И последња проповед на земљи о Христу ће бити у Јерусалиму. Први који су поверовали у Христа били су Јудеји. И последњи који ће поверовати у њега биће опет Јудеји
Јелица Ћирика (Извор: Лична архива)
По речима Дејвида Рапопорта, једног од највећих ауторитета у области проучавања феномена тероризма, свети терор представља феномен у којем се употреба терора оправдава теолошким концептима. У последњих месец дана сведоци смо ужасног рата који се води у Појасу Газе, али и на другим подручјима Блиског истока, уз употребу терора код зараћених страна. Свакако да постоје, а можда су и главни геополитички разлози за овај рат, ипак, ако ствари посматрамо из антрополошко-религијског угла, доминантни узрок и повод за рат, као и начин на који се он одиграва, добија другачије објашњење.
Постоје месијански или милеранистички покрети који читају знаке свога времена који показују да је долазак месије близу. Монотеистичке религије такође имају своје есхатологије које говоре о великим светским катастрофама епидемијама, ратовима, земљотресима. који најављују крај света каквог познајемо. У контексту јудаизма и делимично хришћанства, есхатологија подразумева успостављање државе Израел у библијским границама (Ерец Израиљ), повратак Јевреја из прогона и изградњу Трећег храма у Јерусалиму. У том смислу терор који производи страх и панику служи томе да створи неку врсту „светог времена“ које ће произвести директну реакцију Бога и условити долазак Месије. Дакле све то време ће произвести месијанско време или време есхатолошког краја.
Изабрани народ Божији
„Израел је народ свет Господу Богу своме, којег Бог изабра да му буде посебан народ између свих народа на земљи“. Како Талмуд каже, коначна потврда Јевреја као изабраног народа се десила за време синајске објаве када је Бог понудио Тору сваком народу, међутим осим јеврејског народа нико није прихватио Божији закон, тако да су народи света својим избором осудили сами себе да остану на нижем духовном нивоу. Ово схватање јесте антрополошки утемељено, јер се монотеистичке религије третирају као развијенији облици религиозности, а јудаизам је најстарија монотеистичка религија, као што је свима познато.
Даље, народи света деле се на Јевреје и не-Јевреје Гоји/Гојим, и анти народ – Амалик, племе које је ометало Јевреје приликом изласка из египатског ропства. Гојим или народи света могу стати или на страну Израиља или на страну Амалика. Израел спроводи своју свету мисију међу народима света и одбијање народа да Израелу признају мисију која му је од Бога поверена, а која се састоји у томе да спасе читаво човечанство, сврстава те народе на страну Амалика. Кабалисти иду и корак даље па тврде да су одбијањем Торе народи затворили за себе и врата будућег света. Душе праведника из других народа постојаће у будућем свету, али ће стајати у односу на јеврејске душе на исти начин као што одећа стоји на ономе ко је носи. Овакво учење изродило је јеврејски ексклузивизам, с једне стране, и антисемитизам, с друге. Дакле, треба направити разлику између класичних текстова јудаизма у Библији или Талмуду и кабалистичких текстова које ће прихватити хасидски Хабад покрет, Гуш Емуним покрет итд. Оснивач Хабад покрета хасидске струје ортодоксног јудаизма рабин М. М. Шнерсон рекао је да постоје две различите врсте душа: не-јеврејска која потиче од три сатанске сфере, док јеврејска душа потиче од светости.
Свети рат у јудаизму
У Старом завету свети рат је био обавезујући верски пропис којим Бог Јахве дозвољава масовно уништење непријатеља светог народа. Књига о Јестири, која се чита на празник пурим, између осталог говори да је Јеврејима допуштено да „потру и побију и истребе сваку војску којег му драго народа из земље, који би ударили на њих и децу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе“. Након губитка државе од стране Римљана 70. године, овај верски пропис није имао много смисла у дијаспори, да би оживео у конфликту између Јевреја и Арапа који од седамдесетих година прошлог века све више почиње да добија верску природу. Свети, обавезујући Мицва рат, представља верску дужност и свако је обавезан да у њему учествује. Стога, у светлу Божјег откровења, било које претензије Палестинаца на делове свете земље су нелегитимне, јер Палестинци не представљају народ, већ антинарод. Немилосрдан рат је дозвољен једино против оних Арапа који одбијају право Израиља да влада светом земљом. Шуламит Салони, министарка образовања Израела у периоду од 1992. до 1993. године, узбуркала је јавност када је изнела чињеницу да израелска деца у верским школама уче да је палестинска популација амалик, те да је потпуни геноцид верска обавеза. Шуламит у свом чланку „Убиство под изговором праведности” помиње име рабина Израел Хеса који је чак са академске катедре заступао ово мишљење. У свом чланку који је изашао у студентском часопису, под називом „Геноцид: једна заповест из Торе”, рабин Хес је дошао до закључка да би свако сећање на Амалика требало да буде уништено са лица земље а Амалик је према Хесу свако ко устане против народа или државе Израел.
У Вавилонском Талмуду постоји прича о Три заклетве: прва, да Израел не би требало да се попне у свету земљу, друга, да се Израел заклео да се не побуни против народа, и трећа, да је Свети заклео народе света да неће исувише тешко тлачити Израиљ. Дакле класични јудаизам је против масовног пресељења Јевреја из дијаспоре у свету земљу, као и против побуне против владара не-Јевреја под којима живи јеврејски народ због бојазни од катастрофалних последица. Покушај да се убрза долазак месије и са њим крај историје помоћу људских фактора у јудаизму се назива „Приморавање руке Божије“ и оно доноси гнев Божији и несрећу изабраном народу. Изабрани народ требало би да стрпљиво чека док не дође право време коначног искупљења јеврејског народа – Геула. Секуларни ционизам потпуно је игнорисао правило „Три заклетве“, док се религијски ционизам правдао да је прекршио правило „Три заклетве“ ради спасавања Јевреја источне Европе од антисемитизма. Први ашкенаски рабин нове државе Израел сматрао је да је Израел ослобођен од Три заклетве зато што су други народи прекршили своју заклетву да неће угњетавати Израел. Нарочито након Шестодневног и Јом Кипур рата, када је освојен већи део библијског Израиља, сматрало се да је Заклетва престала да важи и идеја јеврејског месијанизма је поново доживела процват. Појавом покрета Гуш Емуним, који у себи садржи верску ортодоксију и екстремни национализам помешан са милитантним активизмом, сама држава Израел постаје средство за спровођење Божијег суда и насељавање територија које је Бог дао јеврејском народу у наслеђе, ако је потребно чак и екстремно агресивним начинима. По тумачењу ових фундаменталиста, прогон јеврејског народа и осуда акција јеврејске државе ће се наставити све док се не заврши процес искупљења.
