Војска Србије: Вежбе ни са НАТО, ни са ОДКБ

Упркос притисцима и критикама који стижу са западних адреса, Војска Србије је имала много више заједничких вежби с НАТО-ом и партнерима, него с другим државама

Илустрација: Драган Стојановић

Војска Србије прекинула је све планске вежбовне активности са страним партнерима до даљег и неће имати војне вежбе или војне активности ни с једним партнером, без разлике, било да је реч о НATO-у, Русији, односно ОДКБ-у или Кини. Тиме je испуњен закључак Савета за националну безбедност о кризи у Украјини, којим се регулише војна и полицијска активност. На тај начин се чува позиција војне неутралност Србије и умањују се последице појачаних притисака на нашу земљу, политику и економију. Србија, држава кандидат за чланство у Европској унији, прогласила је војну неутралност 2006. године и прикључила се програму Партнерство за мир НАТО-а, али, како су више пута истакли званичници Србије, не тежи пуноправном чланству у овој западној војној алијанси.

Бивши министар иностраних послова Савезне Републике Југославије Владислав Јовановић каже да је одлука Савета за националну безбедност била нужна мера која је требало да буде сада донета. За „Политику” каже да је у току рат између две земље с којима Србија има пријатељске односе, а да с једном од њих имамо јаче и квалитетније односе јер је реч о држави, историјском покровитељу и савезнику, која једина у Савету безбедности може да заустави агресију на нашу територију (Косово и Метохију).

„Када се бојеви бију далеко до нас, није препоручљиво да се наша војска ангажује чак ни у вежбама ни с једном страном. Ја то разумем и подржавам јер је то веома паметна дипломатска одлука и то је било неопходно урадити. Да нисмо то тако урадили, могло би се то увек злоупотребљавати против наше земље с једне и друге стране, јер би се иза тих и таквих вежби крила нека друга позадина и неки други циљ”, каже Владислав Јовановић. Овај искусни дипломата оцењује да је наша војна неутралност подигнута на највиши степен и као таква је видљива свима и у Вашингтону, Москви, али и Бриселу, и да је уважавана од свих страна. Оваква одлука је, додаје Јовановић, била неопходна и доказује велику политичку и дипломатску вештину државног руководства.

Потпуковник Контраобавештајне службе (КОС) у пензији Љубан Каран каже да је пакет одлука и мера које је донео Савет за националну безбедност поводом рата у Украјини веома добро избалансиран како би ми у највећој мери онемогућили да наша земља буде угрожена с било које стране. За наш лист наводи и да је мера која се односи на прекид војних вежби с било којом војском добра у тренутку када једна војна сила учествује у неким борбеним дејствима. У супротном, то би се могло схватити погрешно, као нека наша подршка тим војним акцијама.

„Ми не подржавамо никакве војне акције нити подржавамо угрожавање територијалног интегритета и то је наш званични став. Држава је донела добру одлуку да не учествујемо у војним вежбама у иностранству ни на једној страни. Те војне вежбе су несумњиво корисне за нашу државу и војску због повезивања с другим армијама и битне су јер се нешто може научити. Али у овој ситуацији, када су они супротстављени и сучељени, боље је да се држимо по страни јер смо војно неутрална држава и тако треба да остане, док не буде неко нормално стање мира и поново не успоставимо добре војне односе”, каже Каран и додаје да с оваквом одлуком шаљемо поруку мира.

Александар Вучић: Србија се у УН придружила осуди напада на Украјину, нисмо подржали санкције Русији

Да ли ће овакав закључак смањити или неутралисати притиске који према нашој земљи долазе пре свега са Запада? Владислав Јовановић сумња у тако нешто и подсећа да су притисци према Србији континуирани више од тридесет година у разним формама и да се ту ништа неће мењати. „Неки пут су то полупријатељски, неки пут у непријатељским формама, али се најчешће саопштавају у четири ока председнику Србије и то су невидљиве форме. Процес препакивања западног Балкана за Запад још није завршен и још увек сматрају да цео регион мора да буде интегрисан у евроатлантске организације. Србија је ту једино острво које је остало ван тога и штрчимо и они нису одустали од тог циља. Њима не иде у прилог што је то сада теже оствариво него што је то било пре 20 или 30 година, када је Запад био доминантан свуда у свету. Данас су се односи страна променили и то је много теже спровести у дело”, каже Владислав Јовановић.

Иначе, обустављање заједничких војних вежби због ситуације у Украјини није прва оваква мера званичног Београда. Влада Србије је 10. септембра 2020. одлучила да прекине све војне вежбе и активности са својим партнерима на шест месеци због најаве одржавања вежбе средином тог месеца с Белорусијом, а услед политичке кризе у тој земљи. Тада је било планирано да око 60 припадника Војске Србије путује у Белорусију, где би били само један проценат од 6.000 учесника, али би трилатерални формат, као политички важан симбол, увукао Београд у турбулентне односе великих сила.

Тадашњи министар одбране Александар Вулин изјавио је после седнице Владе Србије да је влада донела одлуку да се у наредних шест месеци прекине са свим војним вежбама и свим активностима са свим партнерима, без разлике, како би се сачувала позиција војне неутралности и „избегле или бар умањиле последице појачаних напада” на Србију. „Од нас се тражи да по цену напуштања наше европске будућности и по цену још већих притисака на нашу политику, али и наш народ на Косову и Метохији и Републици Српској, напустимо планиране војне вежбе с Белорусијом”, рекао је тада Вулин.

Иначе, упркос притисцима и критикама који стижу са западних адреса, Војска Србије је имала много више заједничких вежби с НАТО-ом и партнерима, него с другим државама. Последњих година ВС најчешће сарађује са суседним земљама које су истовремено чланице НАТО-а и ЕУ: Мађарском, Румунијом и Бугарском, али и са Оружаним снагама САД. А прошле године припадници Војске Србије су одржали две вежбе с припадницима руске и америчке војске. У јуну 2021. војници Србије учествовали су и на вежби „Словенско братство 2021”, заједно с војницима из Русије и Белорусије. Неколико месеци касније одржана је заједничка обука припадника специјалних јединица ВС и Оружаних снага САД, реализована од 8. до 26. новембра, где су увежбаване процедуре које се примењују у противтерористичким операцијама у урбаној средини.

Дејан Спаловић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 2. 3. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , , ,

Оставите коментар