Какве везе може имати глумица (и све што са том најстаријом професијом иде) Соња Савић са Надеждом Петровић?
Меморијал Надежде Петровић под називом ,,Меморијал Соња С.”
Има ли места чуђењу у земљи Србији? Приликом недавне посете Музеју у Чачку (званом „Народни“), затекосмо „32. Меморијал Надежда Петровић“ а, као кукавичје јаје, „Меморијал Соња С.“, „кустоскиње/селекторке изложбе – Зденке Бадовинац“.
„Соња С.“ је Соња Савић, родом из Горевнице Доње, која беше на привременом раду у Београду и бившој Југославији, стално настањена на Горевничком гробљу. Бог да јој душу прости.
Извор: РТС
Размишљајући у чуду, без претензија на ликовно-критички осврт нити на суђење мртвацима, закључисмо: Надежда Петровић, Србкиња, велика сликарка, добровољац и жртва у Великом рату, послужила је као повод за серију „инсталација“ које са њеним животом и делом немају никакве везе. Напротив.
Послужила је, такође, као гнездо за кукавичје јаје антихероја (antiheroina) којих је, од (трајне) окупације/узурпације власти (у цркви и држави) пуна Србија.
Фото: Зоран Стојиљковић
Какве везе може имати глумица (и све што са том најстаријом професијом иде) Соња Савић са Надеждом Петровић? Бесчашће са чашћу, тама са светлошћу, слобода у греху и робство греху и страсти са слободом од греха и саможртвеним одсуством страсти, кукавичлук са храброшћу? Као што се лопов заодева придевима поштења и воли да буде варалица од угледа, тако се и безобразлук и лична безсрамност „уметника“ нуди и заодева угледом и чашћу једне Надежде Петровић и нуди ради конзумирања и тзв. културног уздизања.
Размишљамо, од кога је (поборници и богоборци без рода и пола) добро је. За кога је (људи без имена и презимена) – одлично је. Па овај (демонима) мучени народ, већином и не зна за друге ликове изван најстаријег заната на ТВ канали(зација)ма.
Фото: Зоран Стојиљковић
Колико је Чачана, Мрчајевчана, Горевничана и Бресничана чуло за Милку (Радосављевић) Баковић? Праву хероину, васпитану (нахрањене душе добротом и поштењем) и образовану (према образу Јединога Човекољубца Христа)? Па зар није то пример који је могао и морао да послужи као светионик генерацијама дечака и девојчица Чачка и околине? Једнако као и пример Надежде Петровић. Ни нама ни нашој деци не требају примери који нам се нуде: варалица, бескичмењака, улизица, наркомана, лопова, глумаца, политичара и њима сличних хохштаплера.
Извор: Википедија
Нама требају храбри, здрави, чистога живота и савести… Људи који су својим личним примером и жртвом посведочили како се мора живети и принети себе на жртву, са вером у Бога и ближњега свога. Као што су биле и јесу Надежда Петровић и Милка Баковић.
Зоран Стојиљковић
︎☦︎породица.срб
Categories: Гостинска соба
Хвала, Зоране, љуби брат, што заправо кажеш да је проблем много старији од „ријалитија“ и да се још 80тих форсирала ова екипа, претеча ријалитија. екв наркомани, велики рокери, велики панк песници итд. Велики бунтовници, све мој до мојега, деца богатих у дубоко у систему. Данас Срби причају свашта о паради накаради, али људи заборављају какве су наступе имали горе наведени још почетком 80тих, да нас Господ сачува.
Народна изрека каже: „Што сељак не познаје то сељак ни не једе.“ Не онај честити што обрађује земљу, већ онај други.
„Какве везе може имати глумица (и све што са том најстаријом професијом иде)“
Најстарија професија је проституција. Нека се аутор остави свог естрадно-таблоидног дискурса и лајања на мртве о којима скоро ништа не зна, и злоупотребе српских националних величина као потпоре том лајању, и нека слободно оде са друге стране брда и упозна се, макар мало, са делима великана српске културе, глуме и кинематографије као што су нпр. Матија Бећковић, Петар Божовић, Исидора Секулић, Живојин Павловић (који је био и режисер и сликар), Ј.С. Поповић, Бранислав Нушић, Милорад Павић, Зоран Радмиловић, Данило Бата Стојковић, Власта Велисављевић и многи други, а које је он, онако рајетински притворно, ваљда из незнања и кметске суревњивости према свему што не разуме, упоредио са курвама.
Па нека онда пише о култури, моралу и потребама српског народа, у које култура лајања свакако не спада.
@Време је
„екв наркомани, велики рокери, велики панк песници“
„Дубока је мржња која у пучком срцу гори према свему што је лепо”
—Е. Јингер
Само се ти друже држи естраде, задриге и малограђанштине, јер тамо тијех дрога нема, и дрогирај се ракијом, прасетином и турко-кафанским певаљкама, како је право и папку драго, а ствари које не разумеш остави онима са друге стране брда.
