Едвард Чесноков: Писмо Руса Србима

Европа вам обећава „економски процват у ЕУ“ – али он се за сада своди само на убиство сопствене индустрије кроз „добровољно одустајање од јефтиног руског гаса“

Едвард Чесноков (Фото: molodmos.ru)

На Интернету циркулише „писмо Руса Србима“ (анонимно, зато што наћи од 150 милиона Руса једног ко би се покајао за „империјску политику Москве“ – тачније и за нашу подршку Југославији 1999. године – просто је немогућа мисија).

Да, ја памтим ту годину – моја мама плаче испред телевизора: „Они бомбардују Југославију… И само је Русија рекла НЕ!“.

Русија слабо подржава Србију, негодују ми данас Срби. – Колико сте проруских медија направили? Зашто канал RT не емитује програм на нашем језику?

Дозволите да вам као руски новинар одговорим. Москва прилази томе прагматично: ако је негде на власти „наш савезник“ (Лукашенко, Вучић…), тамо ни не треба да се улаже у пропаганду.

Мада из истог разлога Русија НЕ ОБЈАШЊАВА чак ни својим пријатељима своју мисију.

Заиста: шта је то РУСИЈА КАО ИДЕЈА? Шта то она нуди, што не могу да понуде САД, ЕУ и сити активисти, који од Соросових пара причају о успешној сарадњи Београдске телевизије и НАТО?

Па онда добро – браћо Срби, слушајте.

ЕУ вам нуди да „слободно путујете у Берлин и Париз и да тамо зарађујете“ – не прецизирајући да се вртоглава европска каријера гради на седишту такси-возача; и чак ако по „квоти за националне мањине“ вама пође за руком да одглумите албанску лезбејку са Косова и постанете бриселски чиновник или активиста НВО из претходног пасуса, тачније да радите као услужни персонал међународних вампира, објашњавајући Србима да када српској деци сисају крв, то је корисно за здравље – чак и тада ћете морати по три пута дневно да се кајете за лажни „геноцид у Сребреници“ и да се одричете свог Бога.

А Русија нуди друго. Ми смо такође посећивали Париз и Берлин, али нисмо платили карту (1814. и 1945. године), при томе не као слуге Беле Господе, већ као Победници. Нису НАМА наређивали – МИ смо наређивали: где ће проћи праведније европске границе, или како ће радити међународне организације (Гугл, ко је основао УН).

И данас бити Рус (или представник савезних народа) значи бити човек ПРВОГ СВЕТА. Кремљ је рекао: „Од сада Европа плаћа гас у рубљама“ и бриселска жабо – што крекећеш о санкцијама – плати. Нешто пре 24. фебруара (почетка специјалне операције у Украјини) у Москву су долазили лидери из Француске, Енглеске, Немачке и МОЛИЛИ нас. Ми смо их учтиво слушали. Код вас у Београд (или у Букурешт, или у Софију, или у Скопље), неки од њих такође некад долазе. ДА ИЗДАЈУ НАРЕДБЕ.

Европа вам нуди „западне стандарде управљања“, али у Русији за 30 секунди преко апликације на мобилном можете да се региструјете као индивидуални предузимач, а такође да добијете скори сваку административну потврду – без редова, преко Интернета, и одмах да је платите картицом. А у многим европским земљама државне таксе до сада се плаћају ПОШТАНСКИМ МАРКАМА, које треба претходно да КУПИТЕ У ТРАФИЦИ.

Европа вам нуди „демократију и слободу“ – али то је само слобода да разарате сопствени дом; слободе да говорите о злочинима „Ослободилачке војске Косова“ нема. Ову „слободу“ можете да испољавате само док марширате на европским геј-парадама – мада, то није ни из далека тако „ин“ као када се борите против терориста у Сирији или Африци у саставу приватне војне компаније „Вагнер“.

Европа вам обећава „економски процват у ЕУ“ – али он се за сада своди само на убиство сопствене индустрије кроз „добровољно одустајање од јефтиног руског гаса“.

