Предраг Марковић: Немци 6. априла 1941. нису желели да бомбардују Народну библиотеку Србије

Нико не зна како је погођена Народна библиотека. Тај део града је најсачуванији део Београда. Да су заиста желели да бомбардују библиотеку срушили би куће у околини. То је један необичан догађај и немогуће га је реконструисати, каже историчар Марковић

Предраг Марковић (Фото: Спутњик)

Београд је град кроз који пролазе сви путеви, али и све најезде у историји, поручује историчар Предраг Марковић. У бомбардовању Београда у рано јутро тог 6. априла 1941. много људи је погинуло у кућама и у склоништима која нису била дорасла тим бомбама. То бомбардовање показује трагичну судбину Београда. Страшна је судбина и целе земље, ниједна држава у Европи није била тако раскомадана као Југославија, каже Марковић.

Без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. За четири дана бомбардовања бачено је 440 тона бомби.

„Крајеви где живе Срби су подељени на пет окупаторских зона плус НДХ, најстрашнија творевина икад. Усташе су по признању самих нациста били гори од нациста“, истиче Марковић.

Узроци бомбардовања

Према речима Марковића, друге земље су окупиране, али Југославија је дезинтегрисана.

„Хитлер је морао да реши Грчку и главни циљ априлског рата је Грчка. Југославији је наметнут 27. март да би се осигурао фронт у Грчкој, али су Срби одбацили ‘пакт са ђаволом’. То јесте страшна цена коју су платили, али то је једна од историјских ситуација када је апсолутно зло на једној страни“, објашњава историчар.

Додаје да ми нисмо хтели са нацистима да имамо било шта и ту страшну цену смо платили.

„Наши преци су били такви, када је у питању слобода нису желели уцене“, истиче Предраг Марковић.

У вечност се уздигло 11 пилота

Велику цену платио је и Београд за четири дана бомбардовања. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

„Ти пилоти су се уздигли у вечност и пружили огроман отпор. Нанели су неочекивано велике губитке најстрашнијој авијацији света. Тим пилотима је подигнут споменик код хотела Југославија“, наглашава историчар Предраг Марковић.

Народна библиотека да буде место страдања и обнове из пепела

Према речима Марковића, нико не зна како је погођена Народна библиотека на Косанчићевом венцу.

„Тај део града је најсачуванији део Београда. Да су заиста желели да бомбардују библиотеку срушили би куће у околини. То је један необичан догађај и немогуће га је реконструисати“, објашњава Марковић.

Додаје да треба да се радујемо борби Владимира Пиштала да се направи нека врста спомен обележја и да се библиотека обнови да буде и меморијал и библиотека.

„Народна библиотека треба да буде место страдања и обнове из пепела“, поручује историчар Предраг Марковић.

(РТС/НСПМ, 6. 4. 2022)

Разарање Народне библиотеке Србије највећи и најгнуснији злочин учињен над културном баштином једног народа у Другом свјетском рату

У бомбардовању 6. априла 1941. изгорела је до темеља, а међу преко 300.000 књига које су нестале у ватри било је 1300 старих, рукописних књига, међу којима и рукопис из 15. вијека који је садржавао „Слово љубве” деспота Стефана Лазаревића, књиге о животима српских краљева и краљица, повеља цара Душана, документи из Зете из времена Црнојевића, и бројни други списи

Фото: НВО „Ми знамо ко смо“/ИН4С

Разарање Народне библиотеке Србије је највећи и најгнуснији злочин учињен над културном баштином једног народа у читавом периоду Другог свјетског рата.

У бомбардовању 6. априла 1941. изгорела је до темеља, а међу преко 300.000 књига које су нестале у ватри било је 1300 старих, рукописних књига, међу којима и рукопис из 15. вијека који је садржавао „Слово љубве” деспота Стефана Лазаревића, књиге о животима српских краљева и краљица, повеља цара Душана, документи из Зете из времена Црнојевића, и бројни други списи.

Куриозум: нацистички знак за бомбардовање, у 5:20h ујутру, била је композиција „Увертира у марш принца Еугена” Андреаса Леонарда. (И колико је само ту порука: принц Еуген Савојски освојио је Београд почетком 18. вијека као аустријски кнез у аустро-турским ратовима. Елитне, показаће се злочиначке, трупе нацистичке Њемачке, носиле су назив „принц Еуген”’, композитор Андреас Леонард рођен је истог дана кад и Хитлер, исте године, 20. априла).

