по људи постали су власници земље, чиме је окончан феудални систем;
• женама омогућио право гласа и укинуо ношење вела;
• осмислио планове за атомски програм процијењен на деведесет милијарди долара;
• потписао нафтне уговоре с италијанском нафтном фирмом ЕНИ;
• почео сузбијање индустрије опијума, створене под енглеским утицајем.

Призори из Ирана из 1925. под династијом Каџара, из 1979. под династијом Пахлави и из 2019. као Исламске републике (Извор)

Некадашњи обавјештајац Џон Колман сматра да је опијум био кључни разлог за свргавање шаха. У својој књизи Комитет 300 пише:

„Зашто је шах збачен?

Једном рјечју – због дроге. Шах је сузбио и стао украј изузетно уносној трговини опијумом из Ирана под вођством Енглеза. Кад је шах преузео власт, у Ирану је већ било више од милион опијумских и хероинских зависника.

Енглези то нису хтјели да толеришу, па су послали САД да, у име „специјалних односа“, за њих обаве прљави посао.

Послије 1984, усљед Хомеинијевог либералног става према опијуму, број зависника порастао је на два милиона, према подацима УН и СЗО.

И предсједник Картер и његов насљедник Реган, вољно и с пуном свијешћу о чему се ради, наставили су испоруку оружја Ирану, чак и док су амерички таоци били у тамошњем заточеништву.

Продаја оружја Ирану уговорена је на састанку Сајруса Венса и доктора Хашемија, послије ког је, авионима америчког ратног ваздухопловства, одмах почела достава оружја Ирану, без прекида чак ни на врхунцу талачке кризе. Оружје је допремано из америчких база у Њемачкој, а дио чак и директно из САД…“

Шеик Имран Хусеин: Израел допустио напад Хамаса да би имао изговор за рат против Ирана

С енглеског посрбило, скратило и опремило: Стање ствари

[1] Anthony Parsons, The Pride and Fall: Iran, 1974–79 (London: Jonathan Cape, 1984) (Извор: Tore T. Petersen: „British Revival and American Decline? Anglo-American Relations and the Persian Gulf 1979–1987“)

ИЗМЕНА: Додато је цело поглавље „Резиме о Хомеинијевом поријеклу“ (1. 10. 2024. у 17:37).

Categories: Гостинска соба

Tags: Енглези, Иран, ајатолах Хомеини