Да, Запад оставља за вашу омладину брзински социјални лифт: да оду у бандите и да постану балкански наркобарони. А руски прилаз је другачији: ти можеш да будеш било које националности и вере, али ако добро радиш и волиш Русију, стећи ћеш заслужени успех. Као 34-годишњи глумац Милош Биковић, који зарађује у Русији милионе захваљујући свом таленту и при томе се чврсто придржава својих српских вредности, укључујући Косово и Метохију.

И шта онда – бити Први Свет – или ПОД Првим Светом?

Бирајте.

Едвард Чесноков је познати руски новинар

Са руског посрбила: Татјана Стојановић

Ставови изнети у рубрици „Разномислије“ не одражавају нужно и становиште „Стања ствари“



Categories: Разномислије

Tags: , , , ,

22 replies

  1. Sve su to Ruske laži o podršci našem narodu. Rusija je bila i ostala niska politička ********.
    Jer da nije ne bi ni bila tako prokleta i usamljena.

    5
    74
  2. Какав незграпан текст. Иако мислим да је већина наведених чињеница тачна, оне су тако презентоване да дају контра ефекат. Ако су сви Руси као господин Чесноков (а знам да нису), ми са њима немамо шта тражити. Каква ароганција! Господине Чесноков, ако Русија чак ни својим пријатељима не објашњава своју мисију остаће НЕЈАСНА. А можда ће и изгубити пријатеље. Остаће вам само „ваши савезници“. Лукашенко. За оне друге и нисам баш сигуран.

    22
    31
  3. „Дозволите да вам као руски новинар одговорим. Москва прилази томе прагматично: ако је негде на власти „наш савезник“ (Лукашенко, Вучић…), тамо ни не треба да се улаже у пропаганду.“

    Вучић није никакав руски савезник, него амерички пројекат. Зна се како је дошао на власт, ко га је подржао и саветовао, ко га подржава све ове године и колико је штете нанео Србији, да би изашао у сусрет интересима својих газда. Вучић је пројекат који су финансирали Американци, а Руси су му дали орден у очекивању да ће, они, бесплатно, да користе америчку инвестицију. Американци не би били тако богати када не би знали да извлаче користи из својих инвестиција и када би дозвољавали да други извлаче користи из америчких инвестиција, на америчку штету. Колико је Русима стало до утицаја у Србији управо говори чињеница да никада ни један озбиљан политички пројекат у Србији нису финансирали, већ све време функционишу по систему, дај шта даш, али да буде бесплатно. Па, бесплатно може да буде да размењујемо поруке о братству и православљу, да навијамо, што је, можда, некима лепа занимација, али то није политика.

    29
    11
  4. Вучић им савезник…Е, па ускоро ће савезник да вам се представи у правом светлу. Срећа па знате да их одаберете. Руси не помажу ни себи, а камоли нама. „Прагматични“ Руси, као што су били и у Малорусији. Шта су учинили да економски, културно и војно вежу Украјину за Русију? А рат је последња мера. Некрунисани црвени цар је на власти од 2000. Осам година је некрунисани црвени цар чекао, да би кренуо у „денацификацију и пацификацију“ Малорусије. Разумем да није могао да крене баш 2014. али је 8 година предуго. Русијани, наспрам ресурса, живе лоше. Што ће рећи да не умеју да управљају рационално. Тајкуни „пију крв“ народа. Међутим, оставише непријатељу преко 350 млрд долара, да својим новцем финансирају рат против себе (још 2016. су упозорени да тај новац претворе у злато и врате у Русију). То је врхунац умећа. До почетка рата, западне земље су биле „партњори“. Тако их је назвао Наришкин, директор Спољне обавештајне службе РФ, на оној седници Савета безбедности („да дамо нашим „партњорима“ још једну шансу“). Коначно, темпо којим се рат води, даје простор нашим непријатељима да се овде иживљавају, јер крај рата није близу.

    20
    16
  5. Crno na belo.

    9 maja 2022 godine, Rusija održava:
    Paradu Pobede.

    9 maja 2022 godine, Evropa održava:
    Dan Evrope.

    Razlika je:

    Rusija, Parada Pobede,

    Evropa, Parada Ponosa, Analnih Odnosa.

    Razlika je:

    Rusija, i staro i mlado, svi zajedno.

    Evropa, Sodoma i Gomora, isključivo.

    Razlika je:

    Rusija, oralno, svi zajedno.

    Evropa, analno, isključivo.

    Naravoučenije.

    Jedno sa drugim, ne ide

    34
    8
  6. Чини се да је аутор млад човек који нема довољно животног искуства, стога и пише овако наивне текстове. Није лоше да се вежба у писању и осмишљавању онога што хоће да каже, али је овај текст прилично контрапродуктиван.

    32
    5
  7. Крајње симпатичан текст ! Неукројено и незашивено, неуштројено и неодмерено… Изоставивши глупост о “ жвалавом савезнику на власти „, где је Србље несрећно, поробљено и оробљено, велеиздано и понижено, једини савезник, брат, сапатник и сапутник у мучеништву једнообразном и Богоуподо љеном Руском Народу, симпатичност добија обрисе искреног свиђања…

    18
    5
  8. Провокација.

    10
    2
  9. Текст је као промотивни где да се иде на ворк енд тревел. Па, ваљда је најбоље да ми Србе задржимо за нас, а не да шаљемо свима. Русе треба из потпуно других разлога да подржимо у овом рату. Него, време је да мало скинемо маглу са приче зване „српска дијаспора“ на западу.

    Ја све које познајем који раде у Русији су грејали столицу једно 10+ година пре него што су тамо отишли, значи сви су углавном неки научници и тамо имају одличне плате.

    У мртву еу сад углавном иде српска радничка класа. Значи, враћамо се на причу из 60тих и 70тих кад су исто тако ишли српски сељаци и радници. Та прича да у Европу иде наша „интелигенција“ је смешна, иду ови што никад нису грејали столицу него отишли преко које каквих нво. Полуинтелектуалци, а заправо нису ни то. Интелигенција је тамо отишла почетком 80тих и током 90тих, мање почетком 2000, али они су сада миноран број, плус доста њих тамо нема децу.

    По последњој статистици има до 2 000 000 Срба у дијаспори: углавном германске државе АУС, НЕМ, ШВА око милион, па још једно 350 000 у Скандинавији и остатку еу. У САД и код осталих англо-германа (Брит, АУС/НОВ.Зел) има до пола милиона али не више од тога. Има и мањи број у илегали.

    Од свих њих само неких 5%-7% су виша класа, остатак је наша радничка класа која је тамо или остала радничка или успела да се школује па постала нека средња класа.

    Срби у дијапсори имају једва 2 деце пошто прате тренд тамо, тако да ни у тој еу неће бити пуно Срба за 15так година, поготово кад се генерација 65+ пензионера врати у Србију. Пензионери вероватно чине 25% целе дијаспоре.

    Управо због тога мора да се мења наш однос према еу, да нас не уцењују стално са причом дијаспоре.

    19
    1
  10. Историја се понавља. Читајмо о српско-руским односима у прошлости. Они су нам помагали само кад их то ништа није политички коштало. Они су нам словенска браћа, али пријатељи….У политици нема пријатељства. Кад смо били у хаосу деведесетих нису могли да нам помогну, разумем то. Али зашто нас сад притискају, зашто они немају разумевање за нас ако су нам пријатељи?

    4
    19
  11. Хвала Стању Ствари што нам чини доступним и овакве текстове. Овај текст је лакмус папир нашег (не)стрпљења. Кад кажем „нашег“, то се може односити на посјетиоце овог сајта. Али и на Србе и Русе, генерално. Осим Јована П, сви смо пали на тесту. Први ја. Реаговали смо на прву лопту и дозволили да емоције преузму дизгине. Ауторов текст, али и наше реакције, показују како је могуће да два брата пуцају један на другог. Иста крв, исти језик, иста вјера… Открива се да је могуће завадити два ока у глави. Подржи млађег и слабијег, против јачег и старијег…Нисмо ни свјесни колико дуго и упорно непомјаник сије сјеме зла. Проклија за сто, за двјеста година… Умјесто да брату помогнемо да почисти коров у његовом дворишту, док још није узео маха, ми се погордимо и још му се изругујемо.

    А Лукашенко и Вучић? Па како их стрпа у исти кош, брате?

