Нека врата, одшкринута превише, пропустила су хорду или Легион који је одушевљено почео да надахњује један скоро мртав и скрајнут патогени слој друштва

Извор: Пријатељ Божји
У масакрима који су се десили, убеђен сам, поред свих психолошких, социолошких и, уопштено говорећи, цивилизацијских аспеката, учествовао је и уплив наднаравног и оностраног што духовном терминологијом можемо именовати демонском силом. Не мислим на зло у нама, већ оно које долази од непоменика. Не мислим чак ни на деловање секти, отвореног практиковања окултизма или било какву, популарној култури, иманентну матрицу. Не могу и нећу да се бавим узроком тог уплива, али за мене је несумњиво да су нека врата одшкринута превише. И нажалост, нико их након тога није затворио.
Она су пропустила хорду или Легион који је одушевљено почео да надахњује један, до јуче, скоро мртав и скрајнут патогени слој друштва и да му даје снагу да се, све више и све организованије, ставља на чело предстојеће побуне.
Да ли ће до краја успети у томе и по ко зна који пут (вероватно последњи) преварити избезумљеног, фрустрираног и у многоме пораженог српског човека (и жену) остаје да се види.
Предстоји нам Спасовданска Литија као најделотворније (макар формално) оружје против Легиона. Оптимизам буди што је предводи светитељ – ,,Највећи Србин после Светога Саве“, доказујући тиме да је Црква најпре оних који су победили, а потом нас који се боримо и да је првих далеко више од других, а да Њена светост почива на њиховим подвизима, а не на нашим гресима. Другим речима у Светог Николаја српског сви имамо поверења.
Да ли је то довољно? Ни изблиза.
Ако народ, онај горе поменути – фрустрирани и поражени, данас диже главу оправдано, не значи да не треба да брине како то чини. За борбу није довољно да си у праву, већ и како се бориш или конкретније како би волели да се бориш они који те воде.
За проверу последњег довољно је мало – ако знамо да је власт, оваква каква је, пресела народу, онда је мање битно која је тема негодовања против ње, као што и они који то чине а и они који њима желе да руководе, знају. Народ (не грађани и грађанке) треба да одбаци све лоше па тако и колонијални систем у којем га држи ова, али га је држала и претходна власт, и да изнад свих насиља препозна оно највеће – насиље колонијалног господара и његових капоа над самим собом – Србима.

Небојша Петковић (Извор: Лична архива)
Довољно је да узвикне: ,,Косово је срце Србије!“ и одмах ће се видети ко је где и ко шта жели. Па, или ће Легион бити прогнан заједно са онима које је настанио или ћемо схватити (макар они којима Легион смета) да је у питању још једна превара.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Небојше Петковића)
Categories: Преносимо
“Народ (не грађани и грађанке) треба да одбаци све лоше па тако и колонијални систем у којем га држи ова, али га је држала и претходна власт, и да изнад свих насиља препозна оно највеће – насиље колонијалног господара и његових капоа над самим собом – Србима.”
Ово је, на Вазнесење, спасоносна истина у реченици Небојше Петковића!
Не трепни
Не трепни
Док зло
У очи
Гледаш
Лед
У очима
Ватра
У срцу
Страх
Под ногама
У Бога
Уздање
Момчило