Изградња Трећег храма
Поновна изградња храма у Јерусалиму представља главни циљ верског ционизма. Док је постојао јерусалимски храм, Јевреји су били у могућности да прођу кроз ритуално очишћење помоћу „воде очишћења“, воде која је помоћу сложеног ритуала била мешана са пепелом црвене јунице без мане, која је такође ритуално жртвована. Након уништења јерусалимског храма покушај да се нађе савршено црвена јуница су се показали узалудни, тако да се сви Јевреји сматрају ритуално нечистим. На место где је обитавала „светиња над светињама“ могао је да уђе само врховни свештеник на дан Јом ха-Кипурим, од којих се такође захтевало да буде ритуално чист, прочишћен помоћу воде очишћења. Сви они који би прекршили забрану посете подручја храма били би кажњени од Бога због кршења Његових закона. Из тог разлога Јевреји не ступају на тле испод којег постоји могућност да се налази стари олтар, јер његова тачна локација није позната.
Изградња Трећег Соломоновог храма и џамија Ал Акса – зашто се воде сукоби око овог светог места?
Као што сам већ напоменула, све је више група у израелском друштву које захтевају окончање муслиманске контроле над брдом Морија и стварање услова који ће довести до изградње Трећег храма. Они најекстремнији сматрају да морају да се муслиманске грађевине уклоне, како би се створио физички простор за изградњу Трећег јеврејског храма. По њима то је једини начин да се Бог умилостиви и приволи да наново поврати јеврејску историју на пут коначног искупљења.
Поделе у Израелу
Израел је дубоко подељено друштво. У етничком смислу постоје Ашкенази, Сефарди, Мизрахи, Фалаша Јевреји (етиопски). Постоји теорија неких генетичара о хазарском пореклу Ашкеназа, теорија која није доживела своју потпуну афирмацију у науци. Израелско друштво раслојено је и у социо-културном смислу. Само на примеру руско-јеврејских имиграната огромне су имовинске разлике унутар њих. Антагонизам постоји и између ултраортодоксних и секуларних Јевреја када је критеријум религија. У политичком смислу велика је разлика између израелске политичке деснице и левице по питању граница државе Израел и њеног односа са арапском популацијом.
У религиозну групу Јевреја који чувају све прописе јудаизма спада 20 одсто Јевреја Израела. Другу групу чине традиционалисти, који поштују јудаизам и ауторитет рабина, али не поштују све прописе Закона и њих чини око 50 одсто Јевреја Израела. У трећу групу спадају секуларни Јевреји који чине 25 – 30 одсто укупне јеврејске популације Израела. У оквиру религиозних Јевреја постоје ултраортодоксни харедим Јевреји, који углавном своје животе посвећују изучавању светих књига у религиозним центрима – јешивама. Они нису ционисти и не признају државу Израел, не иду у војску и сл.
Постоји теолошка концепција која измирује секуларни ционизам са религиозним ционистима и која се зове теорија о „месијанском магарцу“. По овој теорији морају се толерисати секуларни Јевреји, јер они имају своју улогу које нису чак ни свесни. Само насељавање и животна територија свете земље представљају верску обавезу која је изнад свих других обавеза, а коју секуларни Јевреји ипак испуњавају. Секуларни ционизам сликовито је представљен као магарац, док је религиозни блок представљен као тело које има задатак да усмери магарца. „Месијин магарац“ је такође и назив књиге израелског левичарског аутора С. Рахелевског из 1998. године, који је три године након убиства Јицака Рабина на врло критичан начин објаснио ове тенденције религиозног табора у односу према секуларном делу.
Небојша Тумара, Света земља, месија и месијин магарац (Извор)
На изборима 2009. године на власт у Израелу ступа политичка десница на челу са премијером из Ликуд партије Бенјамином Нетанијахуом. Рабин Цви Тау ултраортодоксног погледа на свет, поздравио је ступање на власт политичке деснице и у отвореном писму упућеном премијеру Бенјамину Нетанијахуу након његове инаугурације 2009. године истакао шта верски ционизам очекује од нове власти: „У овом судбоносном часу очи читавог Израиља су уперене у вас – човека којег је Божија промисао поставила да уздигне част Израиља стојећи јак насупрот притиску народа који злоупотребљавају нашу независност и мешају се у наше послове… Народи света ће засигурно на крају сићи са историјске позорнице, али вечност Израиља заувек ће остати истинита… Ви сте посланик јавности, целокупног јеврејског народа и Бога. Ви сте посланик којег је светост наименовала, Божанска моћ која управља читавим светом, моћ Чувара Израиља који никад не спава нити дрема и коју води Израел ка пуноти искупљења…”
Који су разлози за све већу популарност националистичких и ултраортодоксних идеја у израелском друштву у новије време? После полета Геула покрета односно месијанизма након ратова из ’67. и ’73. држава Израел одлучује да се повуче са територије Синајског полуострва 1979-1982. године и евакуише насеља која су тамо основана. Споразум из Осла између Израела и Палестинске ослободилачке организације довео је до потписивања споразума у Вашингтону 1993. године. Израел се по овом споразуму обавезао да ће се повући са појаса Газе, Јудеје и Самарије, како би се основала територија са независном палестинском управом. Ово је изазвало велики шок код националиста и верских циониста, а врхунац њиховог незадовољства је достигнут 2005. године када су као део плана евакуисана јеврејска насеља у појасу Газе и четири насеља у северној Самарији. Ова одлука израелске Владе довела је до кризе на неколико нивоа. На религијском плану уздрмао је саме основе месијанског ционизма. Иако секуларна, држава Израел представља свети ентитет који игра пресудну улогу у Геула процесу и сад одједном одлучује да делове библијске земље преда у руке Арапа. Можда је управо овај догађај био прекретница и појавио се став који се односи на тежњу стварања теократске државе, односно државе која ће се руководити принципима Торе, а они радикалнији елементи од тада почињу да сматрају да треба деловати кроз активизам или, другим речима, кроз насиље и терор, без ослањања на секуларну државу Израел. Међу рабинима могло се чути: „Нећемо заборавити. Морамо преузети контролу над механизмима владе, постепено преузети контролу државе Израел. Уз Божију помоћ живећемо да видимо изградњу храма и одистинског повратка Божјег присуства на Циону“.
Бенјамин Нетанијаху недавно пред Генералном скупштином УН приказао карту без Палестине
Ако сада погледамо кроз ову призму на јеврејско-палестински конфликт, можда ће нам бити јасније да су сви покушаји измирења и стварања мира и нормализације односа осуђени на пропаст, будући да је конфликт између Јевреја и условно речено чак читавог света, нешто што представља део битисања светог народа до свршетка историје. Све док не завладају целокупном територијом свете земље, површни политички компромиси одлажу искупљење јеврејског народа, а са њим и искупљење читавог света. Тада ће наступити време истинског мира које ће претходити доласку месије, који ће владати уједињеним јеврејским народом, а остатку света донети еру правде и мира.
Нека тумачења будућих есхатолошких догађаја у Израелу праве разлику између месије из куће Јосифове који ће населити земљу и бити победоносац у ратовима, али који неће успети да победи у рату који он дефинише као апокалиптични рат Гога и Магога и месије из куће Давидове, који ће на чудесан начин довести Израел и све народе света коначном искупљењу. Јом Кипур рат је можда последњи рат од ратова Гога и Магога и први који најављује још два страшна рата који ће најавити долазак месије из куће Давидове.
План спасења Израиља – православно хришћански концепт
Хришћани прихватају да је народ Израиљев био изабрани народ Божји. Из њега су потекли највећи светитељи и пророци наше цркве Аврам, Мојсије, Илија, апостоли, Претеча, а пре свих Мајка Христова. Нико од њих не жели да се Израиљ „изгуби“, а нарочито не дуготрпељиви Господ. Апостол Павле нам открива да је Бог још одавно припремио тајни план спасења Израиља: „Јер нећу браћо да ви не знате ову тајну, да не мудрујете сами по себи: део Израиља отврдну, док не уђе пун број незнабожаца. И тако ће се спасити сав Израиљ“ (РМ 11, 25-26)
Овај тајни план спасења Израиља ће се испунити у личности Израиљца пророка Илије. Ово је посебан разлог због којег Бог већ вековима држи у приправности пророка Илију, кога је живог узео на небеса, првенствено због спасења Израиља који је разапео Спаситеља Христа. Он ће поново доћи на земљу пред други долазак Христов да преобраћа Јевреје и видеће га како им са жаром говори о Христу и повероваће му! Успоставиће првобитни однос који је Израиљ имао са Истинитим Богом. Прва проповед о Христу је почела у Јерусалиму, месту у ком је погубљен. И последња проповед на земљи о Христу ће бити у Јерусалиму. Први који су поверовали у Христа били су Јудеји. И последњи који ће поверовати у Њега биће опет Јудеји.
Литература:
- Слободан М. Јанковић, Блискоисточна криза: Рат без мира, Београд, 2019.
- Небојша Тумара, Света земља, месија и месијин магарац, Крагујевац, 2012.
- Архимандрит Василије Бакојанис, Знаци времена и свршетак света, Крагујевац, 2015.
Categories: Аз и буки
Доста добар историјски преглед развоја јудаизма и неких додирних тачака са хришћанством. Те додирне тачке су упркос исцрпним дискусијама на глобалном нивоу ипак непотпуно јасне и често различито интерпретиране. Хришћанство се базира на Новом завету али су референце на Стари завет и сам Стари завет прилично непознати код нас.
Последња дешавања у Гази и Израелу су скренула пажњу на религијску основу сукоба. Један од узрока је што израелски премијер, због отпора јавности у Израелу рату у Гази, пребацује проблем са политичког на религиозни да би оправдао масовне злочине у Гази и постројио јавно мнење иза себе.
Ево неколико релевантних референци на делове Старог завета који се директно или индиректно користе за оправдање дејстава израелске војске али и глобалног позиционирања Јевреја у свету.
У Нетањахуовој Светој Библији, Бог даје свом изабраном народу Палестину и заповеда им да истребе Амалечане, народ који им стоји на путу. Јахве тражи од Мојсија да не само да истреби Амалечане, већ и да „избрише успомену на Амалека под небом“ (5. Мојсијева 25:19).
25:19 Када те Господ, Бог твој, умири од непријатеља око тебе у земљи коју ти даје у наследство, затри спомен Амалику под небом. Не заборави.
Саулу је било остављено да их докрајчи: „убиј човека и жену, бебу и дојиљу, вола и овце, камилу и магарца,“ Јахве га упућује (1. Самуилова 15:8). Пошто је Саул поштедео амаличког краља Агага, Јахве му је одузео краљевску власт и избезумио га: „Жалим што сам Саула поставио за краља, пошто је прекршио своју верност мени и није извршио моја наређења“(15:11). Свети пророк Самуило, који је имао директну комуникацију са Јахвеом, морао је да искасапи самог Агага („исекао Агага на комаде“). Јахве је тада дао краљевску власт Давиду, који се показао као послушнији истребљивач, на пример када је ставио народ Рабе „под тестере, под гвоздене дрљаче и под гвоздене секире, и натерао их да прођу кроз пећи од циглање: и тако је учинио са свим градовима синова Амонових“ (2. Самуилова 12:31).
Упркос потпуном геноциду у Библији, Амалечани остају вечна ноћна мора Израела. Амалек се, као и његов деда Исав, повезивао са Римом и хришћанством, али и Ираном, јер се негативац из Књиге о Јестири, Аман, помиње као Агагит, односно потомак амаличког краља Агага. Зато се вешање Амана са његових десет синова и масакр 75.000 Персијанаца у јеврејској традицији често спајају са истребљењем Амаличана и бруталним погубљењем њиховог краља. Читање Торе на Пурим преузето је из сећања на борбу против Амалeчана, које се завршава закључком да ће „Јахве бити у рату са Амалeком из генерације у генерацију“ (Излазак 17:16).
Сада Нетањаху позива Израелце да се сете Амалeка док њихова војска гранатира Газу, укључујући мушкарце, жене, децу, бебе и стоку.
Нетањахуова опседнутост Амалeком је колективна и њу деле ционистички религиозни Јевреји широм света. На питање: „Зашто Јевреји морају да униште Амалека?“, рабин Елијаху Кин каже да су Амаличани заслужили своју судбину јер су се противили вољи Божијој. Воља Божија је добра, а противљење вољи Божијој је зло. Дакле, истребљење Амалeка је добро, док је спасавање само једног Амаличанина, као што је то учинио Саул, зло. У ствари, пошто је Бог добар, истребљење Амалека је израз његове доброте. А пошто је „најбољи начин да волите оно што Хашем (Бог) воли јесте да мрзите оно што Хашем мрзи“, мрзети Амалека значи волети Бога. Разлог зашто Амаличани мрзе Јевреје није зато што Јевреји желе да их истребе. Оно што смета Амалеку је то што Јеврејин верује у морал, етику, бити добар, бити фин. Амаличани су такође зли јер се противе Тори — у којој Бог наређује да буду истребљени. На крају, рабин Кин резимира – ми смо окрутни према Амалеку зато што морамо да будемо. Зато што би нам управо то урадили да су имали прилику. Зашто? Зато што је Амалек „концентрација мржње“. И Јевреји морају мрзети мржњу – осим мржње Бога према Амалеку, коју морају волети као израз Божје љубави.
Хришћани су учени да је у давна времена Бог изабрао Јевреје, дао им Палестину и заповедио им да истребе Амалечане (и Мадијанце, и многе друге народе, укупно седам народа). Џон Камински каже – Јахве је Јеврејима дао право да краду туђе земље (Поновљени закони 6:10-13, 6:18-19, 7:1-2). Јахве је Израелцима дао право да почине геноцид, да потпуно униште народе чије су земље имали богомдано право да узму као своје (Поновљени закони 7:16). Јахве је дао Израелцима право да ’униште (друге народе) силним уништењем док не буду уништени‘ (Поновљени закони 7:23). Јахве је Израелцима дао право да убијају и пљачкају њихову имовину других раса (Излазак 3:20-22). Јахве је учинио Израелце „светим“ народом, главном расом међу другим расама (Поновљени закони 7:6).“
Након што је поменуо Амалека, Нетањаху је библијског Исуса Навину назвао „јеврејским херојем“. Шта Исус Навин мисли и шта мисле сви Израелци којима је узор (Боок оф Јошуа). Исус Навин је починио геноцид за геноцидом по налогу Јахвеа, убијајући „мушкарце и жене, младе и старе“ (6:21) У целој земљи „није оставио ниједног преживелог и ставио све живо биће под проклетство уништења, као што је Јахве , бог Израела, наредио је“ (10:40).
Нетањаху је такође изјавио: ‘Остварићемо Исаијино пророчанство’. Многима је познато да је Исаија прорекао време када ће сви народи ‘прековати своје мачеве у раонике и своја копља у српове’ (Исаија 2:4). Али треба прочитати цело пророчанство да би се разумели шта Нетањаху мисли. Исаија говори о времену када ће „закон изаћи са Сиона“ и када ће Израел „судити међу народима и судити међу многим народима“ (2:3-4). Такође Исаија каже: „народ и краљевство који ти неће служити ће пропасти, и народи ће бити потпуно уништени“ (60:12); „Сисаћете млеко народа, сисаћете богатство краљева“ (60:16); „Хранићеш се богатством народа, заменићеш их у њиховој слави“ (61:5-6). Мач Господњи је натопљен крвљу и прекривен лојем – крвљу јагањаца и јараца, салом овнова припремљеним за жртву. Да, Господ ће принети жртву у граду Восри. Он ће направити велику кланицу у земљи Едома (Амалeковог деде) (34:6).
Ово је само на прескок пар библијских референци које су актуелизоване догађајима на Блиском истоку. Види се да историја није само оно што је некад било и прошло. Да ли се овде негде појављују и преци Срба као једног од старих народа? Многи српски топоними и најновија археолошка налазишта указују на њихово присуство. Планина на којој је Мојсије по предању добио 10 заповести се и данас на арапском зове Српска планина (а користе се и имена Синај и Хореб). Сербал је било и старо име целог Синаја. Горе поменути краљ Давид је по предању убио Голијата, који је био Филистинац а они су се доселили на тај простор у 12.в.пне. са Балкана када су ту живели (само) наши преци.
Сетимо се и Нетањахуове изјаве о пријатељству Срба и Јудејаца из времена римске републике. После изласка из вавилонског ропства Јевреји дошљаци нису били добородошли у Јерусалим, наводно због пренасељености, па су им уточиште дали малоазијски Срби.
Далека прошлост нам никада није била ближа.
Хвала Јелици на овом информативном и поучном тексту.
Ми генерално врло мало знамо о јудаизму тако да је овај чланак добро дошао да мало поупуни ту празнину.
Многи данас говоре и пишу поводом сукоба у Гази без дубљег познавања материје.
Pa šta je vama ljudi? Ako ste ljudi? Jeste li vi normalni? Opravdavate GENOCID nekakvim eshatološkim razlozima i citatima iz knjige, koju su ionako Judejci sami napisali! Tri hiljade dece je pobijeno za trideset dana. Sto na dan! Pa i Hitler je opravdavao genocid nad Slovenima, Izraelitima, Romima u ime neke više sile, uzvišenog cilja. Zašto njega ne hvalite?
