Дошли смо до тога да нам света косовска земља никада није била јефтинија а квадрат стана у Београду никад скупљи
Дејан Баљошевић (Фото: Лична архива)
Ваша преосвештенства, часни оци, сестре монахиње, драга браћо и сестре, помаже Бог!
Дочекасмо смо још један Видовдан… али како смо га дочекали, какви смо пред овај Видовдан? Човек Хришћанин, Србин православни, ако се не преиспитује и мери себе вечним примером – Богочовеком Христом, Светим Савом и честитим нашим прецима, он нити је Србин, нити је православан. Све више ми се чини да је Свети Владика Николај у својој пророчкој Небеској литургији на нашу генерацију мислио када је рекао: „Нису Срби кано што су били. Лошији су него пред Косовом. На зло су се свако измјенили…“
А да смо заиста лошији и да смо се много изменили, да смо разједињени и посвађани види се и по томе што данас нисмо сви сабрани на Газиместану, већ се окупљамо на више места у Србији а део нас и овде у Барајеву, далеко од Косова и Метохије, са прогнаним косовско-метохијским монаштвом, обележава Видовдан.
Видовдан је за нас Србе својеврсни времеплов и ко се од нас искрено и од чистог срца замисли и умом својим прође кроз ту србску временску машину, видеће безброј Великана од Светога Саве па до данас који су били светлост у мрачном тунелу србског страдања и управљали нас кроз повест на једини исправан пут, пут Богочовека Христа. С тога сматрам да нисам достојан поверене ми теме, јер сам очекивао да неко позванији од мене о томе говори, али пошто долазим из једне од најизолованијих метохијских „енклава“, покушаћу да барем из перспективе обесправљеног Србина кажем неку реч, јер се трагедија данашњег Српства најбоље огледа на Косову. Како некада, тако и сада.
Свака наша генерација водила је неку своју „Косовску битку“, но, чини ми се да ниједна као наша није оволико ниско пала. Дозволили смо да нашом светом земљом загосподаре други народи. На овој земљи, на којој су у Косовском боју пали наши најбољи синови, ми – њихови потомци нисмо били у стању да сачувамо ни њихове посмртне хумке. Данас око Газиместана све мање цветају божури а све више ничу савремени објекти од бетона и стакла изграђени од стране неког другог народа, чијих се душа то поље не дотиче. Ти робусни објекти полако али сигурно окружују споменик косовским јунацима и заклањају видик ка њему, симболишући и на тај начин гашење српства на Косову. Данас споменик на Газиместану „чува“ албанска полиција од које, уз прилагање доказа личне идентификације, треба да измолиш дозволу за посету споменику. Данас наше манастире обезбеђује албанска полиција чију проверу мора да прође сваки Србин ако жели да уђе у своје светиње. Ове године су косовске власти најавиле па одустале од обележавања косовске битке на Газиместану, спремајући се да присвoje и оно што је Србима најсветије. Било је то заправо опипавање пулса Србима и проверавање да ли смо спремни, да се, као што смо то учинили са многим атрибутима српске државности, повучемо и из историје и оставимо им слободан простор да га попуне својим фалсификатима.
А како смо до овога дошли драга браћо и сестре? Неко ће рећи…., тако што нас је напала велика сила која нам је отела Косово и Метохију. Не! Преко ове наше измучене земље прошли су многи моћни освајачи али нико од њих није успео да нам охлади срца према Косову и Метохији као што смо то сада ми сами учинили из себичности своје a зарад неких личних пролазних привилегија.
Нико нам није одузео Косово, већ нисмо показали одлучност и спремност да га сачувамо. Ми смо га сами продали. Прво смо то учинили ми – Срби са Косова и Метохије, који продајом свете земље Албанцима поспешујемо њихов експанзионизам а затим наше главешине, које зарад свог опстанка на власти то исто раде само на још гори, перфиднији начин.
Наш блаженопочивши владика Артемије је одавно приметио да многи просперирају и да се богате на рачун Косова, па је знао да дели Србе на оне који живе за Косово и оне које живе од Косова. Ова српска подела je и данас актуелна. Она се, пре свега, огледа у различитом гледишту на српску будућност: Они Срби који се боре за очување Косова и Метохије чине то загледани у векове а они други који издају Косово и Метохију, чине то загледани у садашњост и своје преостале године живота, покушавајући да их продајом своје части обогате пролазним угодностима.
