Хиландарска пензија двема српским мајкама са Косова и Метохије

Петри Костић убијена два сина, укупно четрнаест чланова породице, док су Слободанки Крстић убијена два сина и сестрић у једном дану

Фото: Задужбина Светог манастира Хиландара

Игуман Хиландара архимандрит Методије уручио је новчану помоћ Петри Костић и Слободанки Костић из Суве Реке са Косова и Метохије, коју ће доживотно, једном годишње примати од Светог манастира Хиландара.

На пријему у Задужбини Хиландара у Београду, игуман Методије је саслушао потресне животне исповести две мајке, сада старице, о страдању које је задесило њихове породице. Оне су једини живи сведоци злочина које су починили припадници ОВК, када су Петри Костић убијена два сина, укупно четрнаест чланова породице, док су Слободанки Крстић убијена два сина и сестрић у једном дану. Сада живе као расељена лица у Србији, без својих најмилијих и без могућности да се врате својим домовима.

Фото: Задужбина Светог манастира Хиландара

Хиландарски игуман је дајући им благослов, иконе Тројеручице и маслиново уље из Хиландара, поручио да се цело братство српског манастира Хиландара моли за њих и за душе упокојених чланова њихових породица. Уручивање финансијске помоћи и сусрет са хиландарским игуманом је круна досадашње бриге Хиландара о страдалима са Косова и Метохије, које су, нарочито током великих празника Васкрса и Божића, посећивали манастирски представници.

Пријему код хиландарског игумана Методија присуствовао је и Симо Спасић, председник Удружења породица киднапованих, несталих и убијених на Косову и Метохији, чији су чланови Петра Крстић и Слободанка Костић. Акцију помоћи српским мајкама је организовао координатор за добротворни рад Манастира Хиландара, Милош Стојковић.

Опрема: Стање ствари

(ФБ-Задужбина Светог манастира Хиландара/Покрет за одбрану КиМ, 7. 7. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

5 replies

  1. Нема утехе, али ХВАЛА манастирској задужбини у име православаца и свих невидљивих честитих српских грађана.
    И због овога се поносим што сам повремено уплаћивала по пар хиљада динара на рачун фонда Задужбине.
    Да се јеврејским мајкама то догорило цела њихова држава би се трајно дигла на ноге и не би се стало док се не истера правда. Насупрот томе, у Србији се у јавности даје простор настављачима арбанашке кољачке политике. ОНИ (!) узимају у уста реч геноцид!… Где су се сакрили њихови свештеници!?

  2. Још кад Милош Стојковић не би био што јесте, брука за Јагодину и околину, Вулинов човечуљак без части, који једе по печењарама, а не плаћа, осуђен за насиље над женом , борац за останак Срба на Косову који је први продао све што је могао.Не могу да схватим пристајање Хиландара да их заступају ликови као Спасић и Стојковић.Обојица својим животом представљају све супротно од онога што би требало да представљају.Срамотно понашање се не заборавља и не опрашта .Давање угледа неугледнима може да се доживи једино као увреда народу и неће бити прва коју је СПЦ приредила Србима.А после се чуде што су им цркве празне. Све док патријарх претвара у храм сеоску цркву локалног кабадахије и распомамљеног старојка , саграђену рударском сузом, патњом и трпљењем огромне неправде и грешника који је државном пљачком награбио капитал сврстава у угледне вернике, неће бити много воштаница .Славићемо у кући, без свештеника који су се однародили и закасали за богатим грешницима. Звека дуката је надјачала плач народа, а то је неопростиво.Ако су у цркви нељуди, ми ћемо под грм, као у стара времена. Испред цркве у Праћини , у чијем дворишту старојко окреће прасиће на ражњу са својим субашама и једе врело печење , директно са ражња јер воли вруће, цео први ред чинили су чланови комунистичке партије, људи са огромним огрешењима о народ. Уместо да клече у покајању, они су се дичили својим ликом и делом, а патријарх је све што су нам учинили благословио, тако да не знамо да ли је за нас одслужио литургију или, можда, парастос.

  3. Даница Петровић Негде пише „.. где су мисли ваше, тамо је и срце ваше..“ (да не помињем трун и балван) Дукати и „вруће“, јел су то мисли ваше? И шта значи да је неко осуђен због „насиља над женом“? Јел сте ви нека боркиња? Један блаженопочивши Хиландарац учио је своја духовна чада(иначе моје пријатеље)“ Кад видиш два брата да се свађају, трчи и развађај их, кад видиш мушкарца и жену да се свађају, бежи што даље. Јер тајна је то.. “ Знају њих двоје зашто је то тако, нема шта ту држава да арбитрира. Србкиње су данас, нажалост, заборавиле на место које им припада, од Бога им дато, у друштву, породици, браку.. Отуд неспоразуми и страдања. Оставите те приче у стилу“ он је п…..о у цркви“. Од тога нам неће бити боље. И ја волим „вруће“, па? Јел то грех? А нисам ни комуниста, ни разбојник(мислим да је то исто), а ни СНС бот. Свако добро од Господа вам желим, смирења пре свега. И не заборавите како учи православна црква, спашавамо се само кроз свету тајну брака или монаштво. Спасења изван поменутог НЕМА, осим тешког страдања, па ви видите којим ћете путем.