    39
    1
  12. @ Браво, брате Момчило, све си одлично написао, доста коментара звуче као да су уредници колонијалних гласина улетели овде.

    Овај младић Рус ми и не делује толико лоше колико је текст безвезан, али није он крив јер ни ми ни Руси нисмо много радили на зближавању људи преко пословних и културних веза, па да знамо како да се уклопимо.

    И сами Руси, поготово из већих градова где је американизација јака, траже право решење за прави културни програм после победе Русије над западом.

    Куку мајко, шта ли Руси мисле о нама кад читају текстове којекаквих колонијалних гласила, сви знамо о којима причам. Оног ****** што је професор у Новом Саду, срамота за Русине (!?) или оне дедетине Горана Марковића и осталих брозољуба. Вероватно помисле да смо азовци и та екипа, додуше програм идеолошког намотавање је из исте кухиње.

    35
    4
  13. @Момчило, @Милован

    Слажем се са Вама. Текст јесте мало рогобатан, можда је до стила аутора а можде је и до превода. Али суштина је ту.

    Да сам ја на месту Руса, вероватно бих нам (Србима) помагао и мање него што нам Руси заиста помажу. Зашто?

    Зато што смо ми, од обнове српске државе почетком 19. века, значи већ више од 200 година, навикли да увек нешто тражимо од Русије. А шта нудимо? Разумем, нас је 15-20 пута мање него Руса, не можемо ми квантитативно (количински) да дамо Русији оно што она може да да нама. Али квалитативно? Када смо ми у последња два века смислили неку иницијативу па понудили Русији нешто што би њој било корисно, а да смо се ми први тога сетили? Ако је тако нечега и било, нити се учило у школама нити сам икада прочитао чланак или студију који говоре о томе.

    У било каквим преговорима (трговина, посао, дипломатија, итд.) не можеш само да тражиш, мораш нешто и да нудиш. А најбоље је када си се спремио и проучио онога с којим преговараш, небитно је да ли је то пријатељ или непријатељ, па знаш шта му треба а да ти он то ни не каже. Па му уступиш нешто до чега је теби мање стало да би добио од њега нешто до чега је теби више стало, и тако у круг. Али за то треба иницијатива, а не само седети и кукати „јао помагајте“.

    За оне који ће да кажу „а шта је то Русија учинила за нас а да нисмо тражили“, Цар Николај II је могао да преседи Велики рат са стране. Није, због нас, и то га је коштало свега, и царства и престола и живота целе породице. А помогао нам је кад смо се увалили у невољу због усијаних глава које нису спречиле сарајевски атентат. А као што сам већ писао о томе у ранијим коментарима на СС, сарајевски атентат је био бесмислена провокација А-У у времену када нам је требао мир да се опоравимо од два балканска рата. Убиство кловна надвојводе и супруге му је са војничке и стратешке тачке гледишта био потпуно безначајан и ирационалан потез. Знам ја да ми волимо да се ку**имо тиме, што је све супер ако ниси један од оних наших милион мртвих у том рату, који су прескупо платили ту нашу непромишљеност. И макар да смо после Великог рата направили Велику Србију, него смо створили Југославију, што је било пуцање не себи у ногу него у главу.

    Налупаће ми многи дислајкове због овог последњег пасуса, али нека.

    29
    3
  14. Русима морам да скренем пажњу: да смо се ми одвикли од јасног говора и конкретних информација и понуда. Нама мора да се сервира лаж и загонетка, па да ми онда одгонетамо „у чему је зајуеб“ (а мора да га има?). И кад се сад појави неко са војничком логиком и речником – ми се испрепадамо: сувише поштено да би човек у то поверовао?!

    11
    3
  15. @ Марк Еуеникос „И макар да смо после Великог рата направили Велику Србију, него смо створили Југославију, што је било пуцање не себи у ногу него у главу.“ Брате мој, ово је најбитније од свега. Могао је и да се не деси атентат, англо-германи би опет направили неко срање и кренули, ми победили али да правимо своју велику српску државу, не инкубатор за којекакве брозољубе. Нажалост, они су још 20тих овде као студенти били, тако да је и у Краљевини било проблема са „интернационалистима“. Ено их данас кукају на Цетињу због азоваца, град уметничка инсталација што каже др Миша Ђурковић. Сваки час „спонтани“ протести за подршку „интернационалистима“.