Наш народ са Косова и Метохије се од новца добијеног од продаје својих имања упустио у трку са Србима у остатку Србије за квадрате у Београду, одричући се свете косовско-метохијске земље за стан на атрактивној локацији. Настала је помама међу Србима за стамбеним квадратима, зато смо и дошли до тога да нам света косовска земља никада није била јефтинија а квадрат стана у Београду никад скупљи. Међу Србима се уврежило наопако мишљење да је успешан само онај Србин који живи и ради у Београду, па се степен његове успешности мери по томе колико је током свог живота и радне каријере успео да напабирчи себи квадрата а не по томе колико је допринео напретку и бољитку свога рода. Док се ми боримо за квадрате и међусобно гложимо сабијајући се у стамбене зграде и солитере, дотле нам други народи у хектарима и квадратним километрима заузимају или откупљују највреднију и најплоднију српску земљу. Албанци нам отимају Косово и Метохију, браћа муслимани својатају Рашку област, Кинези су откупили борске руднике и настављају да откупљују источну Србију, Западне корпорације – западну Србију, Арапи и Хрвати – најплоднију војвођанску земљу и тако редом. Колико нам је битан градски комфор говори и то да док се држава Србија гаси на Косову и Метохији, ТВ дневник на националној телевизији више пажње посвећује комуналним проблемима станара неких од београдских зграда него алармантној ситуацији Срба на Косову и Метохији. А да не говорим о томе колико се непотребне медијске пажње посвећује ратним конфликтима у далеком свету о којима сваке вечери дебатују наши разни политички аналитичари који знају решење за сваки геополитички проблем осим за проблем очувања суверенитета и територијалног интегритета своје угрожене земље и који питање Косова и Метохије не смеју ни да помену, јер је оно, по налогу наше власти, постало табу тема у Србији.
Зато и не чуди што данас многи у Србији не знају да у овом тренутку преко 150 косовско-метохијских Срба, углавном без доказане кривице, чами у косовским затворима. Да смо ми похапсили толико Албанаца данас би се против нас поново дигао цео западни свет. А знате ли ко би се први побунио? – па прво многи у Београду, многе невладине и хуманитарне организације, лажни борци за људска права, тзв. проевропска интелигенција и многи други. Изгледа да је наша власт то имала у виду када је у Бриселу 2015. године са тзв. Косовом потписала Споразум о дијалогу и правосуђу којим се обавезала да неће покретати кривичне истраге, нити кривично гонити Албанце осумњичене за наводне ратне злочине почињене на Косову и Метохији. Што значи да је дозвољено и пожељно само хапшење Срба.
Због тога Албанци све више увиђају да смо дефинитивно остављени од своје државе те нас тако отписане третирају као добитак освојен у мутним преговарачким играма вођеним са нашим уцењеним државним руководством. Зато се сваким даном иживљавају над нама, схватајући да смо изнуђеним уступцима наше државе свесно жртвовани њима и да за наше животе немају више коме да полажу рачуне. Наше власти су нас продале зарад западне подршке свом опстанку на власти. Због тога смо дошли у ситуацију да попут старца Вукашина из села Клепаца, који је свом џелату Усташи у Јасеновцу док му је овај откидао део по део тела, помирен са својом судбином, мирно рекао „само ти синко ради свој посао“, и ми сада можемо да кажемо Албанцима „само ви радите свој посао“. Они то и раде, али треба да знате да не раде ништа што већ нису унапред договорили са нашим државним руководством, које се све време претвара да је изненађено и затечено, наводно, једностраним потезима Приштине.
Да би оправдала своје одрицање од Косова и Метохије власт у јавни дискурс уводи наратив по којем се ми Срби са Косова и Метохије у домаћим филмовима, серијама, ТВ емисијама приказујемо као негативци како би се што више огадили вама – Србима у остатку Србије, не би ли нас се лакше одрекли. При томе, власт вешто прикрива да је криминалце, који нам кваре углед и са којим нас многи поистовећују, сама произвела и да их све време штити и користи за вршење контроле над нама – преосталим Србима. То се најбоље види током одржавања избора када нас Власт, посредством поменутих криминалаца, застрашује и уцењује да гласамо за њену политичку опцију, мучки злоупотребљавајући наш незавидни положај. А то чине само да би нашим изнуђеним гласовима могли славодобитно да машу пред својим политичким противницима како, наводно, имају нашу скоро стопотстотну подршку њиховој политици према Косову и Метохији. Тиме обмањују српску јавност и код многих од вас изазивају анимозитет према нама, чиме се поспешују нове поделе међу Србима.
