Проиграмо ли руску карту не само да ћемо постати морално недостојни сваке одбране, него нам и у врло опипљивом смислу можда нико више неће моћи да помогне
Глас Србије “за” (Извор: Снимак екрана)
Србија је у Генералној скупштини УН гласала за то да се из Савета УН за људска права избаци Русија – земља која се последњих деценија бори за права Срба активније од саме Србије.
Прошли су избори и сада се назиру контуре очекиване Вучићеве спољне политике, која се може свести на ово: коме је Србија пријатељ, томе непријатељи нису потребни.
Али нема зиме: ту је Годфри са 30 сребрњака…
Драма потиче од тога што смо гласањем симболички извршили избор пута којим ће се Србија надаље кретати, и то првим поводом. Тај повод је било могуће ескивирати јер је политички миноран, али је зато симболички био врло битан, посебно на тему људских права која је нама битнија него било коме другом. Коначно, не мислим да је у интересу овог народа издаја јединог пријатеља кога имамо, јединог фактора који бар формално одржава Резолуцију 1244, постојање Републике Српске, респектабилну позицију СПЦ, топле радијаторе, подношљиве цене горива а тиме и свега осталог…
Проиграмо ли руску карту, под уценама својих вукова у јагњећој кожи, не само да ћемо постати морално недостојни сваке одбране, него нам и у врло опипљивом смислу можда нико више неће моћи да помогне.
Др Дејан Димитријевић је доцент на Природном-математичком факултету у Нишу
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Дејана Димитријевића)
Погледајте још
Прочитајте још
- Русија суспендована из Савета за људска права УН, Србија гласала „за“
- Александар Вучић: Првобитна одлука била да будемо уздржани у УН, уценили су нас
- Комерсант: Вучић ће отезати са формирањем нове Владе због захтева да уведе санкције Русији
- Слободан Антонић: „Усне које лажу“ (2018)
Categories: Преносимо
Na celu drzave nije cak ni obican izdajnik.
Ne, drugo je ovde u pitanju.
Vec dugo govorim da je u vrhu vlasti NEPRIJATELJ!
Neko sa losim namerama prema zemlji i narodu.
To je drugacije nego da imamo izdajnika, i uporedivo je recimo sa tim, da je u trenutku staljingradske bitke, na celu ruske vojske bio nacisticki general.
Kako ta bitka jedimo moze da se zavrsi?
Србадија и Србија су прошли слична искушења у својој историји.
Није Црни Ђорђе дошо да ослобађа Србију са вашара у Шабцу.
Нема Србина нит Србкиње који незнају оклен се ВРАТИО.
1903 ОСЛОБОЂЕНА, 1918 заклана, преклана и ОБЕШЕНА.
Било како било, ова гарнитура окупационих сарадника је мање опасна од којекаких граЏанштина и сличних. После кише, сунце, после робства, СЛОБОДА!
Живела Света Мајка Росија!
“RT На русском” објавили вест да је Србија уклоњена са списка земаља санкционисаних због увоза нафте из Русије. Србија ће наставити увоз руске нафте кроз JANAF нафтовод и после 15-ог маја.
Да није ово размењено за СРБ гласање у УН?
https://russian.rt.com/world/news/987863-es-serbiya-sankcii
Baš šteta što nismo glasali protiv pa da budemo u društvu sa Eritrejom, Etiopijom, Zimbabveom i Belorusijom. Poznato je da Srbi uvek tamo emigriraju u potrazi za boljim životom.
SЛИКа IZблиЖа
#
https://www.geopolitica.ru/sites/default/files/crkva_samodreza.jpg
The Pogues – Fiesta
Pre godinu-dve je bio tekst (mozda ne ovde) o zalosnom stanju u kome se nalazi crkva u Samodrezi.
Z.Rakocevic je pisao: “Crkvu u Samodreži godinama unazad albanski ekstremisti koriste kao javni toalet, tu uvode stoku, a iz srušenog krova sada se promaljaju grane drveta koje je niklo. Teško je o tome i govoriti, a kamoli pisati. Posebno je neshvatljivo kada vidite brutalne pokušaje falsifikovanja istorije, kada na primer, u jednom video snimku koji kruži internetom sredovečni Albanac, navodno profesor istorije, „stručno” objašnjava da je Samodreža zapravo Ilirska hrišćanska crkva koju su Srbi oteli i koristili.”
Ove godine se navrsava 40 godina od ubistva Danila Milincica u Samodrezi od strane siptarskih terorista koji je umro na majcinim rukama. Oni su bili jedni od poslednjih Srba koji su tu ziveli. Napisao sam da je sramota da niti drzava Srbija niti SPC ista preduzima da se ta crkva koliko toliko zastiti. Cak joj je I sam prilaz zabranjen a dvoriste je uzurpirala siptarska osnovna skola. Nazalost, niti bilo koja druga organizacija da se oglasi I zatrazi medjunarodnu podrsku da se spreci unistenje te crkve u kojoj se pricestila srpska vojska pre kosovske bitke a smatralo se I da je tu bio grob Milosa Obilica. Crkva je ostala ovekovecena u srpskoj istoriji I epskoj narodnoj pesmi Uros I Mrnjavcevici:
Sastala se četiri tabora
Na ubavu na polju Kosovu
Kod bijele Samodreže crkve:
Jedno tabor Vukašina kralja,
Drugo tabor despota Uglješe,
Treće tabor vojevode Gojka,
A četvrto carević:Uroša;
Carevi se otimlju o carstvo,
Među se se hoće da pomore,
Zlaćenima da pobodu noži,
A ne znadu, na kome je carstvo.
…
Ode Marko u gospodske dvore,
Pak doziva Jevrosimu majku:
“Jevrosima, moja mila majko!
“Gospoda se jesu zavadila
“Na Kosovu polju širokome
“Kod bijele Samodreže crkve,
“I oni se otimlju o carstvo,
“Među se se hoće da pomore,
“Zlaćenima da pobodu noži,
“A ne znadu, na kome je carstvo;
“Mene zovu na polje Kosovo,
“Da im kažem, na kome je carstvo.”
Kol’ko Marko težio na pravdu,
Tol’ko moli Jevrosima majka:
“Marko sine jedini u majke!
“Ne bila ti moja rana kleta,
“Nemoj, sine, govoriti krivo
“Ni po babu, ni po stričevima,
“Već po pravdi Boga istinoga;
“Nemoj, sine, izgubiti duše;
“Bolje ti je izgubiti glavu,
“Nego svoju ogr’ješiti dušu.”
….
Bježi Marko oko b’jele crkve,
Oko b’jele crkve Samodreže,
Bježi Marko, a ćera ga kralju,
Dok su triput kolo sastavili
Oko b’jele Samodreže crkve,
Gotovo ga bješe sustigao,
Al’ iz crkve nešto progovara:
“Bjež’ u crkvu, Kraljeviću Marko!
“Vidiš, đe ćeš danas poginuti,
“Poginuti od svog roditelja,
“A za pravdu Boga istinoga.”
Crkvena se otvoriše vrata,
Marko bježi u bijelu crkvu,
Za njime se vrata zatvorila.
Kralj dopade na crkvena vrata,
Po direku udari handžarom,
Iz direka krvca pokapala,
Tad’ se kralje bio pokajao,
Te je riječ bio govorio:
“Lele mene do Boga jednoga!
“Đe pogubih svoga sina Marka.”
Al’ iz crkve nešto progovara:
“A čuješ li? Vukašine kralje!
“Ti nijesi posjekao Marka,
“Već pos’ječe Božjega anđela.”
….