Прије 15 љета, године 2011, британски је милијардер рођен 8. јула, Натанијел Ротшилд, 40. рођендан прославио у Боки Которској, у ризорту Porto Montenegro

Никола Маловић (Фото: Матија Крстић)

De conceptione, настао сам у новембру, а рођен сам у јулу. Најпознатији човјек рођен 4. јула је Рон Кович, амерички маринац и антиратни активист на основу чије је истините приче режисер Оливер Стоун 1989. снимио филм „Рођен 4. јула“ са Томом Крузом у главној улози. Том Круз је за улогу добровољца у Вијетнамском рату, који обогаљен преиспитује оправданост рата – први пут тада номинован за Оскара.

Но ја нисам рођен 4. јула, него осмог, и једину везу с Вијетнамом имам из сцене у којој моја мајка, биће по партијском задатку, по социјалистичкој парохији иде са мном и сакупља прилоге за помоћ угроженим Вијетнамцима. Сјећам се како је потом била разочарана када је исти тај ратом уништени Социјалистички Вијетнам 25. децембра 1978. покренуо инвазију на Демократску Кампућију, данас Камбоџу, и за двије седмице срушио режим Црвених Кмера.

Ко је год рођен у јулу или августу, тај не може да рачуна како ће пуно другара да му дође на рођендан. Љети су сви некуда, па и Приморци. Десет година након Стоуновог антиратног филма, његова је земља почела да бомбардује моју, па сам под бомбама у Београду схватио ишчекујући Васкрс – да је рођендан свих нас малих и обичних невиђена глупост, те да је само рођење Исуса Христа, како је говорио Св. Патријарх Павле, вриједан славља. У реду је и да славимо рођендане дјеце до њихове официјелне зрелости, но у тим прославама почесто нема пуноће, па бива да рођендани могу да буду гојилишта ега.

Откако сам на друштвеним мрежама ампутирао податак о дану рођења, починуо сам, јер се очекивало да – док је датум био доступан и промовисан алгоритмом – на захваљивање потрошим цијели љетњи дан до подне и од подне.

Извор: Фејсбук страница Н. Маловића

Ко је све рођен 8. јула постаће занимљиво, па молим читаоца да овим редовима остане вјеран до краја…

Француски баснописац, чувени Лафонтен, рођен је 8. јула 1621.

Амерички фармацеут који је изумио формулу за Кока-колу, Џон Пембертон, рођен је 1831. И Фердинанд фон Цепелин, изумитељ ваздушних бродова, рођен је 8. јула, 1838, и Џон Рокфелер, 1839, амерички бизнисмен, оснивач компаније Standard Oil, један од најбогатијих људи у историји.

Племенити Арчибалд Рајс, швајцарски криминолог и велики пријатељ српског народа, аутор књиге-аманета „Чујте, Срби“, рођен је 8. јула 1875.

Нелсон Рокфелер, 41. потпредсједник Сједињених Америчких Држава, рођен је 8. јула 1908.

И сад, сваког се дана, с руком на срцу, рађају људи који ће по нечему да постану славни, али се – криво сједи, право бесједи – рађају и људи који су по 666 пута себи учинили више него људском роду. Заправо, многи су људском роду одмогли по 666 пута.

Прије 15 љета, године 2011, британски је милијардер рођен 8. јула, Натанијел Ротшилд, 40. рођендан прославио у Боки Которској, у ризорту Porto Montenegro.

То је био један од најгламурознијих догађаја у историји бокељског туризма, тиме и црногорског, осмишљен да позиционира Porto Montenegro као нову топ-дестинацију за свјетски џет-сет. У ту је дестинацију и сам Ротшилд инвестирао, те је питање је ли више његова или црногорска. Главни догађај тродневне забаве одржан је у петак увече, 8. јула.

Porto Montenegro, детаљ (Фото: Н. М.)

Према извјештајима британских медија, прослава је коштала милион фунти (око 1,1 милион евра). Наводно је само за шампањац потрошено око 100 хиљада фунти. Пет тона хране и вина допремљено је камионима из Велике Британије. Црногорском сиру, пршуту и вину ту канда није било мјеста.

