Империјална цивилизација Запада пропада на исти начин како је пропадао цивилизацијско-историјски идеал Запада, империјални Рим, у време тзв. „Римске декаденције”, почев од времена Марка Аурелија

Жарко Видовић (Цртеж Мартина Црвенице)

Само велики песници су увек (и пророчки) актуелни. Нарочито у време кад пропада цивилизација у којој су се јавили, а коју надживљава једино њихова пророчки поетска мисао осећања смисла.

Ми живимо – ако и како, али живимо – у империјалној цивилизацији Запада.

A она пропада на исти начин како је пропадао цивилизацијско-историјски идеал Запада, империјални Рим у време тзв. „Римске декаденције” (почев од времена Марка Аурелија, 121–180, првог императора који то пропадање и гледа).

Апостол Павле – у Посланици Римљанима 1,22–30 (тј. грчко-јудејској хришћанској општини, литургијско-парохијској заједници Грка и Јудеја у Риму) – даје такву оцену те цивилизације каква би се могла изрећи и о данашњој западној:

Посланицa Римљанима 1,22–30

„Постали су луди говорећи да су мудри, па славу Бога заменише сликом смртног човека… Бог их је зато, са њиховим прохтевима, препустио нечистоти, да међусобно обешчашћују и своја телеса… Лажима су заменили Божију истину (о човеку)… клањају се творевини уместо Творцу… предају се срамним страстима: њихове жене заменише природно општење неприродним… а исто тако и људи напустише природно општење са женом и, у својој пожуди, распалише се један на другога, тако да људи с људима чине срам… и пошто се нису потрудили да (самоспознајом литургијског покајања) упознају истину Бога (о смислу, једином достојанству људског бића), Бог их је препустио њиховом изопаченом уму да чине што не приличи достојанству (Богом даном достојанству) људског бића!… испуњени су злобом”, или, како то – о човеку западне цивилизације (која је у новије време, нажалост, и наша) – каже и владика Његош:

„Хитрост му је и лукавство дато
Тек толико да је член достојни
На земаљски сајам несмислени
Жеља му је страстих ужаснијех
Побудитељ, руковођа слијепи
Злоба, завист, адско наследије
Ово чојка ниже скота ставља
Мада ум га с бесмртнима равни”
(ЛМ, Посвета, 81–90)

Дакле, не помаже човеку ни сам ум бесмртних – у Лучи микрокозма ум архангела, ум какав је и у побуњеног архангела Сатане који и самог човека позива на умни „Јуриш на небо”!

Жарко Видовић: Његош и литургијске анагнозе

Помаже, као и у Богу милих архангела Михаила и Гаврила, једино Луча – дух, душевна сила изнад ума.

Жарко Видовић, из рукописа Л. М.

Приредио: Мартин Црвеница

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Мартина Црвенице)

Categories: Гостинска соба

Tags: Његош, Жарко Видовић, Запад, Мартин Црвеница, Рим, Римска декаденција