Оваква регистрација, која већини људи изгледа необично, па чак можда и противзаконито, пракса је у многим државама, у којима постоје генетске базе података о грађанима
Фото: Сергеј Пјатаков/Спутњик
Страни држављани са простора Заједнице независних држава (ЗНД) који буду желели да уђу у Руску Федерацију како би тамо радили ускоро ће морати да се подвргну генетској регистрацији, односно узимаће им се генетски материјал преко којег ће моћи да буду идентификовани. Идеја је образложена намером да се поједностави откривање злочина које почине мигранти у Русији, чији је број енормно порастао током прошле и ове године. Други разлог је спречавање уласка у земљу особа којима је претходно забрањен улазак у државу.
Ове мере ће бити предузете и због страха од преливања хаотичне ситуације из Авганистана у државе у суседству Русије после повлачења САД и њихових савезника и великог броја миграната који се налазе на овом простору. Руски званичници су већ говорили о томе да међу њима лако може бити екстремиста који су спремни да дестабилизују ситуацију у Русији, па се ово може сматрати и превентивном мером за сузбијање тероризма.
Шеф Истражног комитета Александар Бастрикин, који је пре неколико дана најавио потребу увођења овакве процедуре, јуче је и званично наложио да се припреми законски предлог о генетској регистрацији имиграната који добију дозволу за рад у Русији. Циљ је, каже, да се повећа степен откривања злочина новопридошлица и спречи улазак криминалаца и терориста. Бастрикин је у понедељак најавио да је неопходно да се на тај начин региструју сви радни имигранти који улазе у Русију из држава у окружењу (ЗНД тренутно има девет чланица: Јерменија, Азербејџан, Белорусија, Казахстан, Киргистан, Молдавија, Русија, Таџикистан и Узбекистан). За генетску регистрацију је довољно узети брис с унутрашње стране образа.
Оваква регистрација, која већини људи изгледа необично, па чак можда и противзаконито, пракса је у многим државама, у којима постоје генетске базе података о грађанима. У Русији је од 2008. године на снази закон према којем генетску регистрацију морају да прођу затвореници осуђени за тешка кривична дела, убиства, силовање и друге тешке злочине. Сад би ова процедура требало да се прошири и на имигранте. У САД и бројним западним државама процедура узимања ДНК узорка, односно генетска регистрација, редовна је код уласка имиграната у те државе и спајања породице.
Русија је суочена с фалсификовањем докумената и покушајима да се под лажним именом уђе у земљу. С друге стране, с појавом мигрантског таласа неретко тражиоци азила немају никаква документа. Образлажући потребу увођења нове процедуре, Бастрикин је навео да се вишеструко увећао број прекршаја у које су укључени мигранти. Само током шест месеци прошле године регистровано је 17.000 прекршаја и злочина које су починили странци. У првој половини ове године број таквих злочина је већ износио 19.000. У свом говору он је подсетио да мигранти учествују у грубом кршењу јавног реда и мира и да се веома често догађају масовне туче. Статистика показује да међу тешким кривичним делима која почине мигранти екстремизам чини 33 одсто тих недела, тероризам 26, убиства осам, а силовања пет одсто.
С друге стране, Бастрикинов захтев за измену закона наилази и на критике, јер заштитници људских права у самој Русији упозоравају да се овим потезом имплицира да су мигранти највећи носиоци криминала у Русији. Они постављају питање зар није довољно узимање отиска прста, провера знања руског језика и испуњавање осталих услова који су на снази. Према подацима Министарства унутрашњих послова, у Русији се налази око седам милиона странаца.
Фајненшел тајмс: Европа да се спреми за демогрaфску попуну Арапима и Азијатима
Руски медији подсећају да је идеја о генетској регистрацији била на чекању 10 година. Управо је Бастрикин 2011. године, након именовања за шефа Истражног комитета, по истом основу предложио овакву процедуру. У Русији су се од распада СССР-а догодили бројни терористички напади, а најтрагичнији су у московском позоришту на Дубровки 2002. године и талачка криза у школи у Беслану 2004. године. Чеченски терористи су у време другог чеченског рата упали у позориште, држали скоро 1.000 људи као таоце, а биланс је био 130 убијених цивила и терориста. У школи у Беслану, коју су такође запосели чеченски терористи током приредбе на први дан школске године страдале су 344 особе, а међу њима и 186 деце.
Уз ове мере, градске власти у Москви припремају план за решавање проблема мањка радника на градилиштима без запошљавања миграната. Заменик градоначелника Москве Андреј Бочкарев недавно је навео да постоји велики мањак радне снаге изазван повећаном изградњом и реновирањима зграда, али и повратком у домовине великог броја странаца који су радили на тим пословима, а који су се повукли због пандемије. Међутим, он је навео да би на тим пословима требало да буде упослено три пута мање људи него сада, а да плате буду повећане и да технолошка решења у што већој мери замене раднике. Бочкарев је приметио и промену у националном саставу радника: док су раније преовладавали радници из Таџикистана, сада преовладавају Узбеци и Киргизи.
Допуна наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар