Светозар Поштић: Сатеривање у тор и Пастир добри

Покушајмо да не обраћамо ни најмању пажњу на какофонију лопова и најамника, и да следимо глас нашег Пастира доброг, који нас са љубављу изводи из тора води ка истинској слободи

Светозар Поштић (Извор: Лична архива)

Оно што се на нашој планети тренутно одвија могло би се назвати „сатеривање у тор“. Зли моћници овога света одлучили су да су овце довољно дуго пасле на ливади, и сад их треба нагурати у тесан, ограђен простор. Тамо их је лакше контролисати и непослушне одстранити. Овце ваља што пре и уз што мање отпора и противљења жигосати.

Верници који су читали библијска пророчанства одавно су знали шта се спрема, једино што нису знали то је начин и тачно време када ће наступити описана искушења пред свршетак века. Чак и они који никада нису читали Јеванђеље и Откривење, али су ипак смогли снаге себи да признају да „свијет сав у злу лежи“ (1 Јн. 5:19), нису се претерано изненадили свеопштим атаком на човеково тело и здрав разум који се, сада и овде, безочно спроводи.

Бог је човеку дао слободну вољу, и неки људи су одабрали Сатану као свог господара. Новцем нагомиланим од зеленаштва успоставили су контролу над медијима, међународним институцијама, а помоћу пирамидалног тајног друштва над кључним фигурама у владама држава. На врху пирамиде највероватније седи један човек, на кога можда мало ко сумња, али његов идентитет није ни битан, јер сви знамо под чијом је влашћу. „Филантропи“ који се свакодневно у медијима експонирају само су извршиоци радова.

Иако су у лажи кратке ноге и све више људи сумња и схвата превару, веровати у „буђење становништва“ ипак је илузорно. У Србији, рецимо, најпопуларнији сајт са новостима, после Гугла, Јутјуба, Фејсбука и Инстаграма, јесте Bljuc, а нешто испод њега су Kurir и B92. То показује да велика већина и даље гута само сплетке и лажи, и појма нема шта се око њих догађа. Изгледа да ће се све стварно одиграти као и пре старозаветног потопа: „Јер како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. Јер као што у дане пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег. И не схватише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина Човјечијега“ (Мт. 37-39).

Како се не бринути због онога што следи? Како не стрепети пред оним што нам се спрема? Једино решење је учинити оно што нам саветује херувимска песма, коју слушамо на свакој литургији пред изношење светих дарова: вся́кое ны́не жите́йское отложи́м попече́ние (сваку сада животну одложимо бригу). Јер ми смо ти који „Херувиме тајно изображавамо, и животворној Тројици трисвету песму певамо“. Ми, хришћани, со смо земљи, и не смемо јој дозволити да обљутави.

Ако слушамо или читамо вести, па макар оне биле наизглед поуздане, може нас обузети бес и очајање. Ако при томе имамо децу или друге обавезе које не можемо препустити другима, може нам се чак учинити да ћемо с ума сићи. Па ипак, морамо себе стално подсећати да смо управо ми ти који „не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види, јер је ово што се види привремено а оно што се не види, вјечно“ (2 Кор. 4:18). Због тога морамо заборавити све спољне невоље, и своје погледе са великом вером и надом управити ка небу.

Уколико су вирус и вакцине баш ти „скакавци“ са „венцима“ на главама (на латинском: corona) и „жаокама“ на реповима из Јовановог Откривења (9: 7-10), онда, иако знамо да нам неће бити лако, ваља нам све храбро претрпети и још мало се стрпити до коначног ослобођења. Јер тада, „уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби“, када се „ово распадљиво обуче у нераспадљивост“, испуниће се реч што је написана: „Побједа прождре смрт“ (1 Кор. 15:52-54).

Свако од нас има нешто материјално и душевно за шта је везан, али ако сада не заборавимо на ситне радости и уживања у овом свету, можда ће касније бити већ касно. Сатана зна да ми тренутак свог покајања и окретања ка непропадљивом волимо стално да одлажемо, али, као што нам вели Апостол Павле: „Ево, сад је најпогодније вријеме, сада је дан спасења“ (2 Кор. 6:2).

Извор: Фејсбук/ИН4С

Према томе, покушајмо да не обраћамо ни најмању пажњу на какофонију „лопова“ и „најамника“, и да следимо глас нашег „Пастира доброг“ (Јн. 10:14), који нас са љубављу изводи из тора и води ка истинској и јединој слободи.



Categories: Стражњи дућан С. Поштића

Tags: , , ,

6 replies

  1. Кад дјеци украду дугу

    Кад дјеци
    Украду дугу
    И с икона свеци
    Проточе тугу

    Кад неријеч врата
    Ада отвори
    Из бајке, ћуп злата
    Однесу злотвори

    Живот остаје
    Без сока
    Љепота нестаје
    Из ока

    Слово учим
    У ходу
    Стабла лучим
    По плоду

    Хвала
    Господу!
    Слава
    Господу!

    Момчило

    39
  2. Novi tekst Postica, kakva poslastica za veceras! To se cita lagano, sa uzivanjem, kao meze. Sto bi rekli na drustvenim mrezama, prvo lajk pa gledanje (citanje).

    39
    2
  3. Baš tako! Sve ste dobro rekli i napisali.

    31
    2
  4. Сви Срби треба да прочитају овај чланак.

    33
    3
  5. I još jedna zahvalnost STANJU STVARI za ovaj dokumentarni film koji je u okviru ovog zaista izvanrednog teksta Svetozara Poštića!
    Ne zna se šta je bolje!? Da li dok.film ili tekst? Dokumentarac otvara oči a tekst daje nadu.
    Ja ipak dajem prednost tekstu autora i veri i nadi u Gospoda našega i Spasitelja.
    Hvala puno sajtu STANJESTVARI.COM

    23
  6. Наредба врховног кловна

    Наредба врховног кловна
    Радује милог мецену
    Нек муче црквена звона
    За нас власт нема цијену

    Како своме да се вратим
    Кад уљез се тамо шири
    Велики брат све нас прати
    Иза завјесе жбир вири

    Мајстор привида – кнез лажи
    У лице сад ми се смије
    Узалуд истину тражиш
    Јер за њу вријеме није

    Момчило

    17

Оставите коментар