Истраживање: Ниједно решење за независност Косова не би прошло на референдуму

Више од две трећине грађана изричито су против признања независности Косова и решења о размени територија, док су у нешто мањем проценту против признања независности у „замену“ за Север Косова

Фото: BETAPHOTO/MILOS MISKOV/DS

Као најприхватљивије решење за питање Косова грађани Србије виде могућност да Србија не призна независност али допусти Косову улазак у Уједињене нације и заузврат добије убрзање процеса уласка у Европску унију, док је могућност признања независности и даље потпуно неприхватљива за више од две трећине грађана.

Ово је показало онлајн панел истраживање јавног мњења под називом „Шта Србија мисли“, спроведено у периоду од 22. до 31. јула на репрезентативном узорку од 1.067 пунолетних грађана у организацији Новог трећег пута.

Теме које су обухваћене овим истраживањем су процес вакцинације у Србији, реакција власти на проблеме изазване пандемијом али и однос грађана према НАТО, ЕУ и питању Косова.

Ставови о питању Косова показују да су грађани и даље строго против признања независности, као што то показују сва истраживања рађена у претходним годинама али су нешто флексибилнији по погледу појединих решења у којима би Србија направила неке уступке Косову и заузврат нешто и добила.

Више од две трећине грађана изричито су против признања независности Косова и евентуалног решења о размени територија, док су у нешто мањем проценту против признања независности у „замену“ за Север Косова, специјални статус манастира, веће инвестиције за Србију или бржи улазак у ЕУ.

Александар Вучић: Приштина захтевима за новим признањима одрешила руке Београду

Испитаницима у истраживању је понуђено седам евентуалних решења за проблем Косова а тражили су се њихови одговори да ли би неко од ових решења подржали на референдуму.

Најнижи степен подршке забележила је опција безусловног признања Косова – са 3 одсто за овакво решење и 73 одсто против. Слично је и са предлогом за размену територија којом би Србија признала независност Косова али и предала Прешево, Бујановац и Медвеђу у замену за Север Косова. Изричито против оваквог решења је 71 одсто грађана.

Решење у којем би Србија признала независно Косово, а задржала север Косова, подржало би сигурно 4 одсто, против би сигурно било њих 51 одсто и вероватно додатних 27 одсто грађана. Потпуно признање Косова уз екстериторијалност манастира сигурно би прихватило само 4 одсто испитаника, против би сигурно било 53 одсто.

Када су у питању решења која би подразумевала признавање независности Косова и добијање додатних погодности у виду инвестиција или убрзаног пута у ЕУ, ни ту није примећена разлика у односу на претходна решења. 54 одсто испитаника сигурно не би подржало признавање Косова за огромне инвестиције, 25 одсто вероватно не би подржало, 8 одсто није сигурно, а вероватно би подржало 8 одсто њих, док би сигурно за било само 5 одсто. Признавање независности Косова за убрзан пут у ЕУ подржало би 5 одсто, вероватно би подржало 9 одсто, није сигурно да ли би подржало њих 9 одсто, а вероватно и сигурно би против било 27 одсто, односно 52 одсто.

Последње решење подразумевало је ситуацију у којој Србија не признаје независност Косова, али допушта улазак Косова у УН, а заузврат добија убрзани пут у ЕУ. Код овог решења види се значајна разлика у подршци у односу на претходне предлоге. 7 одсто би сигурно прихватило овакво решење, а чак 24 одсто би вероватно прихватило, 19 одсто је тренутно уздржано, 23 одсто би вероватно било против, а 28 одсто би сигурно било против и овог решења.

Извор: Данас

Више од две трећине грађана изричито су против признања независности Косова и евентуалног решења о размени територија, док су у нешто мањем проценту против признања независности у „замену“ за Север Косова, специјални статус манастира, веће инвестиције за Србију или бржи улазак у ЕУ.

Испитаницима у истраживању је понуђено седам евентуалних решења за проблем Косова а тражили су се њихови одговори да ли би неко од ових решења подржали на референдуму.

Најнижи степен подршке забележила је опција безусловног признања Косова – са 3 одсто за овакво решење и 73 одсто против. Слично је и са предлогом за размену територија којом би Србија признала независност Косова али и предала Прешево, Бујановац и Медвеђу у замену за Север Косова. Изричито против оваквог решења је 71 одсто грађана.