Званице 

На листи од тристотинак званица нашла су се нека од најзвучнијих имена из свјетског бизниса и политике, попут Олега Дерипаске – руског олигарха, Питера Манка – канадског бизнисмена и такође инвеститора у Porto Montenegrо, потом лорда Манделсона – британског политичара, манекенке Саше Волкове, Тамаре Мелон – суоснивачице бренда „Џими Чу“, Романа Абрамовича – руског милијардера и власника фудбалског клуба „Челси“, чланова породице Ањели – власници италијанског гиганта „Фијат“, Бернара Арноа – директора конглометара луксузних брендова попут „Луј Витона“ и „Диора“, Мила Ђукановића – тадашњег предсједника Демократске партије социјалиста, и проче, и проче.

Натанијел Ротшилд, оснивач Porto Montenegro-a Питер Манк и Мило Ђукановић 2011. године

Гости су у Боку стизали приватним џетовима, до граница постигнућа Аеродрома Тиват. Обезбјеђење је било строго, па су чувари реда знали новинарима који су покушали да сниме званице брисали фотографије из апарата. Најгламурознији рођендан у историји Боке почео је у четвртак 7. јула вечером у Porto Montenegru, завршио се 9. јула журком на отвореном, а централни дио прославе под називом „Disco Soiree” одвијао се 8. јула поред infinity базена дугог 65 метара изнад кога су лебдјеле џиновске сребрне диско-кугле. Амбијент су употпуниле палме увезене из Уругваја.

Натанијел Ротшилд је исте те 2011. године, на предлог тадашњег премијера Црне Горе Игора Лукшића, добио црногорско држављанство, сумало као бонус поклон за 40. рођендан.

Заливске су птичице пјевале да је на прослави 8. јула било сатанистичке симболике, али у званичним извјештајима и медијским записима, очекивано, није било помена о томе. Постоји теорија о разлогу мијешања овог догађаја са једним другим – историјским балом породице Ротшилд.

Сторије о мрачној симболици односе се на „Суреалистички бал“ из 1972. године, који је приредила Мари-Хелен де Ротшилд у дворцу Château de Ferrières у Француској. На том су балу бизарне костиме носиле многе званице, укључујући Салвадора Далија и Одри Хепберн. Фотографије са тог бала често се повезују са било којим новијим догађајем у чијем је центру породица Ротшилд, укључујући и рођендан у Porto Montenegru. Многи теоретичари завјере тврде да је бал из 1972. био инспирација редитељу Стенлију Кјубрику за филм „Широм затворених очију“ (Eyes Wide Shut) из 1999. године са Томом Крузом, ето њега опет, у главној улози, што додатно подгријава окултне спекулације.

Прослава 250 година породице Ротшилд, Немачка, 1994. (Извор: Seeker Daily/Youtube)

Приватна фешта с еминентним званицама послужила је као незванично отварање највеће марине на Бокељском приморју. Капацитет је убрзо порастао на 450 везова, укључујући инфраструктуру за мегахајте дуге и до 250 метара. Луксузни хотел са пет звјездица, „Regent“, отворен је три године касније.

Септембра 2024, у дворани „Теодо“ хотела „Риџент“, а након литургије у которској цркви Св. Николе, СПЦ је организовала ручак за патријарха српскаго. Званицама је служен говеђи тартар бифтек са препеличјим јајима, салата од туне са авокадом, као и квалитетне алкохолна пића. Према рачуну који је објављен на друштвеној мрежи Икс, а који мора да је, по допуштењу управе, потекао од инсајдера из хотела „Regent“, ручак за 100 званица је коштао 10.500 евра.

До појаве Београда на води као енклаве богатих и иностраних, али и обогаћених но отуђених наших – угао гледања на од домицилног становништва отуђене комаде географије није био толико експлицитан.

Porto Montenegro, Portonovi, Luštica Bay и сви наставци овог концепта планираних да никну из пијеска улцињске Велике плаже и из увале Буљарица само су доказ како постоји стратешки план да вукови који не пасу по земљи оваца поједу све овце које зависе од земље и траве за коју су вјеровале да је њихова, не зато што им је Црна Гора или држава Србија то гарантовала, него зато што су мислиле да је такав поредак и стање ствари.

Портонови, Фонтана „Пет риба” (Фото: Н. М.)

