Метаисторија Косовског Завета од земаљске дијадеме до венца мучеништва
Прот. Мирољуб Срб. Ружић (Фото: Лична архива)
Тропар (глас 3)
Заволео си лепоту славе Божије, међу земнима си Му угодио, и добијени талант добрим делима си удвостручио. Њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја, као мученик, си примио од Христа Бога. Њега моли да спасе нас који те песмама славимо, свети Лазаре.
Кондак (глас 8)
Као изврсног изабраника побожности и непостидног мученика за истину, славно и по дугу хвали те стадо твоје, богомудри. Пошто имаш смелост код Христа Бога, нама који те славимо смирење испроси, да ти кличемо: Радуј се, свети Лазаре, свеславни!
Светлост којом данас тихују србске земље није сунчева, већ она нетварна, таворска светлост која испуњава Есхатон. Сазивајући нас на литургијски спомен Светога Кнеза Лазара, Видовдан пред нас не износи тек трагику једног историјског усуда, нити празан лелек за земаљским изгубљеним царством.
Данас се, сабирамо у тајни Крста који је, по речима Светог Јована Златоустог, постао круна васељене и једина истинска лепота човечанства.
Црква нас у своме тропару узводи до самих врхунаца светоотачке мисли, појући: „Заволео си лепоту славе Божије, међу земнима си Му угодио.” Овде патристичка херменеутика радикално преображава наше поимање стварности. Кнежевско-царска Лазаревска чежња није била усмерена ка пролазној естетској форми или моћи овога света, већ ка оној божанској лепоти () о којој пишу Свети Дионисије Ареопагит и Свети Максим Исповедник, Вечној Лепоти која Је Сам Бог Који Себе саопштава свету кроз логосе твари и логосност крштених и миропомазаних у спасоносном православљу.
Заволети ту Лепоту значи пре уласка у Косовски бој већ бити победник, јер ко год сагледа сјај Славе Божије, за њега земаљска дијадема постаје само прах. Испуњен том пламеном љубављу, он је „добијени талант добрим делима удвостручио”; он није закопао благодат крштења у земљу државничке сујете, већ је кроз ктиторство, христољубље и онтолошку праведност свој ум и своје биће уцеловио у Христу и Његовом надумљу.
Дубина свето-Лазаревог подвига се запечаћује крвљу, када се „Њему одужио подвигом до крви и плату за страдања, као мученик, примио од Христа Бога.” Овде престаје свака земаљска хроника и почиње чиста, непатворена жива догматика Новог Завета. Као што Свети Игњатије Богоносац чезне за зубима звери да би постао чиста пшеница Божија, тако и Свети Лазар у косовском жртвоприносу види мистагогију Крста. Његово страдање је мартириа, апсолутно и бескомпромисно сведочанство Истине. Он не умире у очају историјског овоземаљског тренутка; он приноси себе као евхаристијски дар на олтару Вечне Слободе. Његово „Царство вовек” није песничка метафора ни уметничка утеха, већ страшна и величанствена реалност новозаветног свештенства којим је читав један народ крштен у Крви Јагњетовој, преведен из пролазног времена у вечну Метаисторију.
Зато га кондак велича као „изврсног изабраника побожности и непостидног мученика за Истину”. Свети великомученик Лазар стоји пред непријатељима Часног Крста не ради одбране апстрактне територије, већ ради одбране Ипостасне Истине, Христа Богочовека. И док га његово стадо „славно и по дугу хвали”, Свети Кнез нам кроз громогласне тихе стихове кондака упућује речи које отрежњују, лече и кидају окове наше духовне успаваности: „Пошто имаш смелост код Христа Бога, нама који те славимо смирење испроси, да ти кличемо: Радуј се, свети Лазаре, свеславни!”
Уместо реваншизма, јефтиног тријумфализма и земаљског беса, владар који је дао крв за Христа проси за своје потомке смирење (). Свети Оци, а посебно Свети Исак Сирин, беспрекорно нас уче да је смирење одежда самога Божанства, јер се у њега обукао Син Божији када је сишао међу нас да победи смрт. Тражити смирење на дан када се чини да је све изгубљено, јесте највиша онтолошка и метафизичка победа над силом гравитације овога света. Кроз то свештено смирење, Косово престаје да буде национална гробница и постаје Источник Васкрсења. Само смирен умом и очишћен срцем човек може у страдању да види тријумф и да у самом тренутку крвне жртве запева анђеоски, космокружни поздрав: Радуј се!
Нека би Свети Великомученик Лазар, који се данас са свима светим ратницима и мученицима србским причешћује на Небеској Литургији пред Престолом Свевишњега, испросио од Христа Бога то тихо, ватрено, победоносно смирење за све нас. Да не живимо у сенци гробова, него у непоколебљивој светлости Будућег Века, сведочећи свима Оног Који је умногостручени Талант и Једини Спаситељ света.
Радуј се, Свети Лазаре, свеславни чувару нашег србског есхатолошког достојанства и вечни кнеже и царе Хришћанске Православне Васељене!
На Видовдан л. Г. 2026.
о. Мирољуб Срб. Ружић
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар