Амбасадор Ашот Овакимијан: Јерменија – изазови и пут напред

Амбасадор Jерменије у Србији нарочито нагласио како је његова земља посвећена миру, те како Јерменима треба мир, након вишевековног страдања

Миша Ђурковић и Ашот Овакимијан (Фото: ИЕС)

Jерменски и српски народ пролазе кроз најтежа поглавља своје историје готово на исти начин. Оба народа су доведена на руб истребљења вишеструким геноцидом, обе државе егзистирају у изразито непријатељском окружењу, оба друштва воде махом однарођене прозападне елите, док у оба случаја, Русија у довољној мери не препознаје важност опстанка својих јединих потенцијалних упоришних тачака на два веома важна геополитичка подручја, Балкану и Кавказу.

У понедељак, 26. септембра 2022. године, у организацији Института за европске студије у Београду, одржано је предавање Њ.Е. амбасадора Републике Јерменије Ашота Овакимијана под називом: „Јерменија: изазови и пут напред“. Повод за ову трибину било је обележавање 31. годишњице обнове државности Републике Јерменије. Његова екселенција представља нерезидентног амбасадора Републике Јерменије у Републици Србији, који поред наше земље, покрива и готово све бивше републике СФРЈ, а чије је седиште тренутно у Прагу. На самом почетку, добродошлицу амбасадору пожелео је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Овакимијан, који одлично говори српски језик, захвалио се домаћинима, истакавши никад боље односе између две државе, нагласивши да је Република Србија пре две године отворила амбасаду у Јеревану, а да ће се и Јерменија потрудити да у наредном периоду повећа своје дипломатско присуство у нашој земљи.

На почетку, Овакимијан се осврнуо на нови јерменско-азербејџански сукоб. Истакао је да је азербејџанска војска у ноћи између 12. и 13. септембра извршила оружану агресију на суверену територију Републике Јерменије, притом окупиравши неколико десетина квадратних километара јерменске територије. До сада је са јерменске стране погинуло 207 лица, укључујући и три цивила, а рањено 293 војника и цивила, уз 8000 интерно расељених Јермена. Има много несталих, док сваки дан испливавају снимци мучења јерменских заробљеника, међу којима има и жена, које азербејџанска страна нарочито малтретира. Гађано је 36 насеља у четири источне провинције, практично дуж целе јерменско-азербејџанске границе. У тим нападима, посебно су оштећени градови Варденис и Џермук, који представља један од највећих туристичких центара ове земље. Он је додао како се метар по метар јерменска суверена територија полако осваја, те да су у мају прошле године оружане снаге Азербејџана ушле на територију Јерменије и узеле под своју контролу 45 км2, а да су сада додале још 11 км2. Поједини азербејџански званичници званично изјављују да имају претензије и према главном граду Јеревану.

Јерменски амбасадор Ашот Овакимијан током излагања (Фото: Снимак екрана/Танјуг)

Затим се амбасадор Овакимијан осврнуо на претходни рат за Нагорно-Карабах из 2020. године, који је окончан у новембру потписивањем трилатералног споразума, тачније декларације о повлачењу јерменских снага. Након рата, у коме је живот изгубило по 4000 војника са обе стране, дошло је до размене заробљеника, по принципу сви за све. Међутим, азербејџанска страна још увек није предала преко 40 јерменских ратних заробљеника. У овом сукобу, Азербејџан је затражио успостављање екстериторијалног коридора који би повезивао његову аутономну републику Нахчиван са остатком земље, а који би ишао преко суверене територије Јерменије. Азербејџанска страна покушава да направи паралелу са Лачинским коридором који спаја Нагорно-Карабах и Јерменију, а који по трилатералној изјави од 9. новембра 2020, треба да контролише заједнички руско-турски војни контигент. Међутим, о овом коридору није било речи, већ је само наведено да се треба обезбедити отвореност путних коридора за проток људи и робе, што је, по речима Овакимијана, Јерменија испоштовала. Са друге стране, у Азербејџану се наставља антијерменска кампања, као и уништавање јерменског хришћанског наслеђа, слично као и српског на Косову и Метохији. Међународна заједница, која је тренутно окренута дешавањима у Украјини, није адекватно осудила агресију Азербејџана, истакао је Овакимијан. Једино су САД, Француска, Р. Ирска и поједине друге земље вербално осудиле напад, али без конкретнијих потеза.

Говорећи о статусу спорне територије Нагорно-Карабаха, амбасадор је нагласио да је за азербејџанску страну, ово питање решено силом у претходном рату, иако самопроглашена Република Арцах и даље егзистира, додуше на доста мањој територији. Такође, у том подручју и даље живи око 100.000 Јермена, који се налазе под заштитом руских мировних снага. Мада, са друге стране, већ 30 година постоји Минска група при ОЕБС, коју чине Русија, САД и Француска, за коју ово питање није решено. Иначе, након завршетка последњег рата, требало је да буду формиране комисије за демаркацију, за отварање путева итд., међутим, још увек нема политичке воље да се такве ствари спроведу у дело.

Амбасадор је нарочито нагласио како је његова земља посвећена миру, те како Јерменима треба мир, након вишевековног страдања. У том погледу, његова земља је заинтересована за нормализацију односа са Турском, али ова држава то условљава потписивањем мировног споразума у корист Азербејџана. Такође, Јерменија у последње време пролази кроз реформу институција, те, по његовим речима, представља ретку, ако не, и једину демократску државу у региону.

Присутни на предавању (Фото: ИЕС)

Након уводног предавања, уследила је веома интересантна дискусија, у којој је амбасадор Овикимијан говорио о важности јерменско-грузијских односа, јер преко ове земље, Јерменија практично има излаз у свет. Затим је било речи о ставу Ирану да неће дозволити измену геополитичке ситуације и граница на штету Јерменије, као и о утицају Израела и Русије на судбину овог региона. На крају је амбасадор Овакимијан поздравио унапређење традиционално добрих односа између две државе и два народа. Са жаљењем можемо констатовати како јерменски и српски народ пролазе кроз најтежа поглавља своје историје готово на исти начин. Оба народа су доведена на руб истребљења вишеструким геноцидом, обе државе егзистирају у изразито непријатељском окружењу, оба друштва воде махом однарођене прозападне елите, док у оба случаја, Русија у довољној мери не препознаје важност опстанка својих јединих потенцијалних упоришних тачака на два веома важна геополитичка подручја, Балкану и Кавказу.

Душан Илић,
Институт за европске студије



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , ,

Оставите коментар