Али, не. У временима које би многи назвали безвлашћем, а заправо је прелазни период ка узимању свега што презадужени сви не могу да отплате јер су годинама, деценијама, гласали за корумпирану преобогаћену политичку касту – долази на наплату.

Србија не посједује више Србију, нити Црна Гора има себе и Боку Которску.

У савременом свијету није дозвољено бити незадужен. А кад си управо презадужен, ниси сав свој, зар не?

Никола Маловић: Дуг је као сидро у туђој луци

Сврха.

Нема је више.

Прекардашило је, поломили су нам багрење, а убити не смијемо.

Додуше, Црногорске литије (2019-2020) и библијски редови (мај – јун, 2026) вјерног православног народа који је у чудесном и величанственом броју сатима чекао да у Храму Светог Саве на Врачару цјелива Појас Пресвете Богородице – стављају прст на ријечи Св. Патријарха Павла: Бог ће помоћи ако буде имао коме.

Никола Маловић: Литије показују да је већинска Црна Гора заправо српска

ИС ХС НИКА!

Samit EU – Zapadni Balkan у Боки Которској: рестрикције једнима, јеловник другима

До овог тренутка у времену, многи су се аутори осврнули на јунски Samit EU – Zapadni Balkan који се 4-6. јуна одржао у Тивту, по „величини и значају“ највећи у историји савремене Црне Горе. Montenegro се показао покоран према вишима и бољима, мјери ли се европским аршинима, али је показао и дозу инвентивности, чинећи Боку ćaci free територијом.

Учесници су се дислоцирали на Ловћен, у чему има по српски народ негативне симболике, да би једино предсједник Француске Емануел Макрон отишао у посјету Цетињском манастиру, гдје га је примио митрополит Јоаникије. Уживао је владика, вјерујем, колико и Патријарх Павле када се 1999. у конаку манастира Грачаница срео са Бернаром Кушнером.

Све четири општине Боке Которске биле су тих дана под специјалном полицијском операцијом, од Будве до Херцег Новог, с акцентом на Тивту, гдје у тренутку проласка 35 делегација, нога вишевјековног Тивћанина није смјела да се нађе на тротоару, некмоли чије ауто, или да чија бутига буде отворена. Људи су сатима чекали (и) у тунелу Врмац између Тивта и Котора, и није било државе да их вади из невоље. Држава се подала, па су поданици ћутали и трпјели. Полиција јесте била свеприсутна, али за EU спремна. Служила се дроновима за детаљно надгледање Бококоторског и, посебно, Тиватског залива, с акцентом на луксузни комплекс Porto Montenegro. Хитна помоћ и ватрогасци могли су да прођу само у пратњи полицијске ротације.

На јеловнику током свечане вечере у склопу Samitа EU – Zapadni Balkan нашла су се у Porto Montenegru реинтерпретирана традиционална бокељска и црногорска јела, од врсте на коју се као на „европску храну“ касније пожалио на Палићу предсједник Србије, Вучић, рекавши да је у Тивту дебото остао гладан.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

По једном извору, паљена дурмиторска говедина у биберу, служена је као хладно предјело, уз вино Syrah. Топло предјело била је сарма у јапраку са пјеном од киселог млијека, уз мерло „Стари подрум“. Телећи филе са ситно сјецканим миксом од смрчка и густим demi-glace сосом свиленкасте структуре служен је као главно јело, уз вранац „Стари подрум“.

Ручкови за међународне делегације обично обухватају комбинацију морских и месних специјалитета, с предјелима попут карпача од јадранске рибе и јунетине са катуна, те главна јела од врхунских комада рибе или истог таквог меса са локалним сезонским поврћем, маслиновим уљем и тартуфима.

Филетиране рибе (Фото: Н. М.)

У оваквим приликама за дезерт се обично послужују модерне реинтерпретације традиционалних посластица. Да ли је то била Которска пашта или Перашка торта, остало је непознато, јер за разлику од ручка у организацији СПЦ, овога пута није било инсајдера из хотела „Regent“ да објелодани висину рачуна испостављеног независној држави Црној Гори.

Опрема: Стање ствари

(Печат/Фејсбук страница Николе Маловића)

ИСПРАВКА: Претходна верзија је погрешно садржавала Црногорске литије (2919-2020), 10. 7. 2026. у 8:38.

Categories: Гостинска соба

Tags: Никола Маловић, Ротшилд