Имамо одбрану Динка од Динка и обрнуто. Динко успева успешније да одбрани Динка од Динка чак и од управа Филозофских факултета у Новом Саду и Београду
Динко Грухоњић и његова сестра Златица (Извор: Твитер)
У оно, не баш тако давно време, када је марксизам имао третман науке и то фундаменталне, говорило се како је црква опијум за народ и да би требало престати са њиховим градњама, било у готском, било у византијском стилу и, уместо цркава, у сваком селу изградити дом културе који, уз одговарајућу организациону шему са добро одабраним кадровима, такозваним друговима, нуде једну другу врсту опијума, много здравијег и делотворнијег. Наравно, на одређени рок.
Такође се говорило да је капитализам експлоатација човека по човеку, а социјализам обрнуто.
У данашње време, скоро по истој матрици, имамо одбрану Динка од Динка и обрнуто. Динко успева успешније да одбрани Динка од Динка чак и од управа Филозофских факултета у Новом Саду и њему, по некима у Новом Саду, презреном, фашистичком, неочетничком Београду. У главној улози је део београдске и новосадске професорске номенклатуре, бораца за јавну реч и слободу говора, за Србију „дубоко дегенерисаног друштва“, са „малим примитивним народом“, где су људи „чудних физиономија и неартикулисаног језика“, са „све краћим ногама и погледима који су све тупљи“, и са децом „која једва чекају да доврше покољ који су им очеви започели“ (цитирано према „Протестном писму поводом неоусташких идеја у српској академској јавности“).
Je suis Dinko, comme Dinko Šakić… https://t.co/S9sj4FbIF0
— Haljinica boje lila (@mladaineukusna1) March 15, 2024
Неке наше мудре профе, понекад продавци диплома, а неретко и доктората, са платуринама склепаним од пара скинутог са грбаче горе описаног српског народа, здушно, борећи се храбро против својих студената називајући их мушким хордама непознатог порекла у виндјакнама са капуљачама испод којих, уместо главе, носе батине и, како је говорио Шојић, безболне палице, дакле, са индивидуама „чудних физиономија“, са „кратким ногама и тупавим погледима“, настављачима „покоља које су њихови очеви започели“ – уложиле су свој ауторитет, филозофско знање, професорски капацитет да одбране Динка и Динка од Динка.
А Динко, без устезања, професорски подучава Монтенегрине у гостовању на Цетињу да „Црква Србије, звана СПЦ, од свога оснивања с почетка двадесетих година 20. века“, дакле пре неких стотинак а не пре 800 година као што лажу и мажу, служи сврси за коју је и направљена: да буде продужена рука званичног Београда, то јест великосрпског национализма, на територијама које београдска махала сматра својим „вековним огњиштем“.
Тако, према Динку, и београдски професори ни, мање ни више, него баш филозофије, постадоше залудни помалари (само лутају по београдску малу вртећи се у кругу двојке, и туцајући време и народ у главу. Чувају нешто што се сачувати не може. Понашају се као куче домашњар, чувателник, како се каже на југу).
На том тужном југу, далеко од аустроугарске културе и презира према свему српском, још се каже:
„Човек се може препознати по ходу, по гласу, по смејању. Али да човеку, поготову ако је још и професор, мудри, озбиљни, одговоран, праведан, у душу уђеш, да га целог видиш, да га добро оцениш можеш само кроз очи. Кад ти прича а у очи те не гледа, ту ни човека ни душе његове нема. Не видиш ли очи – не видиш човека.“
Нажалост, има људи високе памети и широке културе који, и поред очију, остадоше слепци.
Због тога је сасвим оправдано, са чиме се слажу и поједини професори филозофије (вероватно паланке), да се од српских богомоља, нарочито после „литијашке контрареволуције“ у Црној Гори, направе пабови, коцкарнице кафићи и згодна места за за‘ебанције.
И тако, један дођош, који из недођије дође у Српску Атину, погази, испљува, исповраћа се на све добродошлице и пуно поверење поштених домаћина са намером да од Српске Војводине направи још једну антисрпску украјину, косово, монтинегринско оро и заарлауче да је за дом спреман!
Молим један громогласан аплауз за управе Филозофских факултета из Новог Сада и њима неприхватљивог великосрбијанског Београда!
Categories: Гостинска соба
Још једна професорска прецизна анализа и ми, који смо били „ускраћени“ за познавање лика и дела помињаног журналисте и педагога (не зна се где су већи домети) полако склапамо мозаик. Из тог разлога захвални смо Стању ствари за једну вишеугаону перспективу случаја Д. Г. и наравно ауторима. И да, Д. Пакић је потпуно у праву: на југу је ваздух чист и незагађен србомржњом и аутошовинизмом. Свима препоручујем готово терапијски боравак „доле“. Што јужнија то тужнија визура севера.