Александар Лер, генерал Четврте ваздухопловне флоте нацистичке Њемачке, касније командант цијелог југоистока Европе, признао је да је Народна библиотека Србије гађана на Хитлеров захтјев „зато што је у њој чуван вишевјековни идентитет српског народа“. Сав овај материјал је, дакле, требало уништити да би се уништила култура и памћење једног народа. Зато је Библиотека била мета и војни циљ.

Слична подударност поновиће се 1999. године када је проф. др Ролф Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену казао: „Српској дјеци би у школама требало забранити читање српске националне поезије како би она заборавила свој идентитет.”

Јер историја је ту да би се понављала, само су методе другачије. А нама је важно да памтимо и да не заборавимо ко смо.

НВО „Ми знамо ко смо“

(ИН4С/Искра, 6. 4. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

15 replies

  1. Danke Markovich

    22
    3
  2. Pogresi i pop u nakovanj a kamoli neki nas rijaliti istoricar i politicar naturscik. Jos je mogao da podigne i kviska.

    23
    3
  3. Nemci 1914 godine. SRBIJA.
    Nisu ŽELELI.
    Nisu HTELI.
    Nisu MOGLI.

    Nemci 1941 godine. SRBIJA.
    Nisu ŽELELI.
    Nisu HTELI.
    Nisu MOGLI.

    Nemci 1991 godine. SRBIJA.
    Nemci 1995 godine.
    Nemci 1999 godine.
    Nemci 2006 godine.
    Nemci 2008 godine.
    Nisu ŽELELI.
    Nisu HTELI.
    Nisu MOGLI.

    Nemci 2014 godine. UKRAJINA.
    Nemci 2022 godine.
    Nisu HTELI.
    Nisu MOGLI.
    Nisu ŽELELI.

    H.
    M.
    Ž.

    HOĆU
    MOGU.
    ŽELIM

    DRANG NAHT OSTEN.

    Posrbljeno.

    NA ISTOK.

    NAMERNO.

    UVEK.

    Pamtite IM.

    NE zaboravite IM.

    NIKADA.

    19
    2
  4. Као што је предраг марковић човек, образан и частан, родољуб и православац, личност и достојан, тако сам и ја истакнути архитекта, пројектант још три спрата на згради Србске Библиотеке које су доброћудни и великодушни швапски пријатељи и браћа хтели да саграде, а Србље незахвално у јаловој мржњи, зависти и увређености спрам браће швапске, нису дозволили, те порушише у бесу и ђавољој бахатости и оно што беше од зграде…

    16
    5
  5. Ако неко бомбардује неки град и у делу тог града који је поштеђен разарања погоди смо једну зграду, за мене је потпуно јасно да је баш та зграда била циљ,поготову ако је то један од центара идентитета народа који је на мети уништења. Не знам како је историчар дошао до закључка да би срушили околне зграде да су хтели да сруше библиотеку,али ето пошто нису срушили ниједну другу зграду, библиотека је случајно погођена!? Хтели су да је униште и то су урадили.Изгледа да знати одговоре у Квизу и умети повезати догађаје логички није иста врста памети.
    ПС Било би добро кад би неко проговорио и о рушењу зграде Радио Београда током шестоаприлског бомбардовања.О томе сам пре десетак година слушала емисију на радију и никада ни пре ни после нисам чула да се прича о том догађају када су заувек уништени снимци народне музике које сакупио Мика Алас и снимио за РБ.

    17
    1
  6. Да бих зауставио прилив минуса на претходни коментар, скрушено признајем да нисам швапски архитекта већ Лазо Голужа…

    13
    2
  7. @Зоран Николић (Ваљево)

    Разумевање Ваших коментара често захтева осећај за сарказам који је очито ван домашаја поприличног броја читалаца и коментатора; да ли због непажње или због ограничених интелектуалних капацитета, небитно је.

    Што се мене тиче, само наставите са сарказмом. Што више то боље, то је и мој стил.

    7
    3
  8. @Зоран Николић ( Ваљево ),
    није ни предраг марковић желео но је, ето тако, мало, променио свест.