Баш ме занима да ли би неко рекао да су се Радмиловић, Драган Николић, Бата Стојковић или Бата Живојиновић бавили најстаријим занатом? Треба да Вас је срамота! Надежду ценим као уметницу, по некима глума није уметност, али кад сам прочитала да је била за југословенство….и пријатељ са неким црнорукашима који си завили Србију у црно…ех. Ништа није као што изгледа, драги моји. Извињавам се ако сам повредила нечија осећања, није ми била намера.
За @Фото/Видео, @Пук… и још понеког Љуша
„Дубока је мржња која у петоколонашком издајничком срцу гори према свему што је српско”
—Србски сељак
@весељак
Јасно, јасно, ко није за Ацу Србина тај је жути и остале приче. Оно како мали Мујица из Доњих Мрчајеваца замишља неке ствари. Нисте баш много паметни, та ваша сорта. Да велики број људи подједнако презире како покондирени другосрбијански космополитизам тако и вашу набеђену лумпен-провинцијалску дернек-патријотску визију срБства, уз певаљке, празилук и вола на ражњу, не пада вам на памет, јер такве пут не наноси до вашег малог вилајета а за друго и не знате. И једни и други сте срамота за српски народ.
@Слађана
Југословенство је тада било велика идеја, и мало је ко могао да претпостави шта ће се десити. Али тако то бива кад се бацају бисери пред свиње. Боље да их нисмо ни ослобађали, не би били у прилици да шире свој канцер унаоколо.
То за Црну Руку је иначе непроверено, а што се тиче ових са Блиц коментара, не обраћајте пажњу. Нека се рву са својим тмушама, није њима лако. Живети у таквој затуцаности, изједајућој злоби, кметској зависти и пролетерској мржњи према свему бољем оставља тешке последице, као што смо видели 1945. и као што се да приметити из написаног. Но је тужно кад се називају православнима.
Господине Лазићу, загадише Вам сајт.
Речник пун фраза као што су:
„затуцаности, изједајућој злоби, кметској зависти и пролетерској мржњи према свему“, „лумпен-провинцијалску дернек-патријотску визију срБства, уз певаљке, празилук и вола на ражњу“ .
„дрогирај се ракијом, прасетином и турко-кафанским певаљкама, како је право и папку драго“
није био уобичајен пре појаве „разобаданих“, или ће бити само једног таквог.
Таква стереотипно примитивна и мржњом испуњена харанга према светињи СПЦ (у другим коментарима) или српском имену се можда још може наћи само на „Пешчанику“ и понеким сличним тровачницама инфо простора. Овде, уз опште блаћење иде и бујица агресивног увредљивог насртања на личност аутора или других коментатора, иначе ничим изазвана. Оваква активност није од руке „регуларних“ коментатора него тролова/ботова који, у овом случају, покушавају деградирати комуникацију на уличарски ниво.
Остаје питање — где су маказе кад су потребније него икад?
Маргита као и Соња свакако спадају у неку другу собу, скупа са ћеркама Цвијетина Мијатовића које обе овердозирале.
80 е се повремено помињу као неке „светске“ године у Србији.
Само да вас подсетим да су то године када се возило по „пар непар“ систему, када се млела по кућама јер млевене кафе није било и сличне згоде су нам се дешавале.
Наша рок сцена није била нешто нарочито као ни глумачка. Доминантно расположење устајала жабокречина. А на Косову је врило и, за разлику од БГ декаденције, знало се шта треба да се зна. Сужња Мартиновића време, ако мене питате.
Ко каже да се тада није знало да Југосл пропада тај везе нема. Имала сам тада 15 год и у нашој кући је било јасно, одмах након сахране Ћопавог, да иде хаос у најави.
88е у Лондону у зубарској чекаоници сам прочитала јасне и гласне најаве распада и деобе Југославије.
Тада као и сада наша рок сцена била далека периферија као и глумачка сцена уосталом. Соња Савић је била добра глумица, ћерка председнице општине и дете Титове Југославије без нарочитог осећаја за свој народ. Била је јако јако измењена карактерно.
Надежда Петровић је наравно нешто сасвим друго, нешто што има моћ да сјајем добаци до наших дана.
Свакако њима двема није прикладно одавати почаст у истом простору. Нити је то укусно.
Црнодани сатанизам покушава да светлошћу вечног помена Надежде Димитријеве Петровић 1873-1915. докине таму вечног заборава [SS].
Данас 2024. у Чачку Уметничка галерија „Надежда Петровић“ као јавна градска установа јавно крши Устав и законе Републике Србије, јавно одбацује србицу као једино званично писмо србскога језика и јавно исписује сатанистички шабаш усташицом (званично писмо титоизма или црвеног усташтва).
Боже, саклони!
@ Put i …
Šta fali prasetini?