    За Русе си све тачно написао поготово ово за помоћ. Мислим се, да прости поштен свет овде, да ли они морају и дупе да нам бришу? Треба да смо у стању макар главне црте националног програма сами да направимо, око територије, Цркве, језика тј ћирилице, не треба ту Русија да помогме. Ово смо знали боље да сложимо неписмени пре 200 година него сад кад смо еу интелигенција, по Болоњи.

    Такође, Русија и сама има велике проблеме американизација, понављам, и те пете колоне која се буквално инсталирала свугде да национално деморалише све нормалне и младе људе који су свесни величине руског народа и државе. Памфлети нихилизма, хедонизма и дроге, добро је да је овај млади новинар дрчан, без обзира што је текст лош.

    Горе сам написао да знам пар људи који као научници раде у Русији, они су та квалитативна понуда. Није их пуно, али су битни. Биће их више, даће Бог.

    17
    3
  16. Tekst je anoniman, i deo je specijalnog rata zapada, informacionog rata, smišljen da razruši srpsko-ruske odnose. Izmišljeno pismo u kancelarijama zapadne alijanse. Uz pomoć psihologa i strucnjaka. I ovde je stiglo ko zna kako, a ruski novinar je nekako pristao da ga objavi.
    Steta sto je i ovaj sajt pristao da ga objavi.

    8
    5
  17. Још један жутокљуни руски стручњак опште праксе за балканске послове из класе прослављених правосудова и бондарѣва, које млађахни Чесноков ипак надмашује плиткошћу расуђивања. Пошто случајно за собом имам доста година конкретног рада на српско-руским културним везама (много више нѣго што дотичном траје укупна каријера и мало више од половине његовог живота), могао бих написати још дрчније и безобразније „Писмо Србина Русима“ као утук, само кад таква писма већ сама по себѣ нѣ би прѣдстављала поприличну будалаштину. Зато само пар напомена за виспреног новинара и оне који оваква писанија озбиљно схватају.

    Што се тиче прагматичности, напоменућу само да прѣ Вучића на власти бѣху и нѣки који се нѣ називаху „руском браћом“. Међутѣм, једини „прагматизам“ за који руска (као и српска) елита знаде, јесте ЛИЧНИ прагматизам (у се, на се и пода се). Никакве „руске идеје“, ни трунке мисли и дѣла твораца велике руске културе и цивилизације ту нѣма. Да нѣје тако, та „елита“ нѣ би себѣ дозволила да јој ПОЛА МИЛИОНА становника годишње бежи из земље (из Србије – 50.000, што му с обзиром на њену величину, дође исто).

    Што се „понуда“ ЕУ и нашег „европског пута“ тиче, новинар је малчице збркан: и сам говори да те „понуде“ заправо прѣдстављају разрађен систем уцѣна и притисака у циљу поробљавања. Или Чесноков мисли да смо сви ми у Србији сисали весла, па смо чекали да он порасте како би нам најзад отворио очи и објаснио ту велику истину?

    Запад је имао и план и идеју, на којима је врѣдно и упорно радио. Руска „идеја“ била је да се том и таквом Западу придружи на равној нози, па је ногу на крају и добила. И ту смо гдѣ смо. Срби више нѣсу у ситуацији да бирају онако како би се чесноковима сада хтѣло. Сад ви, руски „елиташи“, рѣшавајте: хоћете ли се напокон окренути свом пониженом народу (који сте сопственом великом „идејношћу“ упропастили) уздићи га и почети уступати мѣста способнијима и часнијима од себе, или ћете и даље цинцулирати са својим дојакошњим „партнерима“. У првом случају, можда сачувате нѣко зрно части, па се најзад појави и та руска идеја. Повластице и моћ за које се грчевито држите већ трећину вѣка у сваком случају нѣћете очувати. Бирајте.

    21
    3
  18. Овде се у коментарима набацује све и свашта. Те нисмо довољно радили на зближавању (који то „ми“?), те руска младеж „тражи“ културни модел уместо америчког, те да се браћи у невољи изругујемо, а не помажемо им, пише се и о нашим односима у последњих 200 год. итд.
    Русија пре и после доласка бољшевика није иста. Тачније, нестала је као међународни субјекат, да не говорим да је српски народ изгубио тиме и државу-заштитницу. Русија данас има озбиљне структурне друштвено- економске проблеме: лошу привредну структуру, низак раст ДБП, морталитет, монополизацију привредног и политичког живота (ауторитарну власт, тамо се још слави култ Ђержинског), велике социјалне разлике…Извршена је денационализација руске нације током више од 100 год. владавине бољшевика, горе него код нас. Као што рече проф. др Леон Којен, комунисти су се само прилагодили новонасталим околностима и наставили са антисрпском и државно-пљачкашком политиком. Исти случај је и са Русијом, тачније горе је стање, јер су дуже на власти. Да би се решили проблеми, неопходно је да руски и српски народ прођу пут препорода, који укључује и покајање због почињених злочина комунистичких режима. Овде, а о Русији да не говорим, власти нису подигле ни један споменик тим недужним жртвама. То указује да они настављају где су стали њихови биолошки и идеолошки претходници. Само током 1944. и 1945. убијено је на десетине хиљада људи, јер су били потенцијална претња новом режиму. То је била елита народа. „Стићи“ ће нас проливена крв недужних, било што ћемо поново искрварити, било да ћемо једноставно тихо нестати. Русија пропасти неће, али прети опасност да силно страда, пре него се обнови у сваком погледу. Као што је писао Игор Р. Шафаревич, руском народу периодично се дешавају крваве катаклизме. Да би се то предупредило, мора се проћи горе наведеним путем, што подразумева и демократизацију друштвеног живота. Још јаснији је Сергеј Г. Кара-Мурза: или ће обнова Русије ићи уз сарадњу државних структура или ће, ако то изостане, доћи до великих ломова, са тешко сагледивим последицама. И Едгар Кејси каже да ће последња нада за свет доћи из Русије, али ће то да буде годинама после владавине бољшевика. Шта ће са Србијом бити, тј. да ли ће се препородити – не знам, али је забрињавајући кукавичлук, неспремност на жртву и гледање само личних интереса, и то од данас до сутра. Народ се у већини претворио у стадо покорно, а у томе га одржава и више свештенство Цркве.

    12
    4
  19. @револуционар „Овде се у коментарима“-брате мој могао си мени да се обратиш директно са коментаром пошто видим да све моје цитираш, какво је ово скривање?

    Све што си горе написао није само Русија, молим те отвори очи, знам да си путовао по Европи као и сви ми, осетио си трулеж демократије. Цела Европа и САД су на ивици, денационализације као и у Русији, па још и горе јер они нису имали бољшевике као Руси, али су имали троцкизам почевши од оног кретена Далија и његове жене, екипе „уметника“ преко Холивуда па све до данас оне наше ******* Абрамовић.

    Није ишло на силу али су људи исто пропали као и у тоталитарним комуњарским режимима. Американци и Европљани су дозволили да им тај троцкизам, опет понављам из исте кухиње, понуди све на тацни док му они за узврат дају му*а у шаку.

    „забрињавајући кукавичлук, неспремност на жртву и гледање само личних интереса“. Написао сам горе, памфлет је исти: нихилизам, хедонизам и дрога. Чим оде све у (полни орган) због цена и стандарда живота, престаће хедонизам и нихилизам и скупа дрога, људи ће доживети нагло буђење.

    Каква демократизација друштва, каква демократија, ко од младих после свега још у то верује? Зато и кажем да млади Руси траже нови модел, они барем траже управо да избегну ту подељеност и да сами себе опет не убијају због идеологије.

    8
    4
  20. @Гремлине, потписујем сваку Вашу реч.

    3
    1
  21. @ Милован

    Брате, јачи си од мене у иронији, признајем.

  22. Izvanredan tekst ovog Rusa.
    Zivio i na mnogaja ljeta (tri puta).

    1
    1

Оставите коментар