Никола Маловић: „Logos Hope“, брод-књижара или брод-секта?

На шалтеру за информације брода „Logos Hope“ питао сам уз осмијех двије волонтерке да ли су сви на броду вјерујући људи? Да, рекле су уз осмијех, „we are all Jesus followers“

Никола Маловић (Фото: Матија Крстић)

Први српски конзул у Херцег Новом, Марина Јовићевић, свечано је на главном тргу, на Петровдан 2011, открила уникатну спомен-плочу, на којој у мермеру величине А4 формата пише ћирилицом:

У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч.
Јован 1,1.

Имаће томе једанаест година како се и домаћи и фурешти, са сладоледима и пицама у рукама заустављају пред необичном спомен-плочом на каменом зиду Књижаре Со, једине класичне књижарске бутиге у Боки Которској и Црној Гори, те читају наглас, неки свјесни, неки не, да се ради о почетку Јеванђеља по Јовану у преводу Вука Караџића.

Спомен-плоча на каменом зиду Књижаре Со (Извор: ИН4С)

У редакцији Светог архијерејског синода, по исправкама и преводима Св. Владике Николаја, стоји пак:

У почетку беше Логос – па у загради: (Реч) – и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.

Логос има пуније значење од ријечи р(иј)еч, у значењу Ума који је створио све, па и ријеч, али Логос нисам изабрао за натпис над књижаром зато што је апстрактан, па се теже вари док се лиже сладолед или жваће пица. Све што је настало – настало је прво именовањем, какво ће бити: по обличјима, врстама, и појавама.

У нетом распродатој књизи „Људи и бродови“ (Књижара Со, 2019) Синише Луковића, нашег најпознатијег познаваоца бококоторске војне и поморске прошлости, описана стоје разна пловила која су уназад сто и више година походила једини фјорд на Медитерану: ту је торпедна крстарица „Kaiser Franz Joseph I“ која је учествовала у чувеној побуни морнара 1918, па „Baron Gautsch“ најлуксузнији пароброд који је икад саобраћао за луку Котор, па „Royal Clipper“ највећи једрењак на свијету, па „Esimit Europa 2“ најбржи регатни једрењак на свијету, п а школски бродови неколико ратних морнарица укључујући и највећи активни стари једрењак на свијету – руски „Седов“, па „Queen Elizabeth“ мегакрузер са генима славних трансатлантика, па – сасвим у складу са временима у која смо уроњени – НАТО носач авиона „Cavour“ као највећи ратни брод који је икад упловио у Залив…

Ипак, у Луковићеву књигу није ушао, нпр. крузер „Celebrity Silhouette“ са 2800 гејева из цијелог свијета који су пенетрирали и које су пенетрирале у главни град Боке 2014. године. Није све што уђе чудо, ваља имати на уму, јер море колико је аутострада за племените терете и нова сазнања, толико је и платформа којом пристиже рачун за лојалност Новом свјетском поретку.

Пазимо…

Најављен као највећи брод-књижара на свијету, „Logos Hope“ упловио је под малтешком заставом у воде Боке Которске, те се 9. новембра, а након да ли само културног чинодејствовања у Валони, Драчу и Бару, укотвио у марини луксузног ризорта Портонови на 6 километара од Херцег Новог. Ту кани остати до Аранђеловдана.

Брод „Logos Hope“ у марини ризорта Портонови (Фото: Н. М.)

По дозволи насљедника Јова Секуловића (1879-1950) као баштиник традиције најстаријег нашег обалног класичног књижарства (од 1898), кренуо сам шотобрацо, руку под руку са директорком Књижаре Со, супругом Викторијом, у вижиту броду „Logos Hope“, у посјету највећој пловећој књижари на свијету. Логос у називу брода (са све надом као такође религиозним појмом) упућивао ме на то да „Logos Hope“ може лако бити наставак приче коју је прије 18 година у которској луци собом причао брод „Doulos“, у преводу „Роб“.

Пред нама је, у сјени 132 и по метра дугог и 21 метра широког брода од 12 и по бруто-тона носивости, омеђен тракама добродошлице, стајао киоск са Азијаткињом која нам је љубазно наплатила по евро за улазак, и издала нешто величином налик на оне старе таксене марке. Била је то улазница без рачуна са исказаним QR кодом, у држави која не престаје да емитује рекламу у којој се народ позива да никад не плати рачун ако на њему нема QR кода. Да је то једино финансијско лицемјерство самосталне и суверене државе Црне Горе, ни по јада.

Афирмативни наратив који прати „Logos Hope“ каже да посаду чини 300-ак душа које долазе из 60-ак земаља. Наводно су сви, од капетана до задњег морнара, чистача, кувара, водича, издаваоца улазница и оних који их физички узимају на улазу (да се опет „окрену“) – волонтери. Већина их живи на броду и напуштају га, нека ми Бог суди ако гријешим, када схвате да му мисија није само „промовисање снаге књиге, образовања и знања“. Наиме, посада „Logos Hopeа“ у свим лукама организује „разне курсеве за локално становништво“ без обзира када су ови током историје сишли са гране, „или им помажу кроз разне волонтерске акције у сарадњи са локалним НВО“, што је знаковито знамо ли каквим су све племенитим поривима руковођене невладине организације финансиране мотивима са стране.

„Logos Hope“, поглед на изложбено-продајни простор (Фото: Н. М.)

Свима је драго да чује причу о пловећој књижари коју опслужују људи из различитих заједница, култура и религија, те да они под истим бродским кровом, као на Арки, могу добро да живе заједно together in perfect harmony.

Брод се финансира – не би требало да буде тајна – највећим дијелом од прилога донатора, рекло би се издавача, од којих власник, компанија „GBA“, набавља књиге.

Да је „Logos Hope“ књижара која мисионари види се и по томе што јој у свакој луци на поклоњене по дефолту дођу политичари, културни посленици и представници медија. Огрнут књигом, ко може да буде лош, као да поручују са брода „Logos Hope“, који је живот почео 1973. у њемачком Рендесбургу гдје је изграђен под именом „Gustav Vasa“ да би као трајект саобраћао на релацији Шведска – Њемачка. Касније је под именом „Norrona“ пловио по Сјеверном мору и Атлантику између Данске, Норвешке, Фарских острва и Исланда. Компанија „GBA“ га је купила 2004. и у бродоградилишту у Трогиру га реконструисала, прилагодивши га новој намјени. Брод је након додатних радова изведених у Њемачкој, Шведској и Данској године 2009. запловио под именом „Logos Hope“ „у мисији ширења знања и космополитизма у свијету“. Од тада до данас, брод-књижара је препловио 110 хиљада наутичких миља, посјетио 118 лука у 70 земаља свијета, и угостио 7,9 милиона посјетилаца који су му дошли на поклоњење. Официјелна статистика каже да је за 13 година продато преко 8 милиона књига.

Цијена свих књига на броду „Logos Hope“ је у јунитима. Јунит није валута, неко обрачунска јединица, бод, као код нас што је било 1993. за вријеме гинисовске хиперинфлације. Сто јунита еквивалент је износу од два евра. За купљену књигу на броду у Боки Которској добија се рачун без QR кода, tax free, с 0% пореза.

Након 13 дана тиховања у заливској завјетрини, „Logos Hope“ одбродиће у Солун (Грчка), па у Бејрут (Либан), Порт Саид (Египат), те у Акабу (Јордан).

Брод који мисионари укотвљен

Официјелно слово каже да је „Logos Hope“ највећи плутајући сајам књига, чиме се хоће рећи како је осмишљен да већи дио времена проводи мисионарећи укотвљен. Књижни фонд овог брода чини преко 5000 наслова у количини од неколико стотина хиљада либара. Књиге су доминантно штампане на енглеском језику, „а поред белетристике и стручних издања из области науке, језика, историје, умјетности, кулинарства, медицине, спорта и религије“, на броду се налази и велика збирка рјечника, атласа и књига за дјецу.

„Logos Hope“, полица са књигама за дјецу, детаљ (Фото: Н. М.)

Књижарско око опажа да су Библије са бродом „Logos Hope“ на насловној страни позициониране на А1 локацијама у великом бродском изложбено-продајном простору, кад и књиге са религијском тематиком. Иста је ствар и са беспрекорно опремљеним, јефтиним колор-сликовницама за дјецу са библијским јунацима као протагонистима. На крају кружног обиласка по централној палуби у смјеру контра казаљке на сату, након „лавиринт-собе“ у којој са озвучења иде на српском прича о Блудном сину, уз илустрације по зидовима које прате сторију, посјетитеља-купца чека „интернационални кафић“, а на самом излазу, море Нових завјета на ћирилици, бесплатно.

На шалтеру за информације питао сам уз осмијех двије волонтерке да ли су сви на броду вјерујући људи? Да, рекле су уз осмијех, „we are all Jesus followers“.

„Doulos“ као брод-претеча

Иако под малтешком заставом, „Logos Hope“ није први брод интернационалне организације „GBA“ (Gute Bücher für Alle – Добре књиге за све), са сједиштем у Њемачкој.