Значајније од анализе лика и дела Динковог, и његових пајтоса , било би залагање за законско одређење страних агената. Па ко прима паре (од разних бораца за демократију)
аутоматски је означен као страни агент.
Колико сам чуо, Руси су такав закон, готово преписали од американаца, па зашто не бисмо и ми.
А и не би нам могли приговорити из Европе, кад закон пишемо по угледу на на „најдемократскију земљу“ икада.
Дибко какобрече шакић , је рекао конретне ствари и за то изговорено треба да одговара .
This is pure fascim !!!
Динка треба макнути да катедре и тачка . Доста о њему . Е , сада ја као Србин: да га невидимо више . Не треба ми његов вокабулар . Битанга . Ово је већ први озбиљнији покушај за цепање Војводине . Sspienti sat ,Динко . Ти знаш латински .
Пропаганда сербоцида је такође међународно кривично дело геноцида, није слобода мишљења или изражавања.
Данас 2024. у Јозефштату (бивши Београд) на основу правоснажних пресуда међународних војних судилишта у Нирнбергу и Токију 1946-1947. и међународних кривичних судилишта у Хагу и Аруши 1997-2023. вршилац функције главног јавног тужиоца за ратне злочине Републике Србије Снежана Станојковић мора по службеној дужности одмах да покрене кривично гоњење Динка А. Грухоњића.
Да се врши правда да не пропадне свет.
[Fiat iustitia, ne pereat mundus.]
depresivnom intervjuu RT, Slobodan Antonic je objasnio da ne postoji zakonska osnova u danasnjoj Srbiji, pozivajuci se na tezu Rakic-Vodinelic, da najveci narod ne moze biti predmet govora mrznje, da se Gruhonjic na osnovu takvih izjava ukloni sa fakulteta !!!??? Ali, nije to najgore. Najgore je sto je Gruhonjic uopste postao profesor univerziteta i sto je dobio veliku podrsku sa drugih fakulteta. Kada, a hoce posle takve podrske, postane redovni profesor, vise mu niko nista ne moze. Ovo je jedan od najboljih poslova u svetu, ne zahteva nista, najmanje pisanje knjiga, a daje dobru platu i mogucnost drustvenog uticaja.
Tu imamo dva problema! Prvi je dublji – nizak nivo nauke. Kada sam ja bio student, predavanja je drzao profesor koji je imao samo magistraturu i nijednu objavljenu knjigu. Kada su posle 5.oktobra poceli da zahtevaju ispunjenje kriterijuma, pokusao je da na brzaka izda par knjiga, magistarski i jos nesto, ali kasno i odleteo je iako je vazio za legendu.U drugom slucaju je profesor bio magistar, asistent doktor. Nemacku klasicnu filozofiju je predavao covek koji je doktorirao na poljskom marksisti, a u NS na sovjetskom dijalektickom materijalizmu. Sve ovo sam znao, jer sam spremajuci ispite, trazio njihove knjige, magistarske i doktorske radove, ali… Dakle uzasno nizak nivo rada u onim naukama koje se potcenjuju spram „korisnosti“ prirodnih i tehnickih nauka, iako se pokazalo da nam upravo „identetitetske“ nauke, filozofski, politicki i pravni fakultet, rade o glavi!
Posao u naucnim strukturama, a fakultet je najpre naucna ustanova, njegova vrednost se meri po naucnoj vrednosti rada njegovih profesora i naucnim radovima posle studija, a sekundarno omasovljavanje nekog profesionalnog znanja – proizvodnja kadrova, dakle posao u naucnim strukturama se otudjio od nauke i postao sam po sebi cilj, ne samo nezavisno od naucnog rada, vec cak suprotno naucnom radu, jer prva briga je pozicija koja najvise zavisi od „socijalnih veza“.Iz toga je proizasla jos jedna osobina nase kulture, nemogucnost samovrednovanja! Buduci da je cilj mesto u sistemu, nestaje sposobnost vrednovanja naucnog rada, sto otvara prostor stranom uticaju da objavljujuci radove zastupnika svojih interesa, promovise ih u uspesne i uticajne naucnike.
Drugi problem je ispunjenost institucijama bukvalno stranim placenicima i izdajnicima. To ide dotle da se na srpskim fakultetima ptomovisu negatori genocida u NDH poput Aleksandra Korba ili se organizuju naucni skupova sa „kolegama“ sa „Kosove“.Zato, cak i kada bi nepostojeca patriotska stranka dobila vlast, institucije bi bile protiv nje. Fakulteti bi se lako mobilisali i imali bismo proteste kao 1996-e. Zato je jasno da se Srbija moze osloboditi samo kroz dogadjaj koji bi omogucio nesmetano, a bogami i brutalno ciscenje institucija! U sadasnjim okolnostima, okruzeni NATO-om, to ne deluje moguce, a izbori, paradoksalno, ne dosezu do institucija!