Чак и у поразима својим, српство је неупоредиво лепше и узвишеније од толиких победитеља – лешинарског накота бешчасника и нејунака. Хвала ти Господе што си ме удостојио да се родим међу пораженима
Светислав Пушоњић (Извор: Лична архива)
Јесте српство згажено и понижено, поражено на свим пољима, одасвуд и од многих.
Па опет, не бих за живу главу волео да сам рођен међу победницима, чак и да су њихове победе извојеване на частан и узвишен начин, а некмоли што су срамне да срамније не могу бити, те у њима нема никакве славе.
Мурат је био частан непријатељ, који је Србе поразио у поштеној борби, плативши победу и сопственом главом, као и главама многих својих војника. Наши данашњи непријатељи су без части и куражи, они хоће да освајају без огреботине – уранијумом и кемтрејлом из невидљивих авиона, са недохватних висина, а паралелно са тим и даноноћним медијским лагањем, подметањем, извртањем, уцењивањем, опањкавањем, клеветањем, поткупљивањем и подмићивањем, као и безбројним закулисним работама и пауковим мрежама. Јадне су и прејадне такве победе, у којима нити сам показујеш јунаштво, нити дозвољаваш нападнутој страни да га покаже.
Некад је збиља славније бити поражена него победничка страна. Има ли на свету ишта кукавније и презира достојније од Хрвата, који су бољима и храбријима од себе много пута наудили на најподлије и најподмуклије начине, увек уз бок најјачих светских сила (Аустроугарска, Трећи рајх, НАТО). Хоће ли такви „јунаци“ икад икога инспирисати да о њима напише неку „Илијаду“? Хоће ли „јуначки походи“ НАТО-а било ког писца надахнути да о томе створи неки монумент попут Толстојевог „Рата и мира“?
Чак и у поразима својим, српство је неупоредиво лепше и узвишеније од толиких победитеља – лешинарског накота бешчасника и нејунака. Зато, хвала ти Господе што си ме удостојио да се родим међу пораженима.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)
ИЗМЕНА: Склоњена је илустрација (Фејсбук објава) и исправљена словна грешка зАгажено у наслову (11. 9. 2024. у 9:01).
Categories: Гостинска соба
Икона
Када све
Нестане
Од праисторије
У ове задње дне
Дубоко дишем
Привиде бришем
Дубоко дишем
Икону ришем
Са мном је дах
Искона
Њима крах
Нама икона
Момчило
Svaki profesorov tekst ga kida!
Негде између Бихали/Вацић/Давидовић троглавог AV кербера и г. Драгослава Бокана, с тим што овај други подржава Вучићево „србовање“ отворено а дотични као истакнути пропонент бојкоташтва и политичке равнодушности, насушно потребних AV картелу, јер кад те подржава 20% бирачког тела другачије ни не можеш да опстанеш осим ако на изборе излазе само сигурни и капиларни гласови. Иначе им је заједничка та нека улично-џиберска естрадно-навијачка нота тако типична СНС кадровицима и службашким трудбеницима. Њихово србовање је у том контексту исто као и оно Вучићево-улично-сендвичарско.
Што су размере националне катастрофе веће то је интензитет бусања у груди, дернек-патриЈотизма и празилук-србовања јачи. Недостаје још во на ражњу, турко-ромски мелос и певаљка што арлауче да би све било на свом месту и Сербоном благословено. И ћелава латиница, којом такви обично пишу.
Што би рекао В. Раде Томов „е кукавно српство угашено.“ Нема ту никаквог српства ни националне свести, већ само утапања у крдо, у дух гомиле и несвести, и лајања на све што се ваља са друге стране брда. Исто што раде и остали ex-yu балканоиди и ту нема баш никакве разлике.