Moon of Alabama: ЕУ уводи нове санкције Русији – које ће јој се вратити као бумеранг

Како уопште можете да великом произвођачу ретке робе за којом је потражња велика наметнете обавезу да ту робу продаје испод тржишне цене? То је економски немогуће

(Извор: Друштвене мреже)

(Moon of Alabama, 5. 10. 2022)

Два дана пре него што су руске јединице ушле у Украјину, 22. фебруара 2022, САД и ЕУ наметнуле су Русији читаво брдо санкција. Успут су конфисковали 300 милијарди долара њених резерви уложених широм „запада“. Санкције су биле договорене између ЕУ и САД, о њима се преговарало током неколико претходних месеци.

Намера им је била да се Русија гурне у банкрот за свега неколико недеља. Људи који су те санкције смислили били су у заблуди и незнању о томе колико је руска привреда била реално велика и колико је на санкције у међувремену постала отпорна. Санкције нису успеле да на било који начин на Русију значајније утичу, али су зато њихове последице довеле до несташице енергената у Европи и повећале и без њих ионако високу стопу инфлације. Инфлација је у Русији у паду, а и сви други економски показатељи су јој добри. Због свега тога знатно повећане цене енергената стварају сасвим задовољавајуће додатне приходе да њима могу да у целости да финансирати све ратне напоре.

Гардијан: Антируске санкције су најнепромишљенија одлука Запада у новијој историји

Мудар актер би из свега тога закључио да су санкције биле грешка и да би њихово укидање више користило Европи него Русији. Али то се није догодило – америчке и европске псеудоелите  више нису при здравој памети. Уместо тога чак удвостручавају обухват најлуђих санкција за које је свет икада чуо (следи извод из наведеног чланка Њујорк тајмса):

Европска Унија је у среду покренула свој амбициозни, мада никад пре испитани план којим намерава да смањи руске приходе од нафте

Уколико глобалне цене нафте наставе да расту, то ће додатно искомпликовати напоре Европске уније да наметне ограничење на цену руске нафте, за које се очекује да ће бити одобрене већ у четвртак, пошто преговарачи ЕУ постигну договор и око свих других мера које би биле део најновијег пакета санкција против Москве.

Према том плану, комисија у коју су укључени представници ЕУ, Групе 7 и сви други који су сагласни са наметањем тог ограничења редовно би се састајала да одлучи о ценама по којима би руска нафта требало да се продаје, а оне би се мењале у зависности од тржишне цене у датом тренутку.

Неколико ЕУ дипломата укључених у преговоре рекло је да су Грчка, Малта и Кипар — три поморске државе, које би биле највише погођене ограничењем цена — добиле уверавања да ће њихови пословни интереси ипак бити очувани.

Државе су се до сад уздржавале од увођења оног што ће сада постати осми пакет санкција које ЕУ усваја од почетка руске инвазије на Украјину, пре свега због бриге да би ограничење цена руске нафте извезене било где изван блока по речима дипломата имало велики утицај на бродски транспорт, његово осигурање и  друге сродне с тим повезане делатности.

Због овако високих цена нафте Русија убире милијарде долара прихода, без обзира на мање продате количине. То ограничење — део ширег плана који је погурала Бајденова администрација, а са којим су се прошлог месеца сагласиле и земље Г7 — има намеру да горњи ниво цене руске нафте спусти на ниже од ових данас актуелних на тржишту, али и даље изнад минималних цена. Амерички Трезор је срачунао да би такво ограничење Кремљу одузело на десетине милијарди долара годишње.

Како уопште можете да великом произвођачу ретке робе за којом је потражња велика наметнете обавезу да ту робу продаје испод тржишне цене? Без изузетно јаког картела купаца који ту робу може набавити и од неког другог добављача, а вољног да и сам иза вас стане, ово једноставно није могуће успешно извести. То је економски немогуће.

Да би ове мере на крају биле делотворне и да би руски приходи заиста били срезани, САД, Европа и њихови савезници морали би да убеде Индију и Кину, које су купци врло значајних количина руске нафте, да ту нафту набављају само по договореној цени. Стручњаци кажу да би било врло тешко спровести чак и са вољним партнерима.

Русија је већ изјавила да своју нафту уопште неће продавати ником ко се буде сагласио и подржавао режим фиксних цена Г7. И управо зато ни Кина, ни Индија, ни било која друга земља изван ЕУ или САД неће пристати да се тога придржава.

Читава та идеја је једноставно сулуда, а уз то и сувише компликована да би било шта могла постићи:

По новим правилима, компаније укључене у транспорт руске нафте — а у ту групу су укључени бродски превозници, осигуравајуће и реосигуравајуће компаније и даваоци гаранција — завршиле би у губицима јер би обезбеђивали да се нафта коју транспортују продаје по ценама нижим или највише једнаким оној граничној. А с друге стране, ако их ухвате док Русији помажу да је прода по ценама вишим од тога, могли би да се у земљама у којима су регистровани суоче и са тужбама због кршења санкција.

Руска сирова нафта ће ионако у већини ЕУ земаља већ 5. децембра бити стављена под ембарго, да би се исто већ следећег фебруара десило и са свим производима од нафте. Ограничавање цене на пошиљке нафте према земљама које нису ЕУ чланице прогурала је секретарка америчког Трезора Џенет Јелен као неопходан додатак европском ембаргу на нафту.

Под овим ЕУ договором ће Грчкој, Малти и Кипру бити допуштено да наставе с поморским транспортом руске нафте. Да се нису сагласили с тим да њихове компаније буду предводници у примењивању овог ограничења цене, биле би им укинуте дозволе да морем превозе руске нафтне терете, или да их осигуравају било где изван ЕУ, што би за ове водеће привредне гране тих земаља био ужасно велики ударац.

Више од половине танкера који тренутно превозе руску нафту је у власништву Грка, док су друге финасијске услуге које су подршка овој привредној делатности — попут осигурања, реосигурања и издавање кредитних писама и гаранција — претежно регистрована у Земљама ЕУ и у Великој Британији.

И зато ово представља отворени позив другим земљама да уђу у бизнис транспорта нафте и с њим повезане финансијске послове, на штету европских компанија.

Кина и Индија ће то искористити да повећају свој тржишни удео. Њихови ће бродови транспортовати руску нафту до свакога ко буде хтео да је купи по тржишним ценама, умањеним за попуст о ком су Руси увек спремни да преговарају. Грчки бродови ће мировати укотвљени без посла, или ће бити продати, док ће индијски, кинески и танкери других азијских власника бити веома, веома запослени. Велике компаније за осигурање из Кине једва ће дочекати да се и саме прикључе на нарастајући бизнис пружања ових глобалних услуга.

То да су европске бирократе уопште пристале на ову тупаву америчку идеју, која ће првенствено и највише штете да донесе управо европским предузећима, представља још један знак да је Брисел дигао руке од себе (given up on having any agency).

Данас су ОПЕК+ земље, картел произвођача и продаваца нафте, реаговале на овако сулудо замишљене санкције, али и на предстојећу депресију глобалне привреде, тако што су се договорили да смање дневну производњу за два милиона барела. Циљ који Саудијци тиме желе да постигну није да Русији помогну из чисте солидарности. Саудијској Арабији је цена од 80 долара по барелу неопходна за финансирање сопственог буџета.

Цена сирове нафте Брент, која је 26. септембра пала на 83 долара по барелу, у међувремену је порасла на 93 долара по барелу.

Глобална тражња за нафтом креће се око 100 милиона барела на дан. Уколико тражња остане овако висока, ових 2 одсто смањења производње ОПЕК+ имаће значајан утицај на цене барела, па ни износ од 100 долара за барел нећемо морати дуго чекати.

Но ОПЕК+ је посвећен консолидовању и стабилизацији цена, а не њиховом значајнијем повећању. Током данашњег састанка ОПЕК+ саудијски принц Абдулазис приказао је ову табелу:

Месечно поређење цена енергије (од пре почетка руско-украјинског сукоба до 30. септембра)
Објашњење у дну табеле: Велики пораст цена струје у Европи и другде настао је углавном због великог пораста цена гаса и угља

Још од почетка ове године цене за све облике угљеничних извора енергије (сем сирове нафте) доживеле су значајан пораст. Абдулазис је тврдио да се из приложене табеле јасно види да је ОПЕК+ одговорно руководио ценама нафте. Извесно је да у међувремену ЕУ не ради ништа слично.

Бајденова администрација је у међувремену преполовила америчке Стратешке резерве нафте (U.S Strategic Petroleum Reserve) с намером да очува како ниске нивое цена на пумпама, тако и демократе на власти.

Нафтна касица-прасица – До октобра су се америчке Стратешке резерве нафте спустиле на 40-годишњи минимум, док их  је Бела кућа пуштала да исцуре не би ли ограничила глобални раст цена нафте

С енглеског посрбио: Стеван Бабић



Categories: Посрбљено

Tags: , , ,

1 reply

  1. Kada sam ja bio mali kuću je čuvao pas.
    Pas je imao svoju kućicu između male i velike kapije.
    Pas je bio mali i bio je miran.
    Lajao je samo kada bi neko nepoznat ( koga nije ranije omirisao ) naišao.
    Jednog dana pas je počeo da laje stalno.
    Drugog dana je lajao i trčao tamo ovamo.
    Trećeg dana i celu noć.

    Četvrtog dana izjutra bila je tišina.
    Pas je nestao.
    Pitao sam šta se desilo.
    Dobio sam kratak odgovor.

    Pobesneo je.

    Pitao sam opet ali gde je.
    Dobio sam još kraći odgovor.

    Zakopan.

    Evropskoj uniji je pena oko usta.

    Besnilo.

    Nema leka.

    Čaka se GROBAR.

    13
    1

Оставите коментар