    Још док је био премијер на предавању студентима у Паризу 2016-те, потоњи и још потоњији прецедник овако је то исповедио:

    „Ја сам некада давно мислио, као што данас неки други мисле, да смо ми бољи од осталих. Сад знам да морамо да радимо заједно, да живимо заједно, да мислимо различито, да променимо наше стање свести.“

    (љубазно пренео N1, Вучић А., Стање више свести, http://izjave.net/article/2515 )

  9. „Честити потомци.
    Опет сам као и претходних године, од јутра размишљао да ли да поставим овај свој критички осврт (јер више волим да хвалим него да критикујем) али нисам издржао и просто речено МОРАМ.
    А морам зато јер ми је то као члану Удружења потомака ратника и ДУЖНОСТ и ОБАВЕЗА.
    Питам се!
    Па да ли је могуће, да у нашој прелепој отаџбини Србији, опет као и претходних година, ни један од 12. дневних листова на својој насловној страни, не објави ни једну, једину реч о 81. годишњици дивљачког и нецивилизацијског бомбардовања (без објаве рата) цивилних циљева једног народа, једне државе и њеног главног града БЕОГРАДА. (при том проглашеног тада и званично за ОТВОРЕНИ ГРАД)?
    Па смем ли ја као припадник овог честитог Удружења потомака ратника, родољуб, патриота и обичан грађанин своје отаџбине Србије, само да питам главне и одговорне уреднике најчитанијих и мање читаних дневних листова Србије,
    ДА ЛИ СЕ У БЕОГРАДУ И ДРУГИМ БОМБАРДОВАНИМ ГРАДОВИМА СРБИЈЕ ДЕСИО 6.АПРИЛ 1941.Г. ИЛИ НЕ? “

    Шта се још пита проф. хаџи Сретен Цветојевић – Цвеле, председник Општинске организације Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. „Браћа Рибникар“ Љубовија, можете прочитати на https://savezpotomaka1912-1920ljubovija.rs/274.html .

  10. @Питам се!

    Поштовани, Ваше питање као основу има претпоставку да су сви ти дневни листови у служби грађана Србије.

    Ако, напротив, претпоставите да су ти дневни листови у служби (а често и власништву) окупатора, онда је све кристално јасно. Ако питате такве, 6. април 1941. се није десио, а и ако се десио онда је било нашом кривицом па смо и заслужили. Ко друкчије каже клевеће и лаже, што рече једна такође окупаторска песма.

    12
    1
  11. Јуче, прекјуче причамо — претходне недеље на часу из области за коју је школован, професор историје у познатој београдској школи својим ученицима (по плану и програму?) предаје да је за нас «паметно да уђемо у NATO»

    9
    1
  12. Пошто су библиотеку погодили из прве, није било потребе за даљим гађањем.

  13. “ЧИНИ СЕ ЧИНИ ПО МЕСЕЧИНИ“
    о.Георгије Флоровски: “ИТОРИЈА ЈЕ МИСТЕРИЈА“…ТАМА НОЋИ:“Зло постоји само кроз добро које деформише, али и прилагођава својим потребама…Према мишљењу Св. Атанасија, човеков пад се састоји у чињеници да је човек оградио самог себе и да је почео да се заљубљује у себе…У ствари, проблем зла није чисто философски проблем, и зато никада неће бити решен научним путем. То више није чисто етички проблем и на плану природног морала нико не може надвладати борбу добра и зла. Проблем зла може бити решен само теолошким (религијским) путем. Значење зла је чврсто супростављање Богу. Оно је отпорно и непослушно. Заједнички извор зла у правом смислу те речи је грех, тј. Противљење Богу и трагично одвајање од Њега…Слика Божија, помрачена безверјем греха је ипак остала нетакнута и због тога је чак и у бездану онтолошко божанско у нама, због Милости Божије…Метафизички идентитет није уништен ни међу демонима. Демони су још анђели по природи, како каже Св. Григорије Ниски, а анђеоско достојанство није потпуно уништено у њима.“ https://otacmilic.com/protojerej-georgije-florovski-tama-noci/

    4
    1
  14. Две запаљиве бомбе су пале на библиотеку. Задржале се у подкровљу. Пожар се полако, током три дана спуштао на доње нивое. Зграда је била закључана, суседи нису могли да уђу, нико од особља није дошао. Нико од оних који су викали “Боље рат него пакт” није дошао да гаси пожар. Сви официри пучисти су ускоро побегли у иностранство

    Они који су потписали пакт са Немачком – истински хероји – желели су и могли да спасу Југославију. Одмах након пуча, они су проглашени за издајнике, ухапшени, протерани. Кнез Павле Карађорђевић је протеран у Грчку и Кенију, умро је у Паризу 1976. Драгиша Цветковић је био у логору на Бањици, умро је као народни непријатељ у Паризу 1969. Влатко Мачек је био у логору Јасеновац, умро је као прогнаник у Вашингтону 1964.

    На сцену су ступили усташе и комунисти

    7
    10
  15. Марковића ништа није срамота, он је еклатантан пример уображености и интелектуалне гордости. Једну веома важну ствар не зна, уопште није релевантан зато што се појављује у друштву пропалих политичара. Мали квиско и ништа више.

    9
    1

Оставите коментар