Политика: Могу ли се договорити банкари и грађани

ММФ је још пре два месеца тражио да се нађе брзо решење за овај проблем због спорова око плаћања различитих накнада за кредите

Фото: А. Васиљевић

Седница Одбора за уставна питања и законодавство при Скупштини Србије на којој је требало да буду усвојена аутентична тумачења три закона, којима је планирано да се промени судска пракса на штету грађана а у корист банака отказана је на предлог председника Србије Александра Вучића. Jавност је била затечена информацијом да ће сви грађани који су тужили банке због наплате трошкова за обраду кредита и осигурања код Националне службе за осигурање кредита изгубити спорове, а они који су наплатили трошкове мораће да врате новац. Због ове вести, иако је седница отказана, адвокати су обуставили јуче рад на један дан.

Чини се, међутим, да су сви превидели чињеницу да је Међународни монетарни фонд пре два месеца јасно саопштио да је неопходно пронаћи брзо решење за овај проблем. Можда је то управо требало да буде предлог за аутентично тумачење три закона. Подсетимо, предлог аутентичног тумачења члана 1066 Закона о облигационим односима би значио све супротно од онога што је Врховни суд утврдио у свом ставу, то јест омогућио би банкама да наплаћују трошкове обраде кредита без обавезе да дужницима саопште структуру тих трошкова. Да је усвојен, судови би били обавезни да га примене и сви који су тужили банке изгубили би спорове, а они који су правоснажно добили новац морали би да га врате банкама.

Проналажење брзог решења за све већи број судских поступака против банака у којима се оспорава законитост накнада за обраду и за осигурање стамбених кредита ојачало би финансијски сектор и побољшало пословну климу, навели су из мисије ММФ-а у саопштењу објављеном у априлу после састанка са представницима Србије, уочи закључивања новог саветодавног аранжмана са нашом земљом.

Од Министарства финансија и Народне банке Србије „Политика” јуче није добила одговоре да ли се држава на нешто обавезала ММФ-у када је о овоме реч.

Адвокат Иван Нинић сматра да је предлог троје посланика за аутентична тумачења одредаба Закона о облигационим односима, Закона о финансијским услугама и Закона о заштити потрошача које се односе на уговоре грађана и банака вероватно последица става ММФ-а да овај проблем треба што пре решити.

Нико од представника власти до данас није изашао и рекао да је то обавеза коју држава дугује ММФ-у. У априлу ове године ММФ је саопштио да очекује да држава нађе механизам и смањи прилив тужби против банака. Та вест је свима промакла испод радара. Власт је вероватно сматрала да са том информацијом не треба да изађе у јавност. Али, било би много коректније према грађанима и привреди да кажу ово је наша обавеза према ММФ-у и држава ће трпети последице. Поставља се питање да ли ће судови судити на основу закона или жеље и потребе ММФ-а и пословних банака. Дакле, ми треба да правимо компромис са нечим што је Врховни касациони суд навео да је незаконито – каже Нинић.

На овакав начин, према његовим речима, парламент улази у домен судског одлучивања тако што судијама даје инструкције како треба тумачити одредбе закона које су прилично јасне и годинама се већ примењују. Закон о облигационим односима донет је 1978. и нема ту простора за нека посебна тумачења.

Зна се процедура по пословнику Народне скупштине и зна се у теорији шта значи аутентично тумачење. То тумачење даје доносилац неког закона или другог прописа у ситуацији када је потребно отклонити одређене нејасноће које настају у пракси различитим објашњењем прописа, а последица су нејасне или противречне правне норме које остављају простор за различита тумачења – објашњава Нинић и наглашава да је судска пракса прилично уједначена од 2018. када је Врховни касациони суд заузео став и навео да сви банкарски трошкови буду исказани кроз ефективну каматну стопу.

Он напомиње да у овом моменту не можемо да сагледамо последице аутентичног тумачења уколико би оно било донето. Људи који су тужили изгубили би спорове, а што се тиче оних који су судским путем добили новац остало би отворено питање да ли би банке могле да траже понављање тих поступака. Удружење банака саопштило је додуше да не неће тражити оно што је већ исплаћено.

Ту удружење прилично агресивно заступа финансијске интересе банака и мислим да је тај лоби толико јак да може да лобира, што институционално, што ванинституционално за прописе који им иду у прилог, само нису рачунали да ово може да произведе велике друштвене тензије. Аутентично тумачење је извесна врста бајпаса како би се избегле измене закона и јавне расправе. Предлог је за сада повучен из скупштинске процедуре што не значи да неће бити враћен у некој другој форми. Али остаје проблем измена Закона о парничном поступку, када и на који начин и у којој мери ће се то исто урадити – наглашава Нинић.

Он сматра да се изменама Закона о парничном поступку не може постићи тражени ефекат. Може да се смањи број тужби и да се свако примора да поднесе појединачну тужбу. Према његовој оцени, измене тог закона могу то питање решити на мало рационалнији начин. Држава може да натера банке да понуде корисницима неки компромис и исправљање неправде, тако што ће позвати људе да им вансудски врате новац. Али банке нису биле спремне на ту врсту компромиса.

Дејан Гавриловић из Удружења за заштиту потрошача „Ефектива” наводи да су банке на овај начин, лобирајући за измену прописа, признале да губе новац и да желе да промене ток ствари. Покушале су то најпре изменом Закона о парничном поступку па пошто није успело, други покушај се односио на предлог аутентичног тумачења три закона.

Годинама су банке у Србији радиле незаконито, нико их није спречавао у томе, а сада када је дошло време да се плати одштета грађанима и када постоји више од десет хиљада решених спорова у њихову корист, банке негодују. Према њиховим подацима до сада је стигло између 120.000 и 150.000 тужби због незаконито наплаћених накнада – напомиње Гавриловић и додаје да верује да ће и они грађани који до сада нису тужили банке то сада учинити.

Гавриловић сматра да држава, уколико жели да помогне у овом случају, и даље има времена да се седне и разговара.

Банке и даље имају могућност да одмах по добијању тужбе плаћају одштету, али оне иду на судове и прихватају процесе који трају по неколико година. На крају ипак изгубе спор и плате трошкове, а онда се жале и оптужују адвокате. Нека само врате незаконито узет новац од клијената, без одласка на суд и избећи ће високе трошкове – каже представник „Ефективе” и додаје да грађани без икаквих промена и даље могу да туже банке.

Тужбе се множе и ако држава жели да то спречи и помогне, мора се разговарати. Време је прошло, читава халабука је помогла и оним неодлучнима да схвате да је профит изнад свега. Из угла заштите потрошача, права и правде, међутим, можда постоји други предлог. Не, на овај начин, предалеко је то отишло.

Зашто су грађани тужили банке

Грађани који су подизали кредите до сада су банке углавном тужили за наплаћене трошкове обраде кредита, праћење кредита и провизију за НКОСК. Када је реч о трошковима обраде кредита или административним трошковима како су неке банке то назвале, накнаде су наплаћиване у процентуалном износу од одобреног износа или као фиксни. Да је реч о незаконито наплаћиваној накнади потврдио је и став Врховног суда још 2018. Од тада су банке и изгубиле вишегодишњу битку у доказивању основаности наплате трошкова обраде кредита, јер је Врховни суд потврдио свој ранији став да га банка може наплатити само ако је реалан и само ако је корисник о њему претходно јасно и недвосмислено информисан.

Следећа ставка због које су власници кредита тужили банке је спорна накнада за праћење или администрирање кредита, које су банке наплаћивале месечно, квартално, полугодишње или годишње. Такође је исказанa у процентима (рецимо 0,5 одсто на остатак дуга) или у фиксном износу (на пример 500 динара месечно). И у овим случајевима судови пресуђују у корист дужника.

Најбитнија ставка, али и дужницима најважнија, јер је реч о већим наплаћеним новчаним износима, јесте осигурање код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК). Та накнада је наплаћивана у процентуалном износу од одобреног кредита и у просеку је била од 1,75 до 2,5 одсто, што је у појединим случајевима достизало 2.000 евра. По овом основу до сада је донето око двадесетак правоснажних пресуда у корист дужника и можда две у корист банке, наводе у „Ефективи”.

Чадеж: Спречити пљачку привреде

Из Привредне коморе Србије је саопштено да би новим тумачењима Закона о облигационим односима, Закона о заштити потрошача и Закона о заштити корисника финансијских услуга скупштински одбор ставио „тачку на пљачку привреде” од неодговорних адвоката.

Очекујемо од одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине да донесе одлуку која ће бити у интересу привреде и свих њених грађана, а не у корист малог броја адвоката који преко леђа истих грађана покушавају да оштете домаћу привреду за близу 100 милиона евра – изјавио је Марко Чадеж, председник ПКС.

Како је објаснио, пљачком привреде сматра више од 200.000 тужби које су у име изманипулисаних грађана покренули поједини адвокати.

Шта је ово ако није „пљачка” када у тим парницама грађанин у случају позитивне пресуде у просеку добије 2.000 динара, а адвокат 42 пута више! Како него „пљачком” назвати препродају судских предмета од адвоката по цени од 20 евра, тако да грађани ни сами не знају да су уопште део било каквог поступка. Све то говори да нико, а нарочито не Скупштина Србије, не ради на штету грађана, већ на штету неодговорних адвоката – изјавио је он.

Удружење банака: Tачка на спорове

У Удружењу банака Србије су најављене измене прописа видели као стављање тачке на вишегодишње спорење око оправданости банкарских накнада. Како су саопштили током викенда, банке у Србији су од самог почетка на становишту да су накнаде за трошкове обраде кредита и друге услуге у потпуности у складу са законом.

Аутентичним тумачењем пословање банака у Србији враћа се у оквире правне државе и сигурности инвестиција, што Србију коначно ослобађа позиције да је једина земља у региону и шире у којој се на суду решава питање накнада – наводе у саопштењу и наглашавају да би промена прописа донела директну корист грађанима и привреди Републике Србије. Та корист је, сматрају у Удружењу банака, у веома повољним условима кредитирања, који су омогућени раније постигнутом стабилношћу и ликвидношћу банкарског система.

Као што смо више пута упозоравали, та сигурност, као и поверење између банака и клијената, озбиљно су уздрмани таласом тужби који је генерисан и подржан од одређених интересних група. Подсећамо да је према досадашњој пракси на сваки досуђени динар у корист клијента, чак 24 пута више досуђивано у корист трећих лица, а која су подршка кампањи против банака и покретању таласа судских процеса, навели су у Удружењу банака Србије. Банке су исказале и спремност да не оспоравају до сада донете пресуде у корист клијената и наводно не би тражиле повраћај исплаћених трошкова.

Маријана Авакумовић, Јелица Антељ

Опрема: Стање ствари

(Политика, 6. 7. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , ,

Оставите коментар