Свети кнез Лазар светосавски Завет, жртвујући себе и србску војску из љубави за ближњега свога, уобличи у реч Косово, са непромењеном суштином – одрицање од привременог и трулежног ради вечног и непропадљивог
Светомир Арсић Басара, Цар Лазар, 2015. (Извор: САНУ)
Стари и Нови завет сажимају се у Косовском, Светосавском и Светолазаревом завету.
И пре Косова Срби су са Богом имали савез и завет у личности Светога Саве.
Принц Растко се одрече земаљског „за малена“ царства рад’ Небеског „увијек и довијека“.
Свети кнез Лазар исти Завет, жртвујући себе и србску војску из љубави за ближњега свога, уобличи у реч Косово, са непромењеном суштином – одрицање од привременог и трулежног ради вечног и непропадљивог. Са јеванђељске, крсно-васкрсне тачке гледишта све је недвосмислено и јасно.
Међутим, дух смутљиваца, сецикеса и политичара-митомана има другачију – трговачку и шићарџијску логику. Логику мита, бајке, химере и обмане.
Модерни Варава (политичар-бараба) мислећи на Косовски завет упорно истиче тзв. косовски мит, као анахроно, митолошко стање свести, мишљења и живљења Срба. За барабу, материјално и земаљско једино је вредно.
Небеско царство у области је мита и бајке и није прагматично (πράγμα – ствар).
Непрекинути низ људског олоша поникао на ђубришту идоло-поклоништва из (де)генерације у (де)генерацију понавља исту мантру. Мењају образине, партије, имена, начине… Као вук длаку.
Али им ћуд остаје непромењена – вучја.
Од вучјег накота Вука Бранковића до наших дана, вучићи глођу кости србских мученика и новомученика. Ко има уши да чује и очи да види све му је, уз Божију помоћ, јасно.
Прилог је објављен као коментар на Стању ствари
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар