Патријарх Порфирије: Историјском истином о НДХ разобличити ревизионизам

Ревизионизам на Балкану, али и широм Европе, има једноставан циљ – аболирање нацистичких и фашистичких злочинаца, рекао патријарх

Патријарх Порфирије (Фото: Лола Ђорђевић/Спутњик)

Његова светост патријарх српски Порфирије изјавио је да ће Српска православна црква наставити да подстиче и афирмише историчаре и друге научнике да раде на утврђивању историјске истине о томе шта се дешавало у Независној Држави Хрватској, а што је потребно ради разобличавања ревизионизма.

То је потребно ради разобличавања ревизионизма који и овдје на Балкану, али и широм Европе, има једноставан циљ – аболирање нацистичких и фашистичких злочинаца, а тада не би требало искључити могућност да се поново покрене та спирала зла – рекао је патријарх Порфирије за часопис Министарства спољних послова Русије Међународни живот.

Према његовим ријечима, ни историјско продубљивање знања, ни имплементација тог знања у школама и на факултетима, не треба и не смије да служи злопамћењу, већ да буде опомена свима да се такво зло, какво су доживјели Срби, Јевреји и Роми у Другом свјетском рату, предуприједи и да се никада и нигдје не понови.

Патријарх је најавио да ће на прољеће у Јасеновцу бити служена литургија поводом 81 године од почетка геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ.

Епископ бачки Иринеј: Лицитирање бројем јасеновачких жртава – наставак послератне апологије усташтва

Молитвом преображени православни човјек никада није и никада неће нечије потомство, нечију дјецу, кривити за оно што су чинили родитељи. Отуда се многи који не познају дух и етос православља чуде како православни човјек може да прашта. Православни хришћанин ће увијек градити мир, пријатељство, а не освету – рекао је патријарх Порфирије.

Говорећи о учесталим нападима на имовину СПЦ на Космету, патријарх Порфирије је рекао да су они условљени разним факторима, а да је један од њих и инострани, који „могуће не подстиче и не инспирише нападе, али од јула 1999. године, кад затреба веже себи мараму преко очију“.

Он је нагласио да је за Србе, ипак, од свега најважније да је Косово и Метохија за њих духовни Јерусалим.

Јевреји су током миленијумских егзодуса у дијаспори говорили: „Догодине у Јерусалиму“. Српска омладина се поздравља са „Догодине у Призрену“ манифестујући да чува свијест да је Призрен царски град, престони град, Душанов град, да зна да се, на пример, вриједност храма посвећеног Богородици Љевишкој, названој по средњовековном топониму, не може измјерити никаквим земаљским благом. При томе, они не позивају на сукоб или на било какву агресију – рекао је патријарх Порфирије.

Он је поручио да је пут Цркве, државе и народа – пут дијалога, мирољубиве коегзистенције, уважавања сваког људског бића, свих позитивних људских увјерења.

Патријарх Порфирије: Косово је наш наратив – мит је једно, а завет друго

Али то не значи никакав релативизам од стране Цркве по овом питању. Црква, али и патријарх лично, настоји да непосредно и систематски, на различите начине по питању Косова и Метохије као завјетне српске земље, утиче на дух времена, на биће народа, на укупне друштвене, политичке и културне прилике у држави, како би начин размишљања младих нараштаја изражен у максими „Догодине у Призрену“ био трајна парадигма – рекао је патријарх Порфирије.

Српски патријарх је указао да је у јужној српској покрајини велики број руинираних, девастираних, порушених, стога и храмова у којима је вијековима служена литургија, али да је и поред свих отежања духовни живот врло добро организован заслугом епископа рашко-призренског Теодосија са монаштвом, свештенством и вјерним народом.

Патријарх је поручио да је СПЦ спремна да заједно са архијерејима, свештенством и вјерним народом у Црној Гори учини све да се измијени положај Цркве, који је неправедан, неравноправан и апсурдан узевши у обзир састав становништва и историју.

Опрема: Стање ствари

(РТРС, 15. 1. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

2 replies

  1. Интерно и јавно — ​​​​​​​у жељеној м(ј)ери, 

    «Од 21 епископа петорица су убијена, двојица интернирана и у интернацији умрла, двојица премлаћена и пребачена у Србију где су ускоро умрла, један држан у затвору заједно са Његовом светости Патријархом, а затим послат у логор у Немачку, а један у Италију, а двојица протерана са својих епархија у Србију. Само су њих десеторица остали на својим местима. Једна четвртина свештеника је поубијана (око 700), око 300 помрло природном смрћу, једна трећина протерана у Србију, око 400 било је у логорима у земљи и у заробљеништву, а само једна четвртина свештеника остала је на својим местима. Једна четвртина манастира и цркава је порушена а скоро половина од укупнога броја мање или више оштећена. Само у Горњокарловачкој епархији од 189 цркава порушено је и попаљено 175, а 14 остало. Од 8,500.000 верника 1,200.000 је погинуло или убијено. Ратна штета цркве износи 7 милијарди предратних златних динара…» 
    ( Види: Гласник СПЦ, Београд, број 1 – 3, март 1951., страна 10.) 

    17
  2. Ако бројимо, комунисти су убили негде 20% више свештеника СПЦ него Немци и Усташе заједно.

Оставите коментар