Валентин Катасонов: „Откровења“ Жака Аталија

Последње Аталијево „откровење“ треба озбиљно схватити и пажљиво пратити. „Душевни болесници“ се спремају за одлучујући скок ради освајања светске власти

Жак Атали 2013. године (Фото: Vincent Wartner)

Вакцинација треба да створи „правилан“ генетски код човека

Деветнаестог јула на Интернету се појавио снимак са кратким наступом Жака Аталија – познатог економисте, политичара и писца – који ће се памтити. Жака Аталија сврставају међу најутицајније фигуре нашег времена. О њему говоре као о човеку који опслужује интересе клана Ротшилд; као и о човеку који је био несмењиви саветник Председника Француске, почевши од Франсоа Митерана; као и о човеку који је пуно уложио да би Емануел Макрон 2017. постао председник Француске (због чега Французи данас јаучу).

Атали је и аутор неколико десетина књига које сам зове „пројектовањем будућности“. Прошле године Клаус Шваб, председник Светског економског форума (СЕФ) објавио је план „Великог ресета“ и многи ставови тога плана су се поклопили са Аталијевим идејама. Не изненађује: Клаус Шваб и Жак Атали – птићи су из Ротшилдовог гнезда.

Јулски видео наступ Жака Аталија био је шокантан. Толико шокантан да је већ после неколико часова YouTube био принуђен да блокира овај снимак. Ипак, без обзира на напоре светских цензора да га уклоне, он се може наћи на Интернету. На пример овде:

Jacques Attali – Changing the Code

Кључна реч Аталијевог говора је – „код“. Он говори о разним кодовима – компјутерским, телефонским, генетским, етичким, социјално-економским, прехрамбеним. У ширем смислу – код представља збир неких правила, начела. Атали лаконски дефинише – кодови су закони који управљају светом. И почиње да философира о очигледном: у свету је много тога несавршено, чак ужасно. Ова несавршеност настаје због тога што неки кодови имају озбиљне недостатке. Онда објављује тезу: ми можемо свет учинити савршеним исправљајући кодове свих система.

Користећи метод реторичких питања, Атали пита: треба ли мењати генетски код човека? И, иако не даје јасан одговор, идеју генетске модификације човека потпуно подржава. Човек еволуира, каже Атали, но та еволуција не иде у жељеном правцу; човекову еволуцију треба ставити под контролу, а инструмент контроле еволуције треба да буду кодови.

Атали изјављује да се током историје човек све више претварао у „артефакт“, у „објект“. У духу Клауса Шваба („Четврта индустријска револуција“) Атали поздравља синтезу човека и компјутера, појаву киборга, тј. биоробота. Он не искључује да резултат „објективне тенденције“ може бити и стопроцентни – „вештак“. Свет може и без човека. Кодови треба да убију човека! Нека уместо човека постоји „артефакт“ и „објект“, али „правилан“. А „правилност“ „објекта“ обезбеђују „правилни кодови“.

Валентин Катасонов: Видим да се припрема геноцид

Аталијева размишљања су ме подсетила на роман-антиутопију „Врли нови свет“ Олдоса Хакслија. Житељи тог света били су производи са покретне траке. Производња би започињала вантелесном оплодњом јајне ћелије, која је смештана у специјалну бочицу. Бочица је било разних и коначни производи који су силазили са производне траке имали су различите карактеристике. Разлике су програмиране у етапи стварања ембриона у бочицама. Господари „врлог новог света“ користили су неколико генетских кодова помоћу којих је било могуће производити елиту (каста „алфа“), средњу класу („бета“, „гама“) и нижу („делта“ „ипсилон“), која тек издалека подсећа на homo sapiens-а.

Атали бежи од питања ко ће се бавити разрадом „правилних кодова“ и уводити их у живот. Међутим, одговор се налази код Клауса Шваба, који подробно говори о модификацији човека у духу трансхуманизма. А том модификацијом ће се бавити власници најкрупнијих корпорација. А њима ће, пре свега, бити потребни облици биоробота, као што су ниже касте „делта“ и „ипсилон“ у Хакслијевом роману, предодређене за најпрљавије послове.

Понешто Атали говори и о другим кодовима. На пример, помиње „код учтивости“. Атали је психолог, он објашњава „доброту“, „праведност“, „алтруизам“, „добронамерност“, „бригу за будућа поколења“ – да би стекао поверење. Помиње и „социјални код“ кроз који посматра модел „инклузивног капитализма“ који описује Шваб. Атали га назива „позитивно друштво“.

Валентин Ј. Катасонов: Читајући Шваба – инклузивни капитализам и велики ресет

Од „социјалног кода“ Атали прелази на тему коју су давно разрадили – „економију живота“. Предлаже да се ослободимо дела пољопривреде, великог дела транспортног сектора (аутомобилски, ваздушни, железнички) машиноградње, хемијске, текстилне индустрије – као „штетних“. Штетним Атали, такође, назива и производњу фосилних горива, енергетику засновану на њима, црну металургију која ствара огроман „карбонски траг“ учествујући у великој емисији угљендиоксида. Он обема рукама гласа за радикалну „декарбонизацију“ светске економије, да би се спасили од климатског потопа. У састав „економије живота“ Атали укључује и сектор здравства и хигијене, производњу прехрамбених производа, образовање, културу, дигиталне технологије, безбедност, „зелену“ енергетику. Између осталог, заступа потпуни прекид производње шећера и производа у којима се он користи.

Дијапазон Жака Аталија је широк: започиње питањем човекове генетске модификације, а завршава шећером и правилном исхраном. Што се тиче вакцинације Атали заузима врло јасан став: вакцинација ја неопходна, она мора постати атрибут будућег „позитивног друштва“, старајући „правилан“ човеков генетски код.

Валентин Катасонов: Колико људи на свету умире од вакцинације

У видеу о којем говорим, Жак Атали задаје и оваква реторичка питања: да ли ће прелазак друштва у ново стање бити постепен или брз и нагао? Да ли ће се такав прелазак остварити добровољно или принудно?

Избегавајући директан одговор, Атали примећује да је могућ шокантан прелазак. Изградња „позитивног друштва“ уз помоћ силе и принуде, разматра се код њега и његових наручилаца као један од кључних сценарија. И овде је уочљива паралела са идејама „шок-терапије“ Милтона Фридмана, по чијем рецепту је започето спровођење шок-терапије у Чилеу убиством председника Аљендеа 1973. године, и која је настављена убиствима хиљада и хиљада Чилеанаца.

На Интернету се може наћи много коментара на јулска „откровења“ Жака Аталија. Већина њих гласе овако: „лудак у делиријуму“, „Атали је полудео“, „интелектуално махнитање“, „канибализам прикривен умним и лепим речима“, „фашизам у интелектуалној фолији“. Свака од ових карактеристика је потпуно тачна.

Чак се и компанија Гугл уплашила сувише отвореног откривања планова светских закулисних владара и блокирала видео са наступом француског „интелектуалца“. Ипак, ове идеје он је износио и пре четрдесет година, говорећи о неопходности „диктатуре здравља“. Данас видимо ту диктатуру у облику директног напада на човекове слободе и законе држава.

Последње Аталијево „откровење“ треба озбиљно схватити и пажљиво пратити. „Душевни болесници“ се спремају за одлучујући скок ради освајања светске власти.

Са руског посрбио: Александар Мирковић

Опрема: Стање ствари

(Сродство по избору, 12. 10. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Hvala STANJU STVARI, što nam je preveo i omogućio dostupnim (sa linkom ka nobulart) da pročitamo ovaj tekst i uvid u stanje stvari.

    20
  2. Posle smrti zene, Orfej se spustio u podzemni svet mrtvih da bi je pronasao.Posto je uspeo da svojom pesmom umili gospodare podzemlja, oni mu dozvole da povede zenu, ali pod uslovom da se ne okrene i pogleda je, dok ne izadju iz podzemnog sveta.Orfej se ipak okrene.Barem su dva razloga: 1) Grcka religija nije religija vere, Grci ne veruju bogovima.Grcki bogovi su bili skloni obmanjivanju, ali i cesto neuspesni u tome, jer je i nad ljudima i nad bogovima bila sudbina.To da su se bogovi pretvarali u nekog drugog samo pokazuje da za Grke bice fenomena, njegova raspolucenost na ono sto se pojavljuje i sto se skriva u tom pojavljivanju, zahvata i same bogove. Ovo sugerise i da vera nije samo osecanje, vec da ima svoj ontoteoloski izvor.Sama okolnost da Bogovi moraju da se skrivaju otvara rascep izmedju predajnog, ritualnog i bozanskog koji Grci mogu da zatvore samo politikom, otuda Platonova drzava i strogo regulisanje govora o bogovima, ali i njen idealitet, kada bogovi nisu idealni, pa cak i Demijurg nailazi na otpor, to mora biti drzava.Zato je njena vremenska strruktura – vecnost Hriscanski samoobjavljeni Bog veru zahteva kao strukturalnu vezu vremenskog rascepa izmedju Otkrovljenja i Strasnog suda.Vera je vremenski strukturirana, a rascep u fenomenu pretvoren u spoj objave i kraja vremena u veri 2) smrt. Orfej se okrece, jer oseca da ono mrtvo treba da ostane mrtvo.Pravda, kako jos Anaksimandar pise, zahteva da bica nestanu, da bi druga postala.Hriscanska pravda to ne zahteva, smrt je samo privremena, vreme kao sled nestajanja i nastajanja se dokida Strasnim sudom trenutkom SADA koje ukida svaku prolaznog SVAKOG SADA.

    Nas zanima ono „iza“, jer poreklo savremene nauke orfejevsko, posto je ona u svom poreklu zagledana u „iza“, u smrt, ali iz neorfejevskog motiva.I Bekon i Dekart ostavljaju sva postignuca civilizacije „iza“ da bi nasli istinu kao izvesnost koju pronalaze u samom coveku.Ova izvesnost treba da omoguci da covek u vremenu pocne od sebe, da nema nista iza sebe sto bi ga oba-vezalo, da bilost bude samo (nepovratna) proslost, da bude sam iza sebe.Nemocan da se oslobodi tog „iza“, covek uspostavlja istoriju, kao DO-SADASNJOST, kao ono sto tece do SADA, kao privilegovanoj tacki u kojoj smisao dobija celokupna proslost.Pa, ipak, istorija nije pravedna, ona zrtvuje mnoge zatvarajuci ih u njihovu ogranicenu istorijsku epohu zato ona zahteva buducnost i to utopisticku.Zahteva novu DO-SADASNJOST izmestenu u neko BUDUCE SADA.Citavo ovo pomeranje je zapravo nemoc da se oslobodi onog „iza“ koje pritiska preko svakog SADA da bi se trazila buducnost, ali samo kao BUDUCE SADA.

    Nemoc da se resi tog „iza“ (bilosti, predaje, tradicije,istorije, smrti), vecito okrenut prema njemu, moderni covek izlaz nalazi u vlastitoj smrti.Ono od cega bezi, postaje resenje. Umreti u drugosti od sebe, u tehnici, u kiborgu.Posto se odrekao besmrtne duse, covek hoce da postane besmrtan ubijajuci samog sebe (samoubistvo kao najveci greh je greh protiv cele tvorevine. Zato savrena politika, ateisticka, samobistvo vidi kao dijalekticki momenat, jer gospodar postaje onaj ko se ne boji smrti, ko samoubilacki istupa iz sebe, kao nekada iz tvorevine, da podjarmi drugog (Kozevljeva interpretacija Hegela) koji, vise se plaseci za svoj zivot, postaje rob).Ovde su i koreni sulude Atalijeve dijalektike „zdravog zivota“ da bi se samoubilo u masini (za ves :))))

    Doci do tog „iza“ sebe, „iza“ svega, zahteva smrt, samoubistvo sebe u nadindividualnu strukturu, kao pseudoobjektivnost, (npr. Kantovsko transcedentalno JA, pa ipak nemacki idealizam je filozofija prakse i iskupljenje pronalazi u etici, umetnosti i pravu, za Marksa nedovoljno).Tako coveka pocinju da zamenjuju „strukture“ (Atali bi rekao „kodovi“), a covek postaje PREDMET nauke.

    Kada je Orfej umro, sume su od tuge pocele da gube lisce, reke da presusuju, jer je bio najveci pesnik.Kada se nauka rodila, sume su pocele da nestaju, a reke da se zagadjuju, jer je tehnologija postala njeno opravdanje i utopija.

    13

Оставите коментар