Горан М. Јанићијевић: Опсесија силовањем на друштвеним мрежама

Тумачење песме „Прошетала Суљагина Фата“ представља клише о мушкарцима по природи насилнима и женама – жртвама. Промовисана је и „нова песничка форма“ – „песма која велича силовање“

„Хаштаг“ МеТоо на насловној страници лондонског Економиста за 2018. годину ( Извор )

Свакодневна сазнања о бруталности раздобља у којем живимо, кроз поплаву информација о насилним поступцима, пре готово пола године допуњена су и једном ретроспективном и ретроградном вешћу да је давнијих дана у Мостару силована и Суљагина кћи Фата. Разуме се, то се „збило“ у народној песми-севдаху, како је на основу анализе текста закључила и на властитом Твитер налогу изложила драматуршкиња и професорка ФДУ Биљана Србљановић. Том приликом промовисана је и „нова песничка форма“ – „песма која велича силовање“; начињен психолошки профил и утврђена „накана“ најпознатијег њеног интерпретатора. („Dr Polovina je inače bio lekar, neuropsihijatar, dobro je razumeo o čemu peva“; овде) „Нема ко није“ реаговао на исказ Србљановићеве, те би се, на почетку нашег изјашњавања, могло поставити питање разлога још једне реакције на поменуту изјаву. Реч је наиме о тежњама да се овај медијски наступ сагледа у контексту ширих тенденција ка (ре)дефиницији појма силовања, које се наслањају на феминистичку перспективу, развијану током XX столећа.

Објава Биљане Србљановић/Keller

Веома детаљну и утемељену анализу текста поменуте песме објавио је књижевник Мухарем Баздуљ:

Баздуљева претпоставка је да се интерпретација да се у песми „Прошетала Суљагина Фата“ велича силовање, заснива на последњим стиховима песме:

„Превари се Суљагина Фата,
превари се, жалосна јој мајка.
Уђе Фата у магазу сама,
за њом уђе Мујо замандали врата“.

Признајем да сам у раном детињству, када сам и први пут чуо ову песму, са нејасним осећањима и мишљењем о љубави и сȃм претпостављао тако нешто. Ваљда су „замандаљивање врата“ и „тишина“ након тога иницирали такве претпоставке, међутим, временом се сазревало на психолошко-емотивном, интелектуалном и социјалном нивоу, што је условило измену перспективе у односу на садржај текста поменутог севдаха. Без обзира што сам склон да прихватим сваки Баздуљев аргумент ипак се морам делимично сагласити и са ставом Биљане Србљановић „…da je ovo samo jedna pesma, te da bukvalno svako ima pravo da tumači kako hoće.“ (овде) Уколико то није неко, коме је у опису посла структурално и дубље разумевање књижевних дела, њихова драмска транспозиција и преношење знања и искустава на студенте. Разуме се, слобода (тумачења) има своје границе, које је управо прешла Б.С. како у односу на оригинални текст песме, контекст у којем је поменут Химзо Половина и коначно – начина на који је коментарисала Баздуљеву реакцију на њено тумачење: „Sve je to pokrenuo lavinu pretnji, uvreda i ponižavanja, a potom i poslednjeg pomenutog „mensplnejnovanja“ najpopularnijeg Bošnjaka Republike Srpske, Muharema Bazdulja, koji je, nakon što je dernečio sa Handkeom, negatorom genocida u Srebrenici, odlučio po običaju da mi, glupoj ženi, objasni koliko sam glupa.“ Све ово било је непотребно, особито промовисање себе као жртве тзв. „менсплејновања“ и указује на то са којом се лакоћом ауторка текста психолошки поставила у исту раван са сребреничким жртвама и наравно – Фатом. На то да Фата није „била“ баш наивна да би допустила да буде на провидан начин преварена и да је знала шта тражи по чаршији сама – Мустафу, најлепшег међу трговцима, да би потом изнела сасвим неразуман захтев (оку злата), веома умешно и аналитички указао је Мухарем Баздуљ, тако да би Б. С. морала имати у виду да ти Мујо и Фата нису они Мујо и Фата из вицева о Муји и Фати. Када се слуша наведена али и друге вокалне интерпретације ове песме, мелодијске модулације пре указују на једну љубавну песму и причу о младалачкој домишљатости у савладавању препрека до жељеног циља. Верујем да би се Химзо Половина запањио кад би имао прилике да чује о чему је певао према тумачењима професорке Србљановић.

Спутњик: Како је Мујо оптужен за силовање Суљагине Фате

Такво тумачење заправо, представља „мејнстрим“ садашњег као и будућег односа међу половима, клише о мушкарцима као по природи насилнима и женама – жртвама. Како је кренуло, мало ће их бити да се похвале да нису рођени као последица неког насилног односа. Свакако да је ова, сада се већ може тако називати – идеологија, пронашла своје упориште у постулатима и дометима феминистичког покрета, особито од средине XX столећа. Ни неки научни и уметнички поступци нису лишени такве перспективе у чему нарочито постаје проблематична таква пројекција код сагледавања и тумачења прошлости. Тако је у оквирима инсталације Heracle-Herkul-King Kong, промовисане у Каселу 1977, Урлике Розенбах, наводно, „декодирала“ клише – мушкарац.

Heracle-Herkul-King Kong

Свакако да се на основу садашњих уметничких пројеката не могу успостављати платформе за објективније тумачење историјских збивања и контекста. Демитологизација митологије, такође, осим што представља „пуцањ у празно“ и епистемолошки промашај управо промовише насиље над митским садржајем и његовим постулатима попут пандемонистичког темеља хеленско-римске митологије, која се развијала на крилима уметности и на феномену антропоморфизације природних сила и апстрактних појава те различитих врста односа. У миту о Еросу и Психи, Психа не представља ништа друго до душу, која, кроз однос са Еросом, потенцијално остварује вечну егзистенцију. Неразумно је, стога, то доживљавати као блуд и не разазнавати хоризонте и домете слободног тумачења. Тако и у бројним митолошким отмицама (Прозепине, Ганимеда, Европе…) у митолошкој позадини почива прича о ослобађању душе од „телесних окова“ и њен повратак у ogdoos, небеску прапостојбину. У митовима ни силовање није облик сексуалног насиља већ мистични догађај као претпоставка рађања неке изузетне личности итд. Наша цивилизација и култура (биле) су прожете митском свешћу у чијем домену није све тако једноставно као на друштвеним мрежама где је банализација узела свој данак.

Још једна од насловних страна лондонског Економиста

Стога и у позиву Биљане Србљановић „…hajde da se otmemo magijskom mišljenju…“, заправо, стоје тенденције да се текст једне народне песме која рефлектује одређени етос, сведе на „голи живот“ и један банални догађај. Неважном стога постаје и Мустафина лепота и то што је његов дућан седми по реду у Фатиној потрази, неуверљиво изговарање на покварену вагу, хиперболисање количине злата па чак и замандаљивање врата. А чега има иза тих врата што је у песми експлицитно наведено? Ничега довољно јасног, довољно баналног и сведеног на црно-бели наратив, који би задовољио просечног посетиоца друштвених мрежа.



Categories: Разномислије

Tags: , , ,

25 replies

  1. Za Biki nacionale – ima jos jedna interesantna pesma od Dine Dvornika:

    Udri jače manijače
    Ubio te grom
    Od kad si me napastvao
    U srcu si mom

    Udri jače manijače
    Ti u ritmu tom
    Gdje god si me udarao
    Nastao bi lom

    Ne slušaj me manijače
    Kad ti kažem stoj
    Jer ja želim osjetiti
    Svaki mišić tvoj

    Manijak, manijak
    To nemože biti svak’
    Kad ga vidim moje srce
    Kuca tika tak

    Al’ kažem jače
    Jače manijače
    Jače, jače manijače
    Udri manijače

    Djevojčice mlade
    Čuvajte vaš brak
    Šljuka zove kondora
    Ide manijak

    Svakoj ribi kad ga vidi
    Naglo skoći tlak
    I odozgo i odozdo
    On je pravi manijak

    On je dobar, on je jak
    On je pravi manijak
    Voli kožu mrzi frak
    Voli crtić Donald Duck.

    23
    1
  2. Па, изгледа да у нашем јавном животу (не баш целом, више у неким, рецимо, тзв. уметничким круговима) нема више готово ни једне познате и популарне даме, која се није сетила после неколико деценија чак, да је била силована и закључила да је њена грађанска и женска дужност да нас обавести о томе! Онда се наравно о томе пише, саосећа, а и популарност мало порасте! А, ако нема довољно нових случајева, онда се потражи негде, као у овом случају! За гђу Србљановић би можда било боље да се није латила посла да овај пример пронађе, можда бисмо, по оној старој мудрој изреци сматрали да се ћутањем у сличним случајевима показује памет! Чудно је што се неколицина разумних и стручних људи упустила у расправу и објашњавање и тиме свему овом придала значај! То је ваљда и била сврха, јер је и њој (BiIjani Keller) вероватно већ понестало публицитета!

    28
    2
  3. Биљанчица под хитно да забрани и песме „Месечина“ и „Весели се кућни домаћине“.

    18
  4. Od „antropomorfizma“ mi se dize kosa na glavi. Ako stari Grci antropomorfiziju Bogove, oni tako antropomorfizuju sami sebe, odmeravajuci se sa bozanskim.Proces je obostran! Sta je stvaranje po liku Bozijem i ovaplocenje Isusa, da li je to antropomorfizacija? Silovanje je izraz nemoci grckih bogova i Grka da budu stvoritelji, prvi svega postojeceg, drugi vlastitog sveta, zato im je telo teret i dusa trazi oslobodjenje, ali to nije izvorna pozicija Grka (Rode:“PSYCHE“), vec ona potice iz kultova i najvise iz filozofije, zato se nomos sukobljava fizisu, a zajednica postaje upitna, odnosno zakoni postaju nasilje nad ljudskom prirodom, a ljudska priroda nasilna spram druge ljudske prirode.Vec stari Grci poznaju da su ljudi po prirodi nasilni i da im treba nasilje viseg reda – drzava Jos je zanimljivije da grcki bogovi moraju da se pretvore u nesto drugo od sebe da bi ostvarili svoje ciljeve, sto pokazuje da rascep pojave i onoga sto se u pojavi pojavljuje zahvata i same Bogove.Mozda to reprezentuju karijatide od Artemidinih svestenica koje su sa korpama voca na glavi plesale poput nekog zaigranog drveca (vidite vama dragog Z,Vidovica „Pohvala bilju“) i koje kao stubovi simbolicki otvaraju hram za izlazak Boga u polis, i Tlasa, koji na ledjima nosi nebo, noseci tako na sebi rascep neba i zemlje, koji cepa i pojavu na pojavu i ono iza nje) I sve tako dok Platon ne zabrani ili unisti sve ono sto prikazuje bogove sa slabostima ljudi, a to politicko nasilje ostaje posledica rascepa sveta stvari i ideja, koji Platon pokusava da premosti zatvorenom drzavom i strogim identitetom pojedinca i uloge u drzavi!

    Sa druge strane, hriscanstvo nije dualisticka religija, ali se u hriscanskoj kulturi javlja snazan dualizam duse i tela.Po meni, dva su razloga. Neshvatanje da je ovaj „dualizam“ temporalne vrste, ili negativan, jer ideja strasnog suda i vaskrsa u-napred ponistava svaku smrt, svaki rascep duse i tela, zato je vera transcediranje ovog rascepa (otuda su u hriscanstvu vera u vaskrsenje i zabrana samoubistva, ona dva momenta koja negirajuci smrt i kao izvor dualizma i u njenom nasilnom obliku (ubistvo-sebe-i-ubistvo-drugog), negiraju dualizam i samo-stvaralacku-i-rusilacku subjektivnost! Drugi izvor nam dolazi sa Zapada i ima veze sa politickim sukobom verske i politicke vlasti koji je zaostrio podelu duse i tela, crkve i drzave!

    P.S.

    Nasilje ovde stoji na mestu silovanja. Feministkinje bi tvrdile da to nije isto, da nasilje moze da se desi svakom, a silovanje samo zenskom (pazite, ne ZENAMA, VEC ZENSKOM), ali je kod mene stavljeno u siri kontekst i javlja se ili ka rascep u pojavi ili kao rascep drzava i crkva, sto je forma rascepa u pojavi!

    10
    2
  5. Nikakav Tias, vec Atlas :)))

    11
  6. @Ovde, ovde i ovde

    Ванредно написано !

    Жарко Видовић и Бранко Миљковић најтананије доживљавају у биљу обиље “ иманентне трансцеденције “ која зацељује РАСЦЕП. РАСЦЕП је Домостројна, слободновољно засечена рана, унгрундски распон и напон који РАЗДВАЈА Дрво Знања од Дрвета Живота – Његова сазерцавајућа мера јесте дужина држалице од оне секире која при корену стоји и на којој стоји урезано – ПОКАЈТЕ СЕ !

    10
    3
  7. У вези са баналним, кретеноидним шкрабањем биљке силеџијке, препоручујем данашњи двадесетчетворосатни документарни филм о силовању грађана у Брислу – у питању је трансхумани силеџија, са споловилом у виду хеликоптера, водених топова, електрошокера и осталих реквизита из еу секси – домино шопа…

    24
    2
  8. Не знам да ли ће се овај мој коментар уклопити у „границе слободног тумачења“ (ма шта то значило, ако је слободно, онда нема граница, или ипак има?), али из текста песме сам могао наслутити неке односе, очигледно актуелне како онда тако и данас на свим меридијанима. У песми имамо Суљагу, и из контекста разумемо да је он неко ко је угледан и имућан(не би му се име помињало да није), и који има ћерку Фату(за претпоставити је да је имао још деце, а међу њима и ћерки) која је по нечему била специфична да је и у песму доспела. Фата је очигледно имала извесних „склоности“, занимали су је лепи и имућни мушкарци, с акцентом на потоњем. Те тако, у песми, она прелази (циљано) пола града(успутна“ боранија“ је не занима) , и стиже пред Мујин дућан, где газди уз адекватан увод кокетно нуди“ услуге“ ,“ово за оно“, уз обавезно ценкање које се наслућује(а део је и традиције азијских и блискоисточних народа), те трговац, затечен и очаран „понудом“, „преломи“ да одреши кесу и тог дана „части“ себе.. И сад ту имамо све елементе онога што данас препознајемо као високу или елитну проституцију.. Е сад, откуд Фата у тој „причи“ поред имућног оца, кад је одавно општеприхваћен наратив да поменуте долазе из социјално проблематичног окружења? Могло се, међутим чути(има наравно ту и урбаних легенди, и подметања с различитом позадином) и о ћеркама и супругама познатих, које су упражњаавале Фатин „хоби“ из разноразних побуда, осим материјалних.. Јел може овако? Једно слободно тумачење без граница.. 🤣 Да изађемо мало из академских клишеа.. Што се тиче госпође која је иницирала ову бљувотину, очигледно је да се оваквим писанијима грчевито препоручује потенцијалним спонзорима њеног, нешто другачијег, али врло скупог „хобија“ који кошта и превазилази професорку плату. За почетак, да „крштену робу“ замени нечим квалитетнијим, ваљда може толико да „избоксује“ код другарице „по црти“. (оне, што кад се „пукне“, три не може да састави) Нека размисли и о Ивициној опцији.. Ем домаће(купујмо домаће, произведено у Србији), неупоредиво здравије(ако се не претерује), ем јефтиније на ову скупоћу(још увек, мада су тенденције обесхрабрујуће 🤣). Мало ли је..

    30
    2
  9. @морава

    Плодног ли ушћа у Вас, реко словоплавна ! Не повлачите се но плавите, високим водостајем бритке мисли…

    14
    1
  10. Pojam „antropomorfizacije“ na ovom mestu upotrebljen je u znacenju, koje Jakob Burkhard koristi u tumacenju kreativnog potencijala drevnih Hekena/Jelina/starih Graka, , „koji su mogli da prave abstrakta dozive kao licnosti“. U pitanju je tek skica o metaforicnosti umetnickih oblika i vidova.

    5
    2
  11. Можда Биљана не би имала примедби ако би у песми уместо Фате у магазу ушао Суљо? Ово мислим најбуквалније – можда је коначно дошло време да се текст те песме измени? И сам песник се на почетку диви лепоти младих базерџана, а посебно истиче Мустафу, којем после тога тепа и зове га Мујо? Има ту нешто. И Фата је Суљагина, што је можда била само фројдовска омашка – Суљага је у ствари Суљо, само што има титулу аге, капирате? А било би и неке правде у тој измени. Прво, Фата би била спашена. Друго, Биљани би се допамин вратио у нормалу. Треће, песник би се коначно аутовао, макар постхумно. И на крају, коначно би неко Химзу урадио оно што је он више пута урадио Шантићу.

    21
  12. Лабуђе пјесме пој

    Призиваш пјесму
    А мук долази
    Бунцаш у несну
    Док живот пролази

    Суза је киша
    А среће кап
    Постајеш тиша
    Док грлим ти сап

    Искрено тежак и тром
    Лабуђе пјесме је пој
    На дар ти гром
    И сав мој зној

    Момчило

    24
  13. Феминизам служи да би се мушкарцима сломили рогови, После ће са женама, децом, старима лако!

    12
    1
  14. @Stanje stvari

    Hmmm, gde su moji odgovori?

  15. @ Ovde, ovde i ovde

    Поштовани,
    Не можете се на тај начин обраћати аутору (а ни другим коментаторима). Што би се рекло, „нису они с Вама играли баскет“ па да може такав речник!

    Хвала на разумевању,
    Александар Лазић

    5
    4
  16. @Stanje stvari

    Praksa je uvek bila da pustite komentare, pa naknadno upozorite da vise necete dopustati TAKVE komentare.Ja sam jedan od retkih koji uvek pise na temu, ne obracajuci se nikome, ni komentatorima (ako sam se ikada i obratio PRVI) ni autorima, vec njihovim stavovima !!!!! Kakav recnik ???? Autor doslovno koristi pojam „antropomorfizacije“ iz poznavanja prirode i drustva i istorije za peti razred ili komentara sa B-92, upravo o hriscanstvu!!!!! Nista vise od toga. Kada to uvidi, pokusava da se izvadi preko pojma „metafore“, ali ne u skolskom smisu, nego kao “ skicom metaforicnosti svih umetnickih formi i vidova“. Pri tome, sasvim nepotrebno citira Burkharda, umesto Pola Rikera („Ziva metafora“) koji je odavno otisao i dalje i preko te skice.Nisam igrao basket ni sa Vama, ni drugim administratorima, sve vrlim hriscanima, pa sam nazvan djubretom, bez hriscanskog i bilo kog vaspitanja, a sada i cobanom (na basketu se i potucemo, pa se ljudi, za Vas, hriscanje, stoka, jer ono „nisu oni sa Vama basket igrali“ stoji umesto „nisu oni sa Vama cuvali ovce“, pomirimo)!!! Ovim ste, takodje, pokusali, da kazete da su autori nesto, katolicki, koliko sam shvatio razliku izmadju pravoslavne crkve naroda i katolicke nedodirljivog pape. nedodirljivo i iznad mene cobana, a nisu, naprotiv, cesto su nekompetentni, pisu o necemu o cemu pojma nemaju, kao sto sam lepo pokazao na primeru jednog koji je, koliko sam shvatio, i administrator.Ovakvih nadgornjavanja sa sajtom imam i previse i to shvatam kao vasu zelju da me oterate sa sajta. Sa nekim drugima ste radili to i otvorenije i pristojnije, pozivali ih da sami naprave svoj blog, da nadju neki sajt blizi njihovim shvatanjima…Tu otvorenost sam i ja ocekivao ,a doziveo uvrede i napade (Slobodan Vladusic:“ Djokovic i globalni kapital“) sa potpuno laznim tvrdjama od komentatora koji se vise nikada nije pojavio, kao i psihijatrijske portrete (Slobodan Vladusic“ Likvidirati coveka knjizevnosti“) u komentaru koji nema veze sa tekstom, autorom teksta, sa mojim komentarom, vec SAMO SA MNOM! Konacno, otisli su i neki autori, cije tekstove sada morate da prenosite (jedan bese moj nsjboji na sajtu).

    @Autoru

    Napisao sam Vam poduzi komentar o metafori na osnovu njene etimologije i mog poznavanja filozofije. Nije objavljeno, pa cete zbog „Vasih drugova sa sajta“ ostati sa tim „nacrtima“ pojmova.Ipak, pazite pred kim ih koristite! Pozdrav!

    @Zoran Nikolic(Valjevo), @ Jovan P @orangutan @Nani i jos par drugara

    Pozdrav, bilo je zabavno!

  17. @Ovde, ovde i ovde

    Останите ОВДЕ, Сотир није ни ђубре ни чобан, останите да пишете коментаре чекајући преглед претходно написаних, останите ОВДЕ да би остало једнако забавно… Забавно јер је поучно, емпатично дрско и непосредно, духовито и промишљајуће… Неима бољшег и мудријег сајта, они достојни @стањествари, они не одлазе, они ОСТАЈУ, остају Ovde, овде и Ovде…
    Свако добро Вам од Господа Сведароватеља, чувајте кротку, свепрожимајућу благодат која стоји на Вама, као печат Љубави Свељубљеног…

    10
  18. Procitah sada komentare i nema razloga da bilo koja rasprava postane tako zucna i licna. Kao autor clanka nisam se osetio uvredjenim; stavise, volim da cujem razlicita misljenja. Ne mislim da iskljucivost vodi bilo kakvom napretku. Burkharta sam naveo na osnovu njegovog kulturoloskog metoda istorije umetnosti kao platformu za tumacenje antickih postulata tj. paradigmii, evropske kulture svih razdoblja. Pojam „metafore“ takodje bastine teorija knjizevnosti i umetnosti. Dopustite i druge, „nefilozofske“ perspektive. Ako sam Vas ja uvredio – prastajte. Ipak, stojim iza napisanog.

    7
    1
  19. Takodje, nemam „drugove sa sajta“. Svoje priloge saljem redovnim putem, postujuci uredjivacku politiku portala Stanje stvari, sto podrazumeva da ne moraju svi biti objavljeni, sto se i desava. Isto tako ne pripadam ni jednom „drustvu“ te nikada nisam bio clan neke politicke organizacije, stranke ili partije (izuzev „pionira“ po automatizmu), esnafskog udruzenja itd. Slobodu kojoj tezim „skupo placam“ ali osecaj je nezamenljiv. Buduci da komuniciram sa punim imenom i prezimenom (ukljucujuci i malo „j“ na pocetku), sve se moze proveriti. Sto se tice odgovora na Vasa pitanja, posto sam pazljivo procitao komentar razumeo sam da su u pitanju primedbe i jedino prepoznao pitanje „da li je stvaranje po liku (podobiju) Bozijem i ovaplocenje Hristovo – antropomorfizacija. Ovaj pojam u Burkhartovoj interpretaciji („…usledia je potpuna antropomorfizacija grckih bogova…“) odnosi se iskljucivo na umetnicke prikaze istih. Takve osnove tumacenja (ikonoloskog) sistemski su pezentovane u delu „Uvod u ikonografiju“ Roelfa vas Stratena. Ja sam takodje ovaj fenomen istrazio na primeru Dionisa i publikovao u knjizi “ Ikonoloski lavirint Felix Romuliana“ ( Institut za srpsku kulturu Leposavic-Pristina 2019.) Ukazujuci na ikono genezu od obicnog drveta, potom bojenog u crveno preko starca duge brade i kose na vazama oba figuralna stila do dugokosog, pomalo feminiziranig mladica. Takva se „antropomorfizacija“ svakako ne odnosi na Ovaplocenje Logosa i radjanje Sina Bozijeg u vremenu kao “ naseg brata u telu“ (Ep. Danilo Krstic) i u tom smislu mislim da jasno razlikujem znacenje imenice „sarks“ upotrbljene u Jovan 1, 14.( Kai Logos sarks egeneto…) od „soma“. Prvo bi se dalo prevesti kao „plot“ a drugo kao „truplo“. No to je vec posebna tema, sa kojom se znacajno udaljavamo od „Suljagine Fate“.

    5
    1
  20. Од указивања на стварно стање ствари до жеље да се успостави па заувек буде жељено стање ствари је један корак од седам грехова. Ово место је једно од малобројних у познатом свемрежју где, углавном коментатори а повремено и аутори, скидају опсене, показују иза појавности, не просто реагују; агитовања и потребе да се искаже свој поглед на свет или укорењеност у нечему наравно има колико је нормално и очекивано (коме то смета нека само погледа она друга два места – Борбу и Комунист; има и тамо трагалаца али су више десперадоси).
    Можда би нешто клечања на плусевима и самобичевања минусима на коментаре овог чланка помогло.
    У младости смо се, извињавам се због склизнућа у лично, занимали дописивањем додатка последњој сцени Трагача – Џон Вејн се враћа – , и без обзира на импликације додавања било чега на коначну коначност, најзанимљивије је било аргументовање да ли се враћајући се задржава на трему или пролази кроз врата.

  21. Коментар пишем у нади да ће допрети до најфилософа на СтСт, а да не буде забуне, до оног који се у скорашњим јављањима потписује као @Ovde, ovde, i ovde.

    Као редовни приложник плусева на вероватно сваки његов коментар који сам прочитао ево да приложим макар пар речи подршке.

    Задовољство је читати његове написе који долазе из угла и позиције „чисте“ философије, дакле мишљења логички беспрекорног и апстрахованог то јест очишћеног од наслага дневних идеологија или пропагандистичких подметања. Право освежење у информативном сумраку модерног доба, поготово ако философију разумемо мање као пуку наклоност према мудрости а више као делатно трагање за истином…

    Не видим ништа увредљиво у примени цензорских маказа од стране г.Лазића, мада могу да разумем осећај неправде изазван код цензурисаног (овде говори лично искуство :))

    Ако и није било фаула, а судија одлучио да јесте, вербални баскет се продужава и напустити терен у знак протеста, не би било у интересу богатства и лепоте преостале коментаторске игре на СтСт.

    Дакле, као што је већ рекао ваљевски богаташ (у поседу је најлепших слова српског језика) — @Ovde, ovde, i ovde — будите у духу свог надимка па останите ОВДЕ на немало задовољство приложника плусева, као изазов онима који мисле другачије, а свакако на ползу СтСт кроз показану вештину мишљења а на трагу за истином…

    11
  22. Hvala svima na lepim recima. Posto Srbiji nema spasa u politickom zivotu, jer se rodoljubiva opozicia svela na Radulovica, odlucih da osnujem hmm organizaciju kojoj ce trebati i politicko krilo, a ko je bolji glasnogovornik od Zorana Zlatoustog :)))))) Don Kihota i orangutana sam upoznao na raspravi o Vukovoj reformi. Don i ja smo najveci rusofili na sajtu, toliko veliki da bi DB trebao da obrati paznju na nas :))))) Orangutan me je ulovio na sajtu eksplicitnih sadrzaja (sta li je radio tu :))))) i naredio da se vratim na Stanje stvari (uvek se smejem, kada se setim toga)! Autor se ubi da me vrati na sajt polemikom, sto bi klinci rekli“ Simpa beskonacno!“, zato mu je „antropomorfizacija“ oprostena :))))

    Pamtite me po dve stvari: 1) kada sam autor(itetu) koji je dr. nauka objasnio, posle ko zna koliko decenija, da je autor njegovog omiljenog stripa iz detinjstva, zapravo dve osobe! A, mogao je to da isprica jos nekome (zato sam autoru teksta skrenuo paznju da pazi pred kim upotrebljava svoje nacrte pojmova, jer uvek neko slusa ili cita:)))) 2) stavio sam minus komentaru STANJA STVARI, ali shvativsi da na to nemam prava, jer sam ucesnik u raspravi, a znajuci da sajt nekada pusti da ponovo kucnete plus ili minus, vratio sam se na sajt i lupio plus, da popravim stanje stvari !

    Ipak, i bice sa ganglijskim nervnim sistemom shvata da posle 150 uvreda, samo je pitanje vremena 151., a do toga nece doci !!!!!

    Da parafraziram stari srpski pozdrav:

    SUTRA NA STRASNOM SUDU :)))))

    12
    1
  23. Мили Боже чуда великога
    кад се шћаше по земљама српским
    и Србији земљи да преврне,
    да преврне и да се по(д)тури:
    ту се не зна ко је с чије стране,
    ко је коме ордење делио
    и на крсну славу позивао,
    ко је кога лАВом оглашав’о,
    а ко коме деколте скупио…

    Ударило баш са свију страна,
    поприлично сикће и изнутра,
    па изнутра грђе него споља:
    споља љута гуја у’ватила
    па не пушта стотину година
    а изнутра лАВ још љући гризе
    па све гуји под ноге подмеће
    да се гуја много не замара.

    Љуту битку бије сиротиња,
    сваку нову све теже подноси,
    за Крст часни и Слободу златну
    и за Образ светли од предака
    што је једва мало претекао.
    Ал’ то мало – као Искра светли,
    кад прогреје – као Сунце јарко!

    У то доба једна Књига смела
    пројави се мученом народу
    да помогне Искру од предака,
    да је скрије од ветрова злобних
    и потпири да се не загаси.

    Ту је Књигу Уча један сков’о,
    (Сабља то је права – премда књига)
    што је знао како ће да спрегне
    вољу Божју и математику,
    уређаје од сувога злата
    што се струјом тананом погоне,
    све у службу Богу и свом Роду –
    к’о што га је Ујак завјетов’о.

    Има Уча добрих учитеља
    а има и туце помагача,
    и јатака а и сабораца;
    приложника – с мене па на уштап.
    Сви се боре, ту одмора нема,
    он дружину сабрану предводи:
    што Бог сабра да се не одузме,
    један другом у брк да не скачу,
    већ заједно да злоГа изгнају.

    Тако их је за борбу спрегнуо,
    задатке им часне разделио
    к’о ђацима око тромесечја,
    па се скоро разделити неће.

    Дружина му шарена бејаше:
    разних доба и разнијех ћуди
    и са разних страна белог света.
    Није лако Учи да их спути,
    да их спути а да не растера –
    кад се сами спутит’ не хоћаше
    ни сав Спутњик не би их спутио!

    (Наставите се, да нам не остане о3онска рупа у Платоновој одбрани, а и не зове се тако)

  24. @Налив Перо (Камерон)

    Одушевљен сам. Шта друго да кажем. За оваке стихове треба дубока веза с коријенима и србском традицијом. Нажалост, ја сам је прерано и у великој мјери покидао. Али враћам се. Полако, али неумитно. Из мрва градим холограм.

    @Ovde, ovde i ovde
    „Остајте овдје, сунце туђег неба неће вас гријати…“
    Сви смо ми различити. По карактеру, темпераменту, животном добу, образовању…
    Али мислим да смо сви ми који посјећујемо овај сајт, на истом Путу.

    ‌Ко је читао Сеобе, Милоша Црњанског лакше ће то схватити. Интуитивно осјећам, да је доста тога исто. Али има једна пресудна разлика. СМЈЕР је супротан. Ми се ВРАЋАМО. Враћамо се себи. Србству. Арсеније Чарнојевић није имао избора. То нису биле сеобе. То је био велики збјег. Требало је сачувати биолошки материјал. Србске гене. Али је изгубљено тло. И већина тих Срба је изгубила свој идентитет.

    Из тог разлога су се Јевреји и вратили на подручје гдје је некад био Израел. И створили нови Израел. Мада су неки међу њима предлагали да нови Израел стварају негдје у Америци. Али то не би било то.

    Дакле, ако се успијемо вратити себи, свом идентитету, физички повратак слиједи. Коријенима.

    4
    1
  25. ( За почетак. Праштајте почетништву неукоме… )

    Да Ви речем, првотно је важно,
    Ја се Уче бибер зрно стравим
    У њега је законоправило
    Метно га је у вр’ књиге смеле.

    Но се стравим с поштовањем вељим,
    То је страва што образ не каља,
    Но умива образ поштовањем…

    ( Наставиће се… )

Оставите коментар