Дијего Фузаро: Велики ресет

Поданик будућности је биополитички контролисан без предаха и редовно је благословљен серумом уз похвале

Фото: Андреас Соларо/АФП

Први пут од Другог светског рата враћа се озакоњена дискриминација

Економско-здравствена моћ која није успела да заради како су њени творци мислили „вакцинама против ковида“, управо ће покренути сукоб међу онима који би требало да се боре против мултинационалних компанија које профитирају на људском здрављу. Први пут од Другог светског рата враћа се озакоњена дискриминација.

Гринпас и Гринстапо

Можда ће установити Гринстапо, нову полицију која ће ревносно проверавати да само субјекти с уредном зеленом картом могу да уђу на јавна места. Они који се нису подвргли благословљеном серуму, и стога не могу показати свети зелени картон, биће искључени из друштвеног живота и осуђени да живе као грађани другог реда, ван јавног живота као „неблагословени“ и пре свега криви што се нису заклели на верност новом техносанитарном деспотизму. Ремек-дело власти за јесен 2021. биће да увери људе да верују да су за ново унапред одређено кажњавање криви они који нису примили благословљени серум. На овај начин ће се покренути још једна борба међу онима који би у ствари имали интерес да се уједине против неолибералног олигархијског блока на врху. Двострука победа моћи, дакле: већ одлучено закључавање биће донето као неопходна мера због оних које серум није благословио, а праведни бес произашао из новог затварања неће се излити на администраторе моћи, то јест на праве вође, већ парадоксално на оне делове народних маса које и даље покушавају да се одупру властима.

Фото: Печат

У међувремену новост је да се са злогласном зеленом картом или зеленом пропусницом – green pass враћа у Европу дискриминација призната законом. Они који нису подвргнути благословљеном серуму биће законом искључени из јавног живота, осуђени на изолацију и јавно клеветање, третирани као парија неокастног друштва касног терапијског капитализма. То је први пут од Другог светског рата да се враћа злогласна пракса дискриминације према закону. Као и сваки деспотизам, данашњи техносанитарни тип производи „грађане другог реда“, како је истакао италијански филозоф и академик Ђорђо Агамбен. Такође је написао да „зелена карта чини оне који је немају носиоцима виртуелне жуте звезде“.

Дошло је време за побуну. Треба напоменути, међутим, да је зелена карта објективно незгодна. Треба је показати сваки пут приликом уласка у позориште или ресторан. Не би ме изненадило да наши будни и увек луцидни политички администратори васкрсну стару идеју, која се појавила у децембру 2020. године, о ношењу жуте јаглике на реверу оних који су примили увек хваљени благословљени серум.

Протест у Атини, 21. 7. 2021. (Фото: Јоргос Карахалис/ДПА)

На овај начин била би видљива непосредна и „визуелна“ кривица непокорних јеретика који не негују дужну веру у реч науке и у светост благословеног серума. Садашња чињенична стварност би стога била јасно видљива, односно да су они, да поново цитирамо Агамбена, постали „грађани другог реда“. Да ли је могуће прихватити живот у друштву које стално понавља да се треба борити против сваке дискриминације, а затим уводи нову опсцену дискриминацију по закону, стварајући грађане другог реда? Не би ли сада био тренутак да се заиста пружи отпор? Превише има оних који на тупав начин легитимишу нови Гринстапо понављајући мантру „можете ли возити аутомобил без показивања дозволе?“, па ће бити потребно одговорити им да је овај аргумент потпуно неприкладан у односу на безусловну слободу и неотуђива права за све према одредбама Устава. Као што сам већ поменуо, основна права предвиђена нашим уставом, од права кретања до права на окупљање, ни на који начин нису повезана са некаквом зеленом картом, нити су обавезујућа по том основу. Право није нешто што се уступа по команди. Напротив, то је достигнуће које нам нико не може одузети и које се мора бранити на сваки начин, ако је потребно.

Побуна против зелене картице – отпор доминантној моћи

Већ се говори о продужењу, као што сви знају, али у овом случају не толико о продужењу ванредног стања, јер је оно сада на снази као ново стабилно стање нормалности. У овом случају говоримо о продужењу срамне зелене карте дискриминације према закону и по вољи странке Велики ресет. Ако желимо да то коментаришемо добро познатом латинском фразом quod erat demonstrandum – што је требало доказати, морали бисмо рећи да уопште није елиминисана могућност продужења срамне зелене карте терапеутског апартхејда. Имајте на уму, што сам више пута имао прилику да истакнем, срамна зелена карта није привремена сметња, то није привремена нелагодност; напротив, зелена карта дискриминације је у ствари карта субјекта будућности, његов заштитни знак.

Поданик будућности је биополитички контролисан без предаха и редовно је благословљен серумом уз похвале in saecula saeculorum – за вјеки вјеков, што је суштина новог процеса подвргавања и субјективације ако се приклонимо Фукоовим тезама. Зато, добро дошли у ново царство техносанитарног левијатана. Оно је засновано на јо-јо блокадама, на потпуној биополитичкој контроли до голе коже, на симбиотичком споју друштвеног дистанцирања и дигиталне технологије, а на крају на огромној моћи владајућих група неолибералног олигархијског блока. У поређењу с кошмаром новог терапеутског капитализма, који је сан о моћи владајућих класа, постоји само једна могућност отпора, а та могућност се поклапа са способношћу организовања и побуне народних националних класа.

Дијего Фузаро (Фото: Глас Српске)

Само је ту могућа кочница и могућа препрека лудачком пројекту доминације који носи назив Велики ресет и одговара још радикалнијој фази развоја капитализма што превладава свуда. Према томе, само на способности потчињених класа да се ускладе, да се организују, да направе кохезиони политички друштвени блок у побуни против новог техносанитарног левијатана зависи способност рушења доминантних односа, дакле способност да се преокрене хегемонистички тренд, да се промени курс. Изгледа, бар за сада, да је та могућност паралисана из неколико разлога, пре свега због моћи хегемонистичког наратива, којим управљају нови софисти, због администратора консензуса, који играју улогу оних који у платоновској јазбини настоје да обезбеде да пећински људи буду далеко од преобраћања и кретања ка егзодусу из пећине, да их убеде да воле своје ланце и да су чак спремни да се боре у њихово име. Затим, да би се отежао покушај оспоравања поретка ствари, установљава се нова структурализација друштва друштвеног дистанцирања.

Ово је ad hoc конституисано како би се онемогућила било каква унија мислећих глава и напаћених тела да свате да је неопходно радикално оспорити ново друштво друштвеног дистанцирања. За сада преовлађују сецесија елите и пасивна револуција мислећих глава, при чему је пасивна револуција заснована на класној мржњи према новом плебсу, који се третира као бездушни преносилац заразе, и мржњи према губитницима глобализације, који се сматрају и третирају као опасна маса бездушних носилаца заразе који се морају држати на сигурној удаљености. Зато увек понављам да је епидемиолошка ванредна ситуација послужила и још ће дуго служити владајућим групама да учвршћују своју власт и свој хегемонски положај.

Превод са италијанског: Драган Мраовић

Опрема: Стање ствари

(Печат, 10. 9. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар