Милош Ковић: Језик, вјера и памћење – три ослонца српске нације

Завјетни народи Јермени, Јевреји и Срби су преживјели геноцид, нагласио професор Ковић

Милош Ковић (Извор: Фејсбук страница Милош Ковић)

Професор Милош Ковић одржао је на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци предавање на тему “Изазови савременог српског идентитета”.

На почетку предавања, профосор Ковић је објаснио да нема јединствене теорије нације.

Ријеч нација је релативно нова, ми имамо ријеч народ и са ријеч нација подразумијева критеријуме за бивање нацијом које потичу са Запада. А као што знате наш народ баш и не одговара томе што Запад сматра нацијом, ми смо ипак мало другачији… – истакао је Ковић.

Професор Ковић се између осталог позвао на историчара умјетности, Жарка Видовића је у неким својим дјелима описао је Србе као завјетну нацију… разлог томе је што много тога у њиховим предањима, култури, цркви, вјеровањима говори о томе.

Суштина националног идентитета је у ствари у предању, у култури, зато је то етно-симболизам. Постоје симболи који нас чвршће уједињују него језик – казао је он.

Ковић сматра да је код завјета ријеч о заједници која се заједно моли. У таквим завјетним нацијама све долази одоздо за разлику од хијерархијских нација гдје све долази одозго. Додао је и да је сагласан да су завјетне заједнице сјећања, али да су и заједнице садашњости и будућности.

Језик, вјера и памћење су три ослонца српске нације, сматра Ковић.

Када је у питању српски језик, ситуација је катастрофална, не залажем се за то да се свађамо са Бошњацима, Црногорцима или Хрватима и вичемо то је срспки језик… свако има право да се изјашњава како жели, али нема право да мијења историју- изјавио је.

Појаснио је да није за одбацивање латинице, али се мора знати шта је главни ток српске културе.

Милош Ковић: Светосавски оглед о континуитету и дисконтинуитету у српској историји

Ковић је истакао важност Српске Православне Цркве у очувању историјског сјећања.

Завјетни народи Јермени, Јевреји и Срби су преживјели геноцид, нагласио је професор.

Он је објаснио да нико при здравој свјести не може поредити Сребреницу и Јасеновац.

Народ који је претрпио три геноцида у 21. вијеку имао два антифашистичка покрета, сада се проглашава геноцидним. Кључна тема нашег сјећања је то што сваки народ има неке упоришне тачке у свом сјећању. Од огромне важности за нас је сјећање на геноцид. Прије свега на Јасеновац и НДХ – рекао је Ковић и додао:

Завјетни народи имају свијест о изабраности која другима може да засмета. Они само желе да задрже себе… јер изгубили су државу, раселили се и само желе да задрже то што јесу, попут Срба у 15. и 16. вијеку- рекао је он.

Када је у питању будућност српског народа, Ковић истиче да је песимиста на краће стазе, али оптимиста на дуже. Додао је да се ситуација у свијету мијења, али да морамо бити стрпљиви.

Чекајмо и спремајмо се – рекао је професор Ковић.

Објаснио је да ће на Западу увијек на Србе гледати као на „мале Русе“.

Тамо гдје је вјера ту се рађају дјеца. Човјек који вјерује зна да не живи само за себе… кључна је духовна криза нашег времена и повратак завјету је макар један од најважнијих одговора, на демографски проблем – поручио је Ковић.

Опрема: Стање ствари

(Новости онлајн/Искра, 28. 1. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар