Десило се у Русији, али је за опомену свима нама. Јасно је само једно: у Владивостоку је данас умро Христос
Извор: Фејсбук страница Слава Христу
Светом Григорију Двојеслову су једном рекли: „Јуче је у нашем граду од глади на улици умро Н.“ Свети Григорије је сагао главу, изашао из олтара и изјавио пред свима сабранима у храму: „Јуче је у нашем граду умро Христос.” И заплакао је. А онда је питао: „Да ли је могуће да у граду, где сам ја епископ, где је нас толико хришћана, човек умро од глади? Испоставља се, да смо ми пролазили мимо њега, који је просио храну?”
А данас је пред храмом у Владивостоку од хладноће умро бескућник. Није јасно до краја, да ли је то било ноћу или око 18.00 часова. Пишу различито. Није јасно, зашто баш нико није обратио пажњу на човека који лежи на тргу на мразу, ако то није било ноћу. Територија храма је обично нормално осветљена. Није јасно, зашто пажњу нису обратили радници обезбеђења у храму. Јасно је само једно: у Владивостоку је данас умро Христос.
„Тада ће рећи Цар онима што му стоје с десне стране: Ходите благословени Оца мојега; наследите Царство које вам је припремљено од постања свијета. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, кад те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага и одјенусмо? Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти? И одговарајући Цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, Мени учинисте.“
(Мт 25, 34—40)
Ко има уши да чује, нека чује…
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Слава Христу)
Categories: Гостинска соба
Читам претходни текст „Нико гладан, нико го, а сви незадовољни“ од протојереја Ткачева. А, онда ово- човек умро од зиме. И мислим, није зима њега убила, него ми- стално нечим незадовољни, ми -који смо били незаинтересовани за њега, за ближњег свог. Не убијају ни зима, ни глад, нити шта слично, него бахатост, осионост, себичлук, отуђеност од Господа и људи, и све остало слично у шта нас гура Нови, врли свет. Нек је нама, православнима, Господ на помоћи, па макар и случајно, а онда и осталима.
У ПРЕДВОРЈУ ПАКЛА
У предворју пакла,
На маргини друштва,
У свом савршеном сјају,
Стоји испружена рука.
Не проси. Не иште ништа.
Само чека.
И показује достојне,
Оног новог, будућег века.
Не вуче за рукав,
Само вири из одрпаног капута,
И сјаји у тами дана
Као путоказ унезвереном
Пролазнику што лута.
Понекад се само спусти
И зазвони прапорцима у тегли,
Да каже случајним учесницима приче,
Да су пред врата беспућа досегли.
Жељко С.
Надам се да није непримерено ово што ћу рећи, али блог ми је некако ближи него сајт.
Праштајте ако вас ово вређа!
После овог чланка гледам на себе другим очима.