Дефинитивно су нам данас послодавци саопштили да се фабрика затвара и да се машине пакују, рекао је за Данас један од радника
Геокс (Фото: Јужне вести)
После пет година рада компанија Геокс затвара фабрику обуће у Врању, а без посла остаје 1.200 људи, потврдили су за Данас доскорашњи радници у овој италијанској фирми.
„Дефинитивно су нам данас послодавци саопштили да се фабрика затвара и да се машине пакују“, каже за наш лист један од радника који је пет година провео у Геоксу, наводећи да ће „наредних дана бити више информација“. Он каже да је одлуку о дефинитивном одласку Италијана из Врања „знала и премијерка Брнабић, али није била спремна да своју посету југу Србије обележи том катастрофалном вешћу“.
И други радници с којима смо ступили у контакт, потврдили су чињеницу да се фабрика дефинитивно затвара. Исти извори за наш лист преносе и информације из кругова блиских менаџменту фабрике да Геокс неће машински парк из Врања селити у Албанију, а могло се чути и то да турска компанија Теклас која послује у Владичином Хану „није заинтересована за преузимање фабричке хале у Индустријској зони Бунушевац која ће до даљњег остати празна јер је у власништву Италијана.“
На одлазак јединог страног инвеститора из централне општине Пчињског округа указало је и то да је јуче ујутру затворена и аутлет продавница у центру Врања, где су претходних дана владале велике гужве јер су по цени од две до пет хиљада динара продавани модели мушке и женске обуће и патика које иначе у редовној продаји коштају од 80 до 120 евра.
Компанија Геокс своју фабрику у Врању отворила је у зиму 2015. године у присуству тадашњег премијера Александра Вучића. Влада Србије је субвенционисала италијанску компанију са по 9.000 евра по сваком раднику, а на захтев Геокса држава је одобравала додатна финансијска средства, па груба рачуница говори да је грађане Србије овај експеримент коштао између 12 и 14 милиона евра.
За то време радници запошљени у овој фабрици, од којих је већина са не малим искуством у раду у обућарској индустрији, били су изложени нехуманим условима рада, неплаћањем прековременог рада, као и зарадама које су биле између 35.000 и 40.000 динара.
Војкан Ристић
Део наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Ukazuje se vec neki sablon: ostaju dok ne potrose drzavne subvencije.
Sem toga, cemu subvencije? To samo znaci da poslovna klima nije dobra, pa privlacis investicije na drugi nacin.
Naravno, domace kompanije i poljoprivreda su gurnuti pod tepih. O suši koja ce prepoloviti ovogodisnji rod, u ratarima koji poklanjaju paradajz da ga ne bi bacili, o tome naravno niko ni da pisne.