Због тога нам се чини да наш тежак положај намерно не схвата довољно добро ни српска опозиција, која нас оптужује да смо сами криви за положај у коме смо се нашли, јер супротно својим интересима годинама подржавамо издајника на власти. Њима поручујемо: “Ми – преостали Срби са Косова и Метохије, сувише смо мали да би смо изродили оволиког издајника“. Њега смо породили сви заједно кроз грехове наше. Ти греси нису само данашњи, они задиру у прошлост. Одавно као народ лутамо странпутицама удаљујући се све више од Бога, од наше традиције, од светославља. Тако обезбожени правили смо кроз историју много грешака али се сада може рећи да смо потпуно залутали. Прихватали смо погрешне идеологије и бирали погрешне вође које су нас довеле до тога да постанемо економска колонија и туђа јефтина радна снага а на путу смо да постанемо утренирана радна снага са потрошачким менталитетом која размишља стомаком а не главом.
Да се не бисмо побунили због разних злоупотреба којима смо свакодневно изложени, власт нас с времена на време подсети да смо велики терет буџету Републике Србије, чиме код нашег народа на Косову и Метохији циљано изазива осећај кривице за лоше финансијско стање у земљи. Тако су многе успели да убеде да за примање својих плата и пензија треба да буду захвални искључиво председнику Вучићу, који заузврат очекује њихову лојалност. Хвалећи се да је дешифровао наш рајетински менталитет, председник нам преко своје „Српске листе“ поручује да ће нам укинути примања уколико не спроводимо у дело, по нас штетне, договоре које је постигао са Албанцима.
Због тога позивам Србе са Косова и Метохије да се ослободе тог осећаја кривице и комплекса „издржаваног лица“ и да схвате да не живе на рачун власти, већ да власт живи на рачун њих. Јер, тргујући нашим животима, нашим људским правима, нашом слободом кретања, председник плаћа иностраном фактору подршку свом опстанку на власти, па се заправо може рећи да он и његови сарадници дугују нама, јер су продајом наших људских и грађанских права и територија купили себи бројне политичке привилегије и стекли енормно богатство.
Да би боље схватили како власт обезбеђује нашу подршку себи, навешћу вам случај који се десио током задњих избора Републике Србије на једном од, са Косова и Метохије измештених, бирачких места. Причу ми је пренео пријатељ којег су такође уценама присилили да гласа за актуелну власт. Каже да је присуствовао следећој сцени: Испред њега је у реду за гласање на бирачком месту у селу Рибариће у општини Тутин, стајала једна старица доведена из неког села општине Зубин Поток и све време роптала и гунђала нешто себи у браду, док је нестрпљиво чекала на свој ред за гласање. Видело се да је изнемогла, да једва стоји на ногама и да је преко своје воље доведена да гласа а није јој ни до чега. Када је дошао ред на њу, узела је гласачки листић од изборне комисије, заокружила број испред владајуће странке по упутствима које су јој дали укућани, пришла несигурним корацима до гласачке кутије и дрхтавом руком спустивши у њу гласачки листић, полугласно завапила: „Ево ти, наједи се, проклети човече!“ а онда се окренула ка члановима изборне комисије и гласно додала: „Само ми децу више оставите на миру!“
Ево вам браћо и сестре примера који на најбољи начин говори о томе како наш председник код Срба са Косова и Метохије обезбеђује себи подршку на изборима. Можда ће то он још неко време моћи да ради али ће га једног дана сигурно стићи клетва ове косовске старице мајчински забринуте за будућност своје деце и унука. Таквих забринутих старица је све више на Косову и Метохији.
Колико је наша Власт у тим својим предизборним уценама отишла далеко видело се и на недавно одржаним косовским изборима када су косовске власти морале да интервенишу да би нас заштитили од превеликог притиска којима смо током предизборне кампање били изложени од стране Београда.
На нашу велику срамоту косовска полиција је ухапсила неколико директора локалних српских здравствених и просветних установа који су по наређењу из Београда уручивали отказе оним својим радницима који нису хтели да се писмено обавежу да ће гласати за Вучићеву “Српску листу”. Вама овде је то кроз режимске медије приказано као напад Куртија на слободну изборну вољу Срба а заправо радило се о спречавању незаконитог застрашивања и уцењивања гласача пред изборе, које нигде на свету није дозвољено. Дочекали смо браћо и сестре да нас Албанци уче демократији и бране од Београда. Они, као и остали околни народи, нас можда никада нису волели али су нас некада барем уважавали а данас нам се, због оваквог понашања нашег државног руководства, по први пут сви они подсмевају.
Не знам да ли сте приметили да Запад од тзв. Косова све више ствара уређену правну државу а да кроз подршку нашем криминогеном државном руководству од остатка Србије намерно ствара друштво подложно криминалу, корупцији, анархији, недемократији, само да би као народ морално пропали до краја. Као што су европски досељеници у Америку сатерали преостале староседеоце Индијанце у резервате и лукаво им подметнули алкохол, до тада њима непознато пиће, да би у њему тражили излаз из депресије и безнађа и тако довели себе до самоуништења а ови им потом отели земљу, тако је Запад и нас Србе, третирајући нас као европске Индијанце, подвргао разним деструктивним процесима пре свега кроз медије, да би нам, уз помоћ нашег уцењеног државног руководства, присвојили природне ресурсе. Зато браћо и сестре не смемо дозволити нашем председнику да оствари свој најважнији политички циљ и испуни обећање дато западним менторима: да ће нам променити свест. Морамо по сваку цену сачувати свој национални идентитет и обновити нацију како не би доживели судбину Индијанаца.