Решење у којем би Србија признала независно Косово, а задржала север Косова, подржало би сигурно 4 одсто, против би сигурно било њих 51 одсто и вероватно додатних 27 одсто грађана. Потпуно признање Косова уз екстериторијалност манастира сигурно би прихватило само 4 одсто испитаника, против би сигурно било 53 одсто.

Ниједно решење за независност Косова не би прошло на референдуму

Истраживач на овом пројекту Миљан Младеновић, каже за Данас да је из ових података јасно да су грађани још увек већином против било каквог облика признања независности али да је занимљиво што су флексибилнији по питању уласка Косова у Уједињене нације.

Евидентно је да у овом тренутку било које решење које укључује децидно признање независности Косова не може да прође на референдуму, зато што свака варијанта која укључује признање има више од 50% опредељених који би засигурно били против тог решења. Са друге стране, оно што је и за нас донекле изненађујуће, јесте то да значајно опада противљење када се као коначно решење представи допуштање Косову* улазак у УН, али без коначног признања независности, навео је он додајући да је то решење истраживано само са варијацијом убрзаног уласка у ЕУ, али да ће убудуће размотрити и друге опције.

Ово истраживање, како наглашава Младеновић, издваја се од других која се могу видети у домаћем јавном мњењу, и по томе што је рађено у онлајн сфери а не телефонским путем као што је уобичајено. Он сматра да се у складу са тим може се видети нешто већа подршка ЕУ и НАТО него што је то случај са другим анкетама.

Извор: Нови трећи пут

„То није последица грешке узорка, већ једноставно нису исти људи присутни на интернету и у фиксној телефонији. Када се има у виду да је број домаћинстава са интернетом и са фиксним телефоном данас поприлично уједначен, као најреалније стање требало би узети просек телефонских и онлајн истраживања“, објашњава Младеновић.

Подршка грађана уласку Србије у Европску унију, према овом истраживању је 38 одсто оних који би на референдуму сигурно гласали за, док је 20 одсто изричито против. Од 42% њих који су мање сигурни у свој став, 28% би вероватно гласало за улазак, а 14% би вероватно било против.

Прикључење Србије НАТО савезу има традиционално малу подршку међу грађанима и поред нешто веће бројке оних који су за то, у односу на ранија истраживања.

Да грађани сутра одлучују о уласку у НАТО, против би сигурно било њих 49%, а сигурно би за било њих 9%. Од оних мање убеђених у свој став 27% било би вероватно против, а 15% вероватно за.

Драган Шормаз (СНС): Око 70% становништва против НАТО, али то је зато што нису обавештени

По питању корона вируса и реакције власти на проблеме изазване пандемијом, четвртина испитаних сматра да се власт изненађујуће добро снашла у борби против вируса, а више од половине грађана (52 одсто) је изненађено добрим ангажманом власти у процесу вакцинације против КОВИДА-19.

Сваки пети грађанин се неће вакцинисати

Испитаницима је постављено и питање које се тиче личног става о вакцинацији на основну кога се може закључити да се сваки пети грађанин Србије сигурно неће вакцинисати против корона вируса. Резултати показују да је 51% њих је примило вакцину, или ће примити било коју вакцину, 29% још увек није сигурно и зна да поједине вакцине сигурно не би примили, због здравствених проблема 2% не сме да прими вакцину, а 18% оштро се противи вакцини. Највећи број оних који су примили вакцину или ће примити вакцину налазимо међу најмлађима (18–29 година) и најстаријима (60+), а најмање их је међу средње образованим грађанима.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 23. 8. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

2 replies

  1. Takvo pitanje uopste ne sme da se nadje na referendumu!
    U temeljna pitanja drzave i nacije se prosto ne dira!

  2. Жабљачким уставом из 1992, и формирањем СРЈ у авнојевским границама Србије и ЦГ, уз очување покрајина, Милошевић је уништио прилику за обнову српске државности. Заковао је Србију да буде титоистички протекторат за наредних ко зна колико деценија.
    На нивоу Србије, 27. IV 1992. је такође био савршена прилика да се укину обе покрајине, у том моменту потпуно непотребне и само штетне. Нису, јер им је одговарало да имају где да пакују партијске кадрове СПС и ЈУЛ-a на добре позиције којих више не би било. „Државотворни визионари“.

Оставите коментар