„Српски свет“ осмишљен у Србији, нигдје није тако јадан као – у Србији. Јер, „Српски свет“ у ствари је – „Вучићев свет“!
Дејан Мировић; Динко Грухоњић. Фотографије преузете са портала Ин4С и okonas.info (преузето са портала Аналитика)
Ванредни професор медијских студија на Филозофском факултету у Новом Саду Динко Грухоњић и редовни професор међународног јавног права на Правном факултету у Косовској Митровици Дејан Мировић скоро да су вршњаци.
Грухоњић је рекао да је Србија „постгеноцидно друштво“, да у њој живи у „дубоко дегенерисаном друштву“, међу „малим примитивним народом“, с „људима чудних физиономија и неартикулисаног језика“ којима ће у будућности „ноге бити све краће, а погледи све тупљи“, а чија дјеца желе „само да доврше покољ који су им очеви започели“…, чиме је узнемирио јавност у Србији.
Мировић је рекао да је Александар Вучић „прихватањем Француско-немачког споразума извршио државни удар“, да је Вучић „узурпирао све три гране власти“, да је Вучић „највећа опасност за правни поредак у Србији“, да се Вучић „дружи са људима с оне стране закона“…, а 24. фебруара 2023. године код споменика цару Николају на Андрићевом венцу „је одржао јавно окупљање без пријаве надлежном органу“ при чему су, пратећи друштвене мреже, полицијски службеници „уочили видео објаву на којој проф. Др. Дејан Мировић позива на молитву за ухапшене“ Дејана Петра Златановића и Дамњана Кнежевића, а нешто касније је испред цркве Светог Марка „окупљене позвао да оду до Руске цркве како би тако запалили свеће за ухапшене и помолили се за њихово здравље“.
Против проф. Грухоњића устали су студенти и блокирали Филозофски факултет у Новом Саду и отвореним писмом су реаговали шездесетак српских интелектуалаца, углавном универзитетских професора.
Против проф. Мировића устали су МУП Србије и тужилац Никола Пантелић У Прекршајном суду у Београду 9. априла одржано му је прво рочиште.
Проф. Грухоњића јавно је подржало 236 професора са Универзитета у Београду, 276 професора са Универзитета у Новом Саду и 24 професора са Универзитета у Нишу. Подржали су га и научни сарадници са више института у Србији.
Проф. Мировића јавно су подржали проф. Мило Ломпар, Бранимир Нешић, Дејан Петар Златановић и Дамњан Кнежевић.
„Српски свет“ осмишљен у Србији, нигдје није тако јадан као – у Србији. Јер, „Српски свет“ у ствари је – „Вучићев свет“!
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница прот. Јована Пламенца)
Categories: Гостинска соба
„Српски свет“ осмишљен у Србији, нигдје није тако јадан као – у Србији. Јер, „Српски свет“ у ствари је – „Вучићев свет“!
Тако је оче Јоване. Нажалост изрекли сте праву истину, што у суштини и јесте свештеничко позвање да сведочи истину.
Бог вас благословио.
„Проф. Грухоњића јавно је подржало 236 професора са Универзитета у Београду, 276 професора са Универзитета у Новом Саду и 24 професора са Универзитета у Нишу. Подржали су га и научни сарадници са више института у Србији.“
Да се Анте Павелић скупа са Динком Шакићем и фра Сотоном врате из пакла, у овој назови Србији би се осећали јако пријатно.
Слава Богу,,Узана jе стаза kоja води у Живот Вечни.,,
Све је тачно, и све је тужно, управо зато што је тачно.
Прштајте оче Јоване, али допустићу себи да додам да је тај јадни срБски свет тако јадан , јер су пастири СПЦ постали неми на нељудскост, неми на небригу, и најгоре од свега послушање схватили као партијски задатак. Сетите се само колико је свештеника, спроводиле стриктне мере које је прописивала „струка“, за време ковид подвале.
Лично сам био на сахрани и четрдесетодневном помену архимандрида Серафима из Рудничког Благовештења. Владика Јован (Шумадијски) носио је све време црну маску.
Из моје парохијске цркве, Св Георгија Победоносца, у Бежанији, уклоњене су Свете мошти, са образложењем да се зараза може пренети, при њиховом целивању.
Људи су плашени да се могу заразити и при причешћу, што се никад ником није десило за две хиљаде година, и опет су пастири остали неми, али то би можда било и добро да нису прихватили да се одрекну Литургије и причешћа. Овај пут је цена била ниска, али шта ћемо кад дође искушење као што га је имао Свети ђакон Авакум?
Још једном, праштајте, у вас имам неограничено поверење.