I ne mešajte Srbe u tu đavolju rabotu! Nema tog poštenog, normalnog Srbina koji bi na ikoji način opravdao ubistvo tri hiljade Albanske dece, samo zato da bi se vratili na Kosovo. Setite se reči Njegove Svetosti Patrijarha Pavla: „Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina. Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.“
U komentarskoj sekciji caruje (barem) jedan komentator kome se Srbi priviđaju kao glavni igrači bez obzira na istorijsku epohu, geografsku oblast ili čak temu teksta. Sasvim su retki tekstovi na koje ovaj ne ostavi komentar kroz koji promiču Srbi utvare i Srbi fantazmagorije, Srbi duhovi, a nađu se i Srbi daždevnjaci. Da smo u veku pisanja olovkom, kladio bih se da dotični piše levom rukom. Ne može drugačije jer desnu šaku ne vadi između dva dugmeta na kaputu, komforno je odmarajući u karakterističnoj pozi na nabreklom stomačiću. Jedna u istoriji značajna osoba je bila poznata po nervoznim pokretima, a inače je bila burnog mentalnog i emotivnog stanja, pa je takva poza služila da neutrališe ove negativne crte i ostavi bolji utisak u javnosti, o čemu svedoči veliki broj portreta. Iz nekih razloga ova poza je postala popularna i kod mnogih štićenika ustanova zatvorenog tipa ili se može reći da se usvojila kao stereotip označavanja istih koji prenaglašeno preferiraju svet mašte. Ništa lošeg nema u svetu fantazije, zamišljanja ili mašte — jer tu vlada potpuna sloboda, da ne kažemo apsolutni besporedak, gde su apsurdi pravilo, a bizarnosti ukras. Ništa lošeg, osim kad se takav obrazac pokuša prikazati za svoju suprotnost u kojoj bi (po definiciji) morao postojati makar nagoveštaj nekog smisla, povezanosti sa realnošću u vidu ma i najslabijeg dokaznog materijala. Nažalost toga nema. Kažem nažalost, jer nije šire značajno (mada jeste tužno) ako pojedinac (onako) drži ruku u kaputu, međutim, sasvim je druga priča kada se kroz tvrdoglavo pisanija istog, ni krivi ni dužni, počnu pojavljivati prepotopski Srbi, od Lepenskog Vira do Ulan Batora. Svaki sa desnom rukom u kaputu. E pa ako je i od onoga koji je disao na trsku, mnogo je.
Аутор каже:
„Хришћани прихватају да је народ Израиљев био изабрани народ Божји… Нико од њих [хришћана] не жели да се Израиљ „изгуби“, а нарочито не дуготрпељиви Господ.“
Израиљ се неће „изгубити“ ако се ционистички пројекат прекине, то јест садашња држава Израел се преуреди у простор где неће бити насиља и крвопролића на дневном нивоу (са било које стране).
Тако да не треба збуњивати читаоце — Израиљ као народ, да, јесте библијски изабрани народ и такав остаје до конца вијека.
Али, Израиљ као садашња држава меганасиља, опет не улазећи у то ко је крив(љи) и за чију проливену крв, је (само) пролазна конструкција, против које су и многи сами Јевреји.
Деветнаест векова (од разрушења Јерусалима до успоставе модерне државе Израел) су доказ да се народ јеврејски не сме изједначавати са државом, па макар то било и у пропагандистичким памфлетима.
„Али многи Јевреји нису примили те речи, него су били устали против Христа, и погазили га и умртвили, на своју вечну смрт. Заслепљени сатаном као и Јуда они нису ви дели Бога у Христу. Задахнути смрадним духом сатане они су Христа судили и убили. И поврх свега они су се показали гори противници Божји него ли незнабожац Пилат, јер су у јарости злобе своје изрекли ону страшну реч: Крв Његова на нас и на децу нашу! Тако је та невина крв постала бич који их гони као стоку кроз векове из земље у земљу, и као огањ који сагорева сва њихова слагалишта сплетки против Христа. Јер тако их учи ђаво, отац њихов. Ђаво их је научио како да устану против Сина Божјег Исуса Христа. Ђаво их је учио кроз све векове до сада како да се боре против синова Христових, против деце светлости, против следбеника Јеванђеља и живота вечнога.
У току векова они који су распели Месију Господа Исуса Сина Божјега створили су од Европе главно бојиште против Бога а за ђавола. To je данас главно бојиште Жидово и оца жидовског ђавола против Оца небесног и против Сина Његовог Јединородног, од Деве ваплоћеног и против светиње Духа Светога.“
https://svetosavlje.org/kroz-tamnicki-prozor/78/
Рат који се сада води на Блиском истоку и који се овде тумачи као верски рат, подједнако као свети рат – Џихад и некад вођени крсташки ратови (да не ширимо причу на друге религије), је сумрак разума, потирање смисла вере и удаљавање од духовног развоја и просперитета. Верски ратови, који оправдање налазе у записима на фрагментима пожутелих пергамената, који су до овог времена, вероватно сто пута пута преправљани и који се буквално тумаче ће нас, уз савремену технологију која је данас на располагању, заиста довести до Великог ресета.
Јеванђеље по Матеју 21. 33-43
Другу причу чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.
А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове.
И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше.
Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.
А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега.
А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово.
И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише.
Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним?
Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.
Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.
Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове.
@И је И , ми смо Израиљ, Јевреји нису. Израиљ није етничка категорија него духовна.
Кад
Кад оголиш
Тајну
Кад сецираш
Сан
Кад освијетлиш
Ноћ
Ти убијаш
Дан
Момчило
Нажалост, наша црква нема више ни једног мислиоца способног да нам понуди продубљену анализу религиозне мисли више векова пре Христа и стварну везу између Старог и Новог завета. Томе се не треба чудити јер недавни интервју са Ђорђем Јанковићем потврђује да они не знају чак ни о почецима хришћанства међу Србима. Много више знају поједини коментатори на овом блогу (нпр Евс) него највиши црквени великодостојници. У контексту овог текста и актуелних догађања, ево само једна потенцијална тема за дискусију.
Један инострани ‘сколар’ тврди да хришћани гледају на Стари завет из новозаветске перспективе и пита се зашто хришћани никада нису приметили да, када је обећао Израелу доминацију над народима под условом искључивог обожавања, Јахве је био исти онај ђаво који се касније појавио Исусу и „показао му сва царства света и њихов сјај [и] рекао њему: „Све ћу ти то дати ако паднеш пред моје ноге и поклониш ми се“ (Матеј 4:8-10).