    1
    3
  4. @ Moravac, molim vas napisite ime toga duhovnika Hilendarca koji podrzava siledzijstvo nad zenana.

    2
    1
  5. морава
    8. јула 2021. • 17:41
    Ооо, ево опет светих , непроверљивих и неприкосновених са спремном налепницом : ДРЖАВНА ТАЈНА.
    Радује ме ново законоправило да се у порти окупи уличарско и бандитско осионо друштво, да се прасе натакне на ражањ и затим масним прстима чепа и вруће трпа у уста.Црквена порта ни за шта друго и не служи него да сиротиња кроз гвоздену ограду гледа како свети и неприкосновени добро кркају.
    Насиље над женом која у рукама држи малу бебу је дозвољено кад га свети чине, јер је то још једна света тајна . Постоји и света лаж.То је кад свети лажу. О томе се не расправља и свака таква лаж се сматра истином.
    Е ја се тој врсти светиња нисам научила . мене су учили да тај ко роди мора и да храни и да брани.Да та која је живот у кућу унела мора да носи три стуба, па јој уз дужност следује и поштовање, а оно се батинама не исказује.Та врста тајне ми је потпуно непозната иако сам 37 година у браку.Од првог тренутка сам знала ко је јачи, чије су ципеле веће, крупније шаке и чвршће кости , шире раме. Али то ни једног тренутка није био извор мог страха, него моја снага и ослонац, моја заштита и 37 година на мене се не подиже ни тај крупни глас, осим кад се радосни довикујемо и смејемо, нити, Боже сачувај, та рука. Па ја ту руку волим и у њу имам безгранично поверење , њој се надам сваки пут кад ми је тешко.Та рука и то широко раме мени су заштита и одмориште, ту се осећам срећно и безбедно као дете . Ја сам и са 59 година његова девојчица, а он у 60ој најлепши дечко на свету .А онај што је на мајку са бебом подиго руку да бије, ни једну славу није са њом прославио и са мајком и дете је из куће испратио.То је та светиња о којој треба ћутати. У мом селу то се зове срамота и такву битангу треба тврдо одрати мотком и избацити из куће шутом у дупе .У кући светиња су једино мајка и дете, а муж је ваљда отац и заштитник, а не силеџија, идиот и бараба.Изгледа да ја и Морава не идемо на исте проповеди.
    Смешно је о светој тајни брака придиковати неком ко је 37 година у браку, ко је четворо деце подигао , два нова брака подупро и две златне јабуке на дар добио да му старост обасја радост и весеље.Мислим да тај неко има много више права да о светој тајни брака нешто исприча , јер то и није тајна.То је нежност, брига, посвећеност, љубав .На тој ливади се нижу деценије заједнице у добру и у злу, у здрављу и у болести и док нас смрт не растави.Једино тако два тела постају једно биће.
    Дукате никад нисам гомилала, све што сам стекла ја сам са радошћу деци давала , све је њихово и једино сам пазила на то коме колико треба. Немам обичај да ручак поставим у црквеној порти , нити да се ручком хвалим.Волим кад га похвале они с којима га делим. Људска подређеност дукатима ме испуњава презиром и тугом.
    У цркву улазим са поштовањем да се помолим , пољубим икону и оставим скроман прилог.Ако је свештеник за слушање, одслушам, ако ми иде на живце, изађем .Ваљда су владике дужне да брину о томе да се народ у цркви окупи и да се осећа радосно у Божјој кући, или немају никакву дужност према народу , ваљда су постали богови па о њиховим поступцима нико нема право да говори .Ваљда су заточници уског круга властодржаца са којима размењују паре, колајне и ордење, а „пучина је стока једна грдна, добре душе кад јој ребра пучу“ .
    Тешко кући у којој се зацари прећуткивање и ћутање.У такву кућу нико не жели да сврати, сви је се прибојавају .Ко више од људи воли дукате мораће да живи са најгорима јер је најгори и сам.Свештеник није Бог, него Божји слуга .Обичан човек , као ја, подложан застрањивању и сагрешењу и сви који са црквом чине саборну заједницу дужни су да га опомињу и исправљају ако цркви не служи на част.
    Кад се излечимо од обавезе ћутања ( то се чини ми се зове омерта и смислили су га криминалци да сакрију злодела), кад научимо да мирно разговарамо о свему и да се о свему договарамо , поштујући жеље и потребе и најстаријег и најмлађег и кад сви за најмлађег раширимо руке и подметнемо снагу, кућа ће да нам буде весела и распевана , чељад задовољна и дому привржена , дечица негована, а старци насмејани.Сваком , па и мојој отаџбини само такав благослов желим.Да се не меримо по снази, него по посвећености и љубави.

Оставите коментар