Прије 18 година, такође у новембру, Боку Которску походио је „Doulos“, олдтајмер брод-књижара, коме је на поклоњење у которску луку дошао Филип Вујановић, тадашњи предсједник Црне Горе, с китом медија, културних и туристичких посленика.

Doulos (Извор)

„Doulos“ је као путнички пароброд „Медина“ изграђен далеке 1914, само двије године након трансатлантика „Титаник“, био најстарији путнички брод у активној употреби у свијету. За компанију „GBA“ пловио је до 2010, када је продат, да би 2016. био реконструисан у Индонезији и прилагођен новој намјени. Од 2019. године то је луксузни хотел под сигнификантним именом „Doulos Phos“ – „Роб свјетлости“.

Током „Дулосове“ посјете Котору, Которани и Бокељи такође су куповали књиге у јунитима, занимљиво – у истом односу као данас, без рачуна из тада за све привреднике обавезних под пријетњом казне, шарпових регистар-каса.

Љубазно особље састављено од волонтера свих боја дијелило је Библије, религијске брошуре и летке. Једну ћириличну брошуру издала је невладина организација SGM International из Њемачке, а на једном латиничном летку писало је да се исти пошаље и сазна кроз бесплатни и необавезујући EMAUS Biblijski dopisni kurs како да доживиш опроштај гријеха и будеш спреман за вјечност док није прекасно. Летак је ваљало послати на адресу неказане вјерске организације с адресом „Život je više“, p. p. 296, 81102 Podgorica.

Опрема: Стање ствари

(Печат)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

4 replies

  1. (Морски) вукови у јагњећој кожи

    15
  2. Између осталог, Никола Маловић пише :
    “Књижни фонд овог брода чини преко 5000 наслова у количини од неколико стотина хиљада либара. Књиге су доминантно штампане на енглеском језику, „а поред белетристике и стручних издања из области науке, језика, историје, умјетности, кулинарства, медицине, спорта и религије“, на броду се налази и велика збирка рјечника, атласа и књига за дјецу”.

    Из описаног фонда, видимо да се ради о књигама из свих области а не из домена неке секте.

    Препуни туриста и вреве преко лета, приморски градови опусте и замру ван сезоне. Улазак овог брода-књижаре у неку луку је као ДОЛАЗАК САЈМА КЊИГА.
    Прворазрадан догађај !

    Поздрављам “Logos hope” и његове волонтере-морнаре.

    2
    12
  3. Штета што господин Маловић није питао азијаткињу, ила ли међу волонтерима православних. Прича би била комплетнија, а одговор отклонио и неке недоумице, овако је остала „у оку посматрача“..

    3
    1
  4. Ја бих само о првом стиху Јеванђеља по Јовану с почетка чланка. Можда нам кратка причица о његовој српскојезичној историји каже понешто што је промакло и самом Маловићу. Заправо, ради заокружености мисли, додаћу му и наредна два стиха.

    Дакле, у најстаријем, ћирило-методијевском прѣводу на словенски језик тѣ стихови изгледаху овако :

    Искони бѣ̀ сло́во, и҆ сло́во бѣ̀ къ бг҃ꙋ {оу҆ бг҃а}, и҆ бг҃ъ бѣ̀ сло́во. и се бѣ искони от бг҃а всѧ̑ тѣ́мъ бы́ше, и҆ без̾ негѡ̀ ничто́же бы́сть, є҆́же бы́сть.

    Отприлике тако изгледају и у Јеванђељу нарученом од стрица св. Саве, а брата Стефана Немање – кнеза Мирослава. Распоред рѣчи иначе ни тада нѣје уједначен на цѣлом словѣнском простору, већ се приближава особеностима живих нарѣчја појединих подручја, али оне су увѣк исте и њихова граматичка основа је иста.

    Већ у доба св. Саве нѣколико рѣчи се мѣња, па ови стихови изгледају овако:

    Въ нача́лѣ бѣ̀ сло́во, и҆ сло́во бѣ̀ къ бг҃ꙋ {оу҆ бг҃а}, и҆ бг҃ъ бѣ̀ сло́во. Се́й бѣ̀ и҆сконѝ къ бг҃ꙋ {оу҆ бг҃а}: всѧ̑ тѣ́мъ бы́ша, и҆ без̾ негѡ̀ ничто́же бы́сть, є҆́же бы́сть.

    Видимо да се главна промѣна састоји у замѣни рѣчи „искони“ рѣчима „в началѣ“. Ваљда је код већине вѣрујућег народа појам „искони“ заборављен, па је врѣменом нађена одговарајућа замѣна. Остало је мање-више исто. Оваквих примѣра је много. Кроз вѣкове црквенословѣнски текст се нѣпрестано мѣња, зато што је то, упркос уврѣженом схватању, ЖИВ језик – на њему се још увѣк пишу тропари, службе свецима, химне итд. С тѣм што се те промѣне никад нѣ раде „прѣко колѣна“, већ тек послѣ озбиљне унутарцрквене расправе о свакој рѣчи и запети. Све до XIX вѣка, када код свѣх хришћанских народа тѣм послом почињу да се баве људи можда солидног свѣтовног, академског знања, али често потпуно отуђених од Цркве и њеног учења. Тај посао тада плаћаше лондонско Библијско друштво, које је за овѣх 200 година више пута мѣњало назив, али ради и дан-данас (тако су и на послѣдњем Сајму књига бесплатно дѣлили своје Библије са „осаврѣмењеним“ Вуковим и Даничићевим прѣводом). На Вука су српски црквени оци тада с разлогом дигли грају, пошто су он и Даничић своје прѣводе радили по наруџби Библијског друштзва и од њега за то били плаћени, и то по јеретичком, лутеранско-протестантском прѣдлошку. Али наши тадашњи црквени оци ништа нѣсу понудили као одговор на такав прозелитизам. Наши саврѣмени црквени оци такође ништа нѣ нуде, осѣм козметичких „поправки“ тѣх обесправослављених прѣвода, нѣрѣтко с рѣшењима која их додатно унакарађују, умѣсто да их исправе .За ово такође имамо примѣр у горњим стиховима. Али прочитајмо их прво у оригиналу, написане саврѣменим, упростаченим и осакаћеним правописом, рѣцимо – екавицом, пошто нам Вуков правопис нѣ омогућава свѣма да ЧИТАМО као што говоримо:

    Искони би Сло́во, и҆ Сло́во би к Богу {у҆ Бога}, и҆ Бог би Сло́во. И се би искони от Бога все тим бише, и҆ без̾ њего ништо́же бист, јеже бист.

    В нача́ле би Сло́во, и҆ Сло́во би к Богу {у҆ Бога}, и҆ Бог би Сло́во. Сеј би и҆сконѝ к Богу {у҆ Бога}: все тим бише, и҆ без̾ њего ништо́же бист, јеже бист.

    Нови правопис очито нѣје допринео бољем разумѣвању текста, прѣ ће бити да га је додатно замутио. Већину рѣчи имамо и у саврѣменом језику, најчешће са готово нѣпромѣњеним значењем, Овдѣ их има и нѣколико заборављених – од 60-ак које трѣба научити, као и пар, у стандардном српском одбачених граматичких облика – да би се црквена служба потпуно разумѣла. Нѣ читати/слушати „дијагонално“/нѣпажљиво, већ усрѣдсрѣђено. И то је све. Али јбг. то нам је много – кад ћемо онда учити стране језике и пратити епохална збивања у свѣту – спорта, моде, политике и осталих насушних ствари?

    Да видимо сад Вука и Синодске „исправке“.

    У почетку бјеше Ријеч, и Ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше Ријеч. Она бјеше у почетку у Бога. Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.

    У почетку бјеше Логос, и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог. Он бјеше у почетку у Бога. Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало.

    Вук је Слово замѣнио значењски сиромашнијим појмом Рѣчи, а Синод СПЦ је Рѣч замѣнио Логосом – у томе је главна „исправка“ нѣписменог Вука. С тѣм што су наши саврѣмени богослови паметнији од Ћирила, Методија, св. Саве и Константина Костеничког у пакету, јер овѣма нѣје пало на памет да и словѣнски појам Слово просто замѣне грчким Логосом. Ваљда је Србима име и суштина другог лица Свете Тројице тако постало јаснѣје и ближе срцу? Нѣ знам како вама, али мене логос најпрѣ асоцира на логореју и логику. А Црква учи да Бог нѣје ни логореичан (=брбљив) ни логичан, већ скуп на рѣчима и надлогичан.

    Данас бѣјах на једној четрдесетници. Млади свештеник је цѣлу службу, од првог до послѣдњег слова, отпојао на саврѣменом српском језику (од њега чух за мене потпуну новост – да и на Богословском факултету уче по болоњском програму). Присутни су за то врѣме углавном брбљали једнако као и кад су те службе вршене на црквенословѣнском. А ја никако нѣсам могао да се усрѣдсрѣдим на молитву за душу покојника, све ловећи накарадна и банална рѣшења у „прѣводу“ и вриштећи нѣсклад у ритму и мелодији појања.

    Сад, нѣ знам због чега све ово испричах, али, што би рѣкао Лане Гутовић, ако нѣ шкоди, онда ће бар нѣком ваљда бити и од користи.

Оставите коментар