Ово није само сколастичка дилема већ нешто што потенцијално обликује нашу стварност. Огромној већини наших људи је непознат и једноставно невероватан концепт Амалека поменут у тексту и претходном коментару. Још мање им је вероватно да смо и ми сами сврстани у тај концепт. Тешко ко може да успостави логичку везу претходног са прстом на нуклеарном обарачу и могућношћу свеопштег уништења човечанства. Већ смо раније добили наговештај у виду бесомучног бомбардовања и невиђене глобалне медијске кампање сатанизације. Са тренутним развојем ситуације у Украјини наша плодна равница и реке су добили још више на важности. Блек Рок је ту међу нама да операционализује тај подухват.
Узгред речено, у претходном коментару је поменута и Нетањахуова изјава о сарадњи Срба и Јудејаца за време римске републике, којој ће за пар недеља бити равно 9 година. Ова изјава толико говори о нама, o нашем кукавичлуку и лицемерју. Нико од Зекиних историчара до сада није смео ни да примети ту изјаву а камоли да је тумачи, расправља или постави неко питање. То је можда зато што није компатибилна са дисањем на трску.
(само први минут)
Поменули смо српске топониме на Синају и Блиском истоку. Ево неких који само садрже реч ‘серб’ док је укупан број стотину пута већи.
https://losthistory.weebly.com/uploads/2/8/4/4/28446347/8225951_orig.jpg
https://losthistory.weebly.com/uploads/2/8/4/4/28446347/263011_orig.jpg
Назив планине на Синају где је Мојсије наводно добио таблице са 10 заповести се још увек на арапском зове Српска планина:
https://answersingenesis.org/archaeology/searching-for-sinai/
https://en.wikipedia.org/wiki/Mount_Serbal
Амерички песник и светски путописац вијетнамског порекла, Лин Дин, је недавно написао да је посетио село у Либану под називом Серба, насељено потомцима Срба крсташа. То је било веома изненађујуће и рекао сам да Срби званично нису учествовали у крсташким походима и да српска држава није организовала те походе, мада нам је познат историјски сусрет Немање и Барбаросе током пролаза крсташа кроз Србију. Могуће је да су неки Срби учествовали у тим походима као плаћеници, што је била пракса у свим војскама тог времена. У контакту сам са Лином да разјаснимо тај случај.
Озбиљнији истраживачи који умеју да читају научне чланке са поља генетике могу прочитати о пореклу Филистинаца у раном Гвозденом добу (Ancient DNA sheds light on the genetic origins of early Iron Age Philistines):
https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.aax0061
Побројани су само неки поинтери за оне који би да истражују непознату српску историју у контексту актуелних догађаја на Блиском истоку и у вези су са темом овог текста. Већина ће вероватно ценити изнете ‘eye opening’ информације и биће у стању да наставе сопствено истраживање, мада ће увек бити и појединца реферисаних од стране Евса у његовој метафори о бисерима.
Брбљања и пренемагања неких који би Србе да прогласе за проторасу могу некима изгледати као безопасна докона маштарења, али по упорности са којом их ови пласирају слични су ********* егзибицијама тинејџера — што више ****** више им се хоће.
Тако и овде, анонимац који се раније потписивао са “дисање на трску” не престаје да злоупотребљава СтСт као проводник за своју пропаганду.
Кажем пропаганду, јер има карактеристике исте (а) индукује и циља на јака осећања (мало коме овде није стало до будућности и судбине Срба као народа или истине о сопственој историји), (б) тривијализује тезе и информације (Срби нису само староседеоци Холма него су и аријевци који су владали Индијом, па кад стигоше и једно и друго??), (ц) подваљује измишљотине или полуинформације, то јест мешавину легитимних теза и глупости (на пример, дужничко ропство Србије и Блек Рок са једне стране и будалаштине типа — био Вијетнамац у селу Серба у Либану, мада је то САрба, итд…) (д) повлађује страховима или бригама истомишљеника, итд, итд.
Не би било ни по јада да је овај феномен интернетског обмањивачког иживљавања ограничен само на сомнабулна нагађања о пореклу и свеприсутности Срба у свим временима и свим археолошким ископинама. Да је тако, било би довољно усвојити мишљење Умберта Ека о интернету и друштвеним мрежама и овакве написе игнорисати. Наиме, У.Еко је рекао (парафраза) “да модерне платформе дају легионима идиота могућност јавне речи коју су раније имали само у кафани, после чаше (или флаша!) вина, што је с обзиром на малобројну публику било безопасно. Али, друштвене мреже су омогућиле јавну инвазију идиота…”
Но ствар је озбиљнија јер се у коментарима (дословце понављаним или само благо варираним ад инфинитум и ад нозиам) провлачи јасна пропагандистичка црта и ефекат — унети поделу, смутњу и анимозност међу оне који из наивности или незнања наседну на овакве подметачине и оних који би да у проблем или тему унесу здрав разум, дозу скепсе захтевајући и неки доказ. Јер за екстремне тезе — да бисмо у њих поверовали као могуће веродостојне, потребни су јаки докази. Иначе такве тезе остају у домену нагађања, да не кажем кловновског наклапања. Одавно је јасно да таквих доказа ови немају, али зато недостатак веродостојности надокнађују тврдоглавом упорношћу које би се и магарац постидео.
Отворена пропаганда, а у основи антисрпска, антинародна и антиисторијска подметачина, се показује кроз величање паганских корена србске духовности с једне стране уз истовремено (ничим подупрто) инсистирање на ранохришћанском монополу Срба као свеприсутног народа од Јерусалима до Будима.
Ту њихов безобразлук и дрскост нема баш никакве ограде па лако упадају у гадост богохулства где не штеде ни Пресвету Богородицу а тиме ни самог Господа Исуса Христа, проглашавајући их за Србе (Боже опрости безумницима, не знају шта раде).
Ево, само у горњем коментару самонареченог АЕ (архиепископа!!) наводећи Јеванђеље (!) се изједначава Господ Бог са непомјаником!
Да кажемо ни ово не би био разлог да се СтСт оптерети овако дугачким коментаром, али опет, ствар је озбиљнија — ова пропаганда није ни случајна ни безопасна јер удара на темељ православне вере код Срба и истовремено дезавуише нашу мученичку СПЦ која је под непрекидним нападом споља и изнутра.