Као што вода током изненадне поплаве изнесе на површину сву прљавштину са земље, тако је и садашња власт, постављена од Запада, извукла на друштвену површину све најгоре из српског народа. Али, као што је, када поплава прође и реке се повуку у своја корита, потребно извршити санацију терена, тако ће након ове власти бити потребно извршити рестартовање српске државе и народа, како би са неком новом генерацијом почели да стварамо нову бољу Србију. Било би непоштено тврдити да је морално посрнуће нашег народа започело са садашњом влашћу, јер је наш народ одавно оболео од многих савремених болести, али су деструктивне појаве у нашем друштву сада, по први пут, добиле институционалну заштиту државе. Оно што се некада сматрало за срамоту и бивало подвргнуто јавној осуди, сада је постало „нормално“ и друштвено прихватљиво.
Дејан и Јована Баљошевић: Последњи поздрав владики Артемију из његове епархије
Зато је пред нама браћо и сестре велики и тежак задатак да спасимо будући нараштај и не дозволимо да их поремећени друштвени амбијент, који смо ми створили, поквари, деморалише и натера да оду из земље. Морамо им вратити наду у живот заснован на поштењу и моралу, као једино исправни пут којим треба да иду. Морално разарање Србије превише дуго траје, па ће нам зато бити потребан велики труд и време да их освестимо и вратимо са погрешног пута. Морамо их убедити да се дипломе не купују, већ да се стичу мукотрпним учењем, да се запошљавање врши преко јавних конкурса а не преко политичких партија, да се у политику не улази да би се обогатио већ да би се у поштеном надмудривању, уз помоћ стеченог знања, понудиле и са великим личним задовољством у дело спровеле идеје које су на добробит народа и бољег уређења државе. Морамо их убедити да им узори у животу не смеју бити старлете и разни шоумени – залуђивачи народа, већ наши светитељи, прослављени хероји и светски признати научници.
А на Вама, нашем духовништву је још тежи задатак. Ви их морате одвратити са погрешног пута и привести вери нашој православној. Наша омладина мора да схвати да им је православна породица темељ и најбољи ослонац у животу а не некаква удружења или организације. Треба да знају да се, пре свега, требају држати Божијих закона па ће све друго у животу боље разумети и сва искушења лакше пребродити.
Тај тежак посао је на Вама, јер је тзв. званична црква, слепо идући за нашом државном влашћу пошла за лажним европским вредностима и успут загубила свој народ. Зато нам народ сада збуњено и дезоријентисано лута не схватајући шта му се догађа.
Међутим, пошто живим у „енклави“, сведок сам све бројнијих организованих посета нашег верног народа косовско-метохијским светињама и српским срединама. Са радошћу примећујем како међу њима највише има младих, национално освешћених људи, који, упркос режимској дефетистичкој медијској пропаганди, не сматрају да су Косово и Метохија за нас изгубљени. Напротив, многи од њих тек сада дубоко у себи инстинктивно откривају Косово и Метохију и схватају да се ради о вековној српској територији која је само тренутно окупирана. Сви они кажу да су поред наших светиња и тзв. „српске енклаве“ на њих оставиле велики утисак и да се нико од њих са Косова и Метохије није вратио исти. Надам се да су то први наговештаји да се у Србији рађа неко ново боље покољење које ће коначно направити отклон од комунизма, титоизма, социјализма и других по Србе штетних антихришћанских идеологија и да ће они или њихови потомци успети да својим поштењем, знањем и залагањем, ослободе Косово и Метохију, јер ми овакви какви смо нисмо га за сада достојни.
Драга браћо и сестре опростите ако сам вас можда разочарао овом својом видовданском беседом, јер сте вероватно очекивали да кроз визуру наше данашњице поетски говорим o славној Косовској бици, о Светом кнезу Лазару, о прослављеним косовским јунацима, о косовском завету а ја сам забринут за будућност свог народа подлегао актуелним проблемима и допустио да ме одвуку на своју страну, те сам можда промашио тему. Надам се да ће неки наредни Видовдан дочекати бољег говорника, који ће са мање бриге а са више поноса говорити о овој теми, јер ја то сада заиста нисам могао.
На Видовдан 2026. године
Дејан Баљошевић,
Ораховац
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар