Франкфуртер алгемајне цајтунг: Ко све жели српски литијум

Рио Тинто успоставио контакт са Фолксвагеном, Дајмлер-Бенцом и БМВ-ом. Ако се интереси поклопе, онда ће се даље разговарати са владом Србије о даљим корацима

Извор: DW

Многи су заинтересовани за литијум у Србији, а и политички значај тог пројекта је очигледан, оцењује „Франкфуртер алгемајне цајтунг“. Немачки лист истовремено упозорава на забринутост због еколошких стандарда

Немачки дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг пише о вишеструкој заинтересованости за литијумска налазишта у Србији. Лист најпре подсећа на недавну посету немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду и њену изјаву на конференцији за новинаре да је Немачка такође заинтересована за залихе литијума у Србији. Оне су откривене 2004, а њихов потенцијални економски значај је од тада стално растао. Агенција Блумберг, специјализована за информације из привреде, известила је још 2019. да би се у Србији могло радити о највећим залихама у Европи, пишући у ратоборном тону о „новом европском фронту у економском боју са Азијом“.

Литијум из Србије би, према тим наводима, могао да допринесе томе да Европа издржи утакмицу с Кином у производњи ауто-батерија. Зато је за Европу важно да се у Србији, где је у тешкој индустрији, од рудника до челичана, често кинеска конкуренција побеђивала, у погледу литијума не деси да се опет наметне неки кинески државни концерн.

Процењује се да су у лежишту Јадар у Западној Србији највеће залихе литијума у Европи (Извор: DW)

У тексту се указује да тренутно предност немају кинеске компаније, већ аустралијско-британски гигант Рио Тинто: „У једном саопштењу компаније наведено је да концерн том инвестицијом жели да постане један од десет највећих произвођача литијума на свету. Експлоатација би требало да почне 2024, а предвиђено је да траје 40 година. Према сопственим подацима, концерн планира да уложи више од две милијарде евра. Годишње би милион возила било снабдевено батеријама које би радиле на основу литијума из Србије.“

Ко је све заинтересован?

Политички значај пројекта је очигледан и потврђен је недавно истраживањем БИРН-а, пише франкфуртски лист. „Та инвестигативна мрежа домогла се поруке амбасадорке Србије у Бриселу, која извештава своје министарство у Београду о разговору са једним од главних менаџера Рио Тинта. Концерн је у међувремену потврдио тај сусрет у Бриселу 8. јуна. Додуше, Рио Тинто није наводио детаље разговора, али није ни демантовао хитну депешу амбасадорке упућену Министарству у којој је разговор сажет.“

„Према поруци је менаџер известио српску дипломатску представницу о ’веома успешним’ разговорима са председником Србије Александром Вучићем, у којем је договорено да се успостави контакт са највећим европским произвођачима аутомобила како би се разговарало о отварању фабрике литијумских батерија у Србији. Али у извештају је такође истакнуто да су ’природни партнери’ за такав пројекат најпре ’Кина, Јапан и друге азијске земље’.“

Наводи се и да је „Рио Тинто успоставио контакт са Фолксвагеном, Дајмлер-Бенцом и БМВ-ом. За сада је необавезно договорен сусрет менаџера Рио Тинта и Фолксвагена. Ако се интереси поклопе, онда ће се даље разговарати са владом Србије о даљим корацима. Разговори са остала два немачка концерна су ’у почетној фази’.“

Забринутост због еколошких стандарда

Председник Вучић, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг, „у свему томе мора да узме у обзир и гласан отпор који се у Лозници и Београду формира против експлоатације литијума. У Србији су у последње време честе демонстрације против загађења животне средине, које посебно иде под руку с кинеским улагањима у тешку индустрију, или од њега расте бојазан. Еколошки мотивисани протести су новост у тој балканској држави, али оне добијају на замаху.“

Еколошки протести у Београду 11. септембра 2021. (Извор: DW)

„Различити покрети или протести још нису постали политичка опција или партија која би угрозила Вучићеву моћ“, оцењује немачки лист. „Председник Србије пази на то да сваку опозициону формацију која може да има успеха угуши у зачетку, тако што њену тему дискредитује или је (привидно) преузме – његова Српска напредна странка има више од 75 одсто мандата у Скупштини.“

Аутор текста подсећа да је Ангела Меркел у Београду изразила „забринутост“ за то хоће ли у случају експлоатације литијума увек бити задржани еколошки стандарди заштите, те да је Вучићев одговор био да ће бити примењени „највиши европски и светски стандарди“, додавши да је на првом месту заштита становништва.

Референдум – псеудодемократска замка

„Вучић је поновио свој предлог да се о плановима Рио Тинта одржи референдум. Опозиција, наравно, у томе види псеудодемократску замку – на крају крајева власт контролише скоро све масовне медије, а Рио Тинто има довољно новца да инвестира у велику кампању. Уколико би се аустралијско-британски концерн повукао, на врата би могли да закуцају други, на пример – из Кине“, закључује се у тексту Франкфуртер алгемајне цајтунга.

Драгослав Дедовић

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 23. 9. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. Nemačka ima veće rezerve litijuma od nas ali neće da truju svoj narod, ali zato će „prodane duše“ kao Juda za 30 srebrnjaka olako pristati da truju svoj narod. Električni automobili su toliko ekološki da ih možemo nazvati „zelenim“ (koja laž). Iskopavanje i proces izdvajanja litijuma zagađuje prirodu i truje ljude. Da bi napunio isti taj el. automobil treba ti električna energija koja se u većini dobija sagorevanjem uglja i mazuta u termo-elektranama ili fisijom atoma u nuklearnim elektranama, sve po okolinu zdravi izvori energije. Što znači kad uključiš el. automobil još više opterećuješ el. mrežu = veće sagorevanje uglja/mazuta. El. energija dobijena iz obnovljivih izvora od npr. hidrocentrala je pod znakom pitanja jer se uništava ekosistem. Solarni paneli apsorbuju samo 15% sunčeve energije, a kod nas ni ne postoje solarne farme jer zakon o energetici i odredba o snabdevanju električne energije uopšte ne uređuju to polje (višak struje koji proizvedeš preko solarnih panela ne možeš da prodaš ili makar da umanjiš račun za struju). U Evropi se dobijaju državne subvencije za postavljanje solarnih panela. U praksi se pokazalo da baterije koje su ugrađene u el. automobile imaju svoj „životni vek“. Posle 7-8 godina baterije se do te mere degradiraju da na kraju imate autonomiju od 50km kad je vreme lepo tj. toplo (manji otpor vazduha i optimalna temperatura baterije), duva vetar u ledja i kad ne pada kiša (manje trenje). Postavlja se pitanje šta raditi onda sa tim potrošenim baterijama što podrazumeva adekvatnu reciklažu. Dokazano je da je industrija najveći zagađivač, automobili predstavljaju 15% po količini emisije gasova kad se priča o globalnom zagrevanju (iako je zagrevanje normalna pojava jer se nalazimo izmedju 2 ledena doba). Električne automobile kupuje samo onaj ko hoće da bude deo pokreta (trenda) i ko naravno može da ih priušti po suludim cenama.

    20
    4

Оставите коментар