Шта може да донесе антиправославна пропаганда уз истовремено подметање неопаганских сујеверја и измишљотина, уз пажљиво манипулисање пробуђеним енергијама и осећањима код новозаврбованих адхерената, илуструје и следећи видео (на енглеском). Радња се одвија у Украјини, према сценарију написаном на другој локацији.
https://odysee.com/@IrinaBoykoCrutcher:5/Cults:fc
@Антип-а,
шта год мислио о коментаторима ад хоминем, пре него што се упустиш у коментарисање било чијег коментара најпре прочитај коментар. Овако испаде као да си имао радни налог, испаде да си као поручен.
@Као поручен “пре него што се упустиш у коментарисање било чијег коментара најпре прочитај коментар”
Прочитао, не само инкриминисани коментар него и многе друге врло сличне. При том прочитао и аутора/е. Ти си покушао мене да прочиташ али си промашио са радним налогом, претпостављам да немаш увид у дуги низ расистичко паганских објава дисача на трску (на које реагујем као на целину).
Не кривим те што си гадљив на “ад хоминем”, али ако ти је ипак стало да разумеш мој коментар, главна је следећа порука:
Пропаганда величање словенских паганских корена, уз расистичко инсистирање да су Срби некакав аријевски протонарод, нису ни случајна ни безопасни јер ударају на темељ православне вере код Срба и истовремено дезавуише нашу мученичку СПЦ која је под непрекидним нападом споља и изнутра.
Могуће погубне консеквенце таквог деловања можеш да провериш ако погледаш видео из мог претходног коментара.
@Антип-а,
хвала ти што си у појашњењу свог претходног коментара проминуо поред 8 од 10 пасуса које си тамо написао и задржао своје тврдње на последња два, претежно на претпоследњем. То би могло да значи да си барем овај последњи комемтарисани коментар поново прочитао због чега сам захвалан јер ме прилично умирило у вези (као) поручености.
Без остатка се слажем да би ово што наводиш мрсним словима (никад нисам толико упознао HTML да бих умео и сам овде сада да омрсим) заиста било јако ружно и не би ме, као ни тебе, оставило равнодушним. Без да погледам видео прилог верујем у погубност сваког таквог деловања.
Такође нећу да транжирам ово што пишеш осим да се, поново без остатка, сложим у вези сталних напада на Цркву у Срба. Страшних споља и нарочито ужасних ових изнутра, који се пентаграмским зрацима шире преко васцелог срБства.
Остало о чему говориш, међутим, ја не видим у ономе што О АЕ И/Диханије поодавно ставља на располагање. Рекао бих да му учитаваш нешто што му ни из далека нису ни намера ни циљ ни дело, да не кажем управо супротно. Мислим да у вези тога грешиш, да си у вези О АЕ И претерао и да шанац за заштиту темеља Цркве у Срба треба копати на сасвим другом месту. О АЕ И на томе већ ради а сигуран сам да ће и у будуће помоћи.
Свако добро.
@Као поручен
Прво да решимо мрсна слова — текст који хоћеш да појачаш почнеш и завршиш са три звездице.
Драго ми је да се слажеш са подебљаним параграфом. То је срж мог става.
Да документујем детаље писанија од стране ОАЕ која су разлог за моју критику (укључујући ад хоминем као зачин) није вредно времена, али ево само један пример у горњем ОАЕ коментару:
” Јахве је био исти онај ђаво који се касније појавио Исусу” Дакле Онај Који Јесте је непомјаник!
Али да бих показао да не “учитавам” ништа сувишно у АЕО писаније, ово су неке замерке против његових текстова: (а) богохуљење извртањем библијских извора (б) блаћење СПЦ да не зна ко је и одакле је, ни који су јој корени (в) притајени или отворени расизам — Срби као аријевци (г) неоснованост и произвољност теза, Срби протонарод од пре потопа, као даждевњаци из Лепенског Вира (д) очигледан аматеризам, на пример, навођење “доказа” са википедије (ђ) истицање искључиво фонетских сличности (топонима, на пример), наивно тумачених по српски и без познавања страних језика (е) уплитање палеоисторије у сваку тему, итд. Примера има легион расутих у мноштву његових коментара.
Сам немам ништа протв идеје да су Срби значили много више у историји него што нас је научила страна и домаћа пропаганда. Заиста постоје трагови, који су интригантни и необјашњени, само да узмемо на пример Лужичке Србе од којих је најславнији Лајбниц! Мени је немало задовољство причињавало да о његовом пореклу саопштавам Германима са којима сам долазио у контакт. Али и опет али, чак и да се недвосмислено докаже, на пример, да смо староседеоци Холма — шта би то помогло? Да се не би дух народни препородио? Ако није поред Лазара, Обилића и Карађорђа онда не треба ни због Лепенског или неког другог вира. Већ унапред је јасно да бисмо звучали као оно пиле из цртаних филмова (Калимеро) – били смо староседеоци а сада смо туђини на своме, па то је неправда. Јесте, неправда је, али да се ми изборимо, за децу и унуке, ако можемо. За претке од пре више од хиљаду година ништа не можемо учинити. Зато можемо за оне од пре осамдесет, јер на њих и само сећање хоће да нам потру.
Па да се окренемо ономе што још није пропало. А прото Срби да сачекају неке боље дане и много боље истраживаче. Јер поред оваквих “промотера”, корисније је да преци остану под велом мистерије уместо да буду, заједно са нама, изложени поругама.
@Антип-а,
ниси приметио да је навођење туђих речи у питању?
… “У контексту овог текста и актуелних догађања, ево само једна потенцијална тема за дискусију.
Један инострани ‘сколар’ тврди да хришћани гледају на Стари завет из новозаветске перспективе и пита се” …
РЅ: хвала за мрсна слова.
@Као поручен
“ниси приметио да је навођење туђих речи у питању?”
Наравно да јесам. Навођење туђих речи је најпростији начин да се (као бајаги неутрално) пласира одређена теза, у овом случају бласфемична. То ти је исто као кад купиш мишомор, на пример, добијеш га лепо запакованог. Поента је у садржају, а не у паковању.
@Антип-а,
и ја их (те речи) умал’ не наведох, и то чим сам научио да омрсим слова.
Да сам их навео да ли би се и на мене односило то да „пласирам тезу“?
Ти их (те речи) изгледа наведе али претпостављам да се то на тебе не може односити?
@Као поручен
Одбијаш да разумеш очигледно, тј. да увидиш смисао оригиналног помињања дотичног цитата??
Разобличујући ОАЕ тезе, свакако сам и ја неке наводио — како другачије полемисати (?) (али обично уз, “Боже сачувај” или сличну фразу).
Уосталом, ако си заиста рад да прочепркаш по ОАЕ богохулствима — широко ти СтСт поље.
На крају, оваква длакоцепачка распра је сувишна, тако да ћеш остати без сабеседника на ову тему (навођења тезе) — ово кажем и да бих предухитрио СтСТ Цензора. Жив и здрав био.
@Антип-а,
Да, длакоцепачка распра је сувишна, рекох ти још пре пар дана да „нећу да транжирам ово што пишеш осим да се … сложим“ па тако нека бих наставио и сада.
(Када бих хтео да цепам длаку приметио бих рецимо да се у последње време избегава помињање тезе о младости амеба што је за чуђење. Могуће да се ради о примирју између поборника и противника Дарвинове теорије релативитета што би у том случају требало и поздравити. Најважније је да се сачува мир.)
Да, одбијам да разумем смисао твог помињања дотичног навода, О АЕ И је своје навођење образложио, позвао на расправу. Зато сам те и замолио за пажљивије читање а за остало сам написао да не видим.
(Приде је разговор успешно скрајнут од тумачења (б) „светог рата којим Бог Јахве дозвољава масовно уништење непријатеља светог народа“, од (в) Књиге о Јестири, од (г) разлика између класичног јудаизма и (д) секуларног ционизма, од (ђ) „Приморавања руке Божије“, што би извесно били примеренији и значајнији правци расправе. Да поједем прво највећу (а) амебу ако је то случајно.)
Да, боље да предухитримо Цензора и одемо сами, да га пустимо да дане душом цензорском од нас двојице, да му од сменског рада не пређе у инквизицију.
И, да, жив био Цензор, од Бога му здравље.
Жив и здрав и ти да си Антипроп-е (у садржају, не у паковању).
Велика је туга у тамо неким коментарима. Тек што смо после репризе интервјуа Ђорђа Јанковића чули топот Розинантиних копита у даљини, кад оно, ево га се он пришуњао натраг на прстима са ципелама у рукама и радним налогом у задњем џепу.
Штавише, променио име, обријао бркове, тако да сада још тужније изгледа. Уместо на ветрењаче сада са трском уместо копља јуриша на пропагандисте. Вероватно најпримитивнији коментари(и) виђени на овом сајту. Каква ирационална мржња према некоме кога никад није срео и умишљена себи-додељена мисија да се бори против наводног богохуљења, говора мржње и малигног утицаја оних који лепо запакују мишомор.
Каква гомила глупости коју је Као ресетовао једним радним налогом. Нисам сигуран да ли је некада било неслагање поводом Вукових заслуга али за ово сигурно заслужује кредит. После ресета је остао само ‘расизам’ због тврдње о Србима као Аријевцима. Та фора скоро увек пали и није потребан никакав доказ. Измислили су је и константно је рабе старозаветници да би остварили своју глобалну супремацију и уништавали Амалек и белу расу. Тужни лик очигледно не зна да је ‘раса’ (раче) српска реч коју је преузео цео свет и да јој исто значење као ‘срб’.
Добро је да овога пута није помињан Санскрит али је било других тужно-комичних детаља – како су Срби могли да буду и староседеоци Хелма и Аријевци у исто време, коришћење викија као референце (која пак заступа теорију дисања на трску!) и незнање страних језика (лол). Вероватно му је Као покварио концепцију па је морао да наврат-нанос смисли било какве ********.
Да ли треба указати на голе лажи у цитирању у којима је бесрамно ухваћен тако да се морао латити и лепо запакованог мишомора. Само неком са озбиљним ****** ****** може да падне на памет да је богом дан и задужен да сузбија умишљену пропаганду и богохуљење и одређује шта ко може а шта не може да пише. На том нивоу глупости, чињенице немају никакву улогу.
Да ли је камелеонско мењање тужних имена ипак индикатор свести о најнижем нивоу коментарисања на овом сајту? Сумњам. Био би комичан да није тужан покушај богом даног арбитра да читаоце убеди да је питање да ли је старозаветни Јахве – новозаветни Господ, богохуљење.
Део кривице за такав пад сносимо сви ми. ****** ***** *****. Ајде, ја баш нисам неки Самарићанин, али је барем танкоћутни Зоћа могао да из свог гуња извади сатљик мучене вењоваче да се тужни мало прихвати и спасе. Овако, једини начин да му помогнемо је да га оставимо да ужива у сопственој ***** а сви бисери које је до сада прокрцкао нека су му алал.
“Био би комичан да није тужан покушај богом даног арбитра да читаоце убеди да је питање да ли је старозаветни Јахве – новозаветни Господ, богохуљење.”
Ево (опет) црно на бело теза/тврдња да старозаветни Јахве није новозаветни Господ (Боже опрости).
Дакле, “Онај Који Јесте” није и Господ Новога Завета (опет, Боже опрости)!
Ово је богохулност најмрскија, јер удара на коренску Истину Свете Тројице.
Пред овим бледе све бедастоће о Србима аријевцима и кафанска псеудофонетика у проглашавању сваког топонима који садржи “с” — српским.
Ваши су написи у основи секташки и расистички, пуни осотоњене мржње, а сада су отворено “крунисани” хулом над хулама. Самораскринкали сте се (како каже једна пословица, дај будали довољно конопца, обесиће се сам).
Јер, зло и лаж на крају до’акају сами себи, баш како рече Псалмопојац:
“Гле, безбожник заче неправду, трудан бијаше злочинством, и роди себи пријевару. Копа јаму и ископа, и паде у јаму коју је начинио.”
Запљускујете (паки и паки) СтСт измишљотинама и пропагандистичким *******. Свесно или несвесно идете на руку непријатељима српским.
Као што рекох:
Пропаганда величање словенских паганских корена, уз расистичко инсистирање да су Срби некакав аријевски протонарод, нису ни случајна ни безопасни јер ударају на темељ православне вере код Срба и истовремено дезавуише нашу мученичку СПЦ која је под непрекидним нападом споља и изнутра.