Бизнис и финансије: Коме и колико Србија дугује

Укупни јавни дуг Србије је износио 28,1 милијарду евра или 55,7 одсто бруто домаћег производа (БДП)

Фото: Нова економија

Међународној банци за обнову и развој Србија тренутно дугује 2,19 милијарди евра, приближно висини дуга који имамо према страним владама 2,66 милијарди евра, пишу Бизнис и финансије. На крају првог квартала, укупни јавни дуг Србије је износио 28,1 милијарду евра или 55,7 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Однос јавног дуга и БДП-а на крају ове године зависиће од тога да ли ће се испунити пројекција Владе да ће привредни раст достићи 6 одсто. Држава се задужује за различите намене, а највише простора у медијима добијају позајмице за инфраструктурне пројекте – путеве, пруге, електране или неизбежни београдски метро.

Још се не зна колико ће коштати изградња метроа. У Закону о метроу и градској железници, који је Скупштина Србије усвојила 20. маја, наводи се да је вредност тих пројеката процењена на „око шест милијарди евра“, као и да су „у току преговори са банкама за што повољније услове кредитирања“.

Када је реч о кредитима које је Србија узимала од кинеске Еxим банке, каматне стопе се крећу се од 2 до 3 одсто. Кредити Владе Абу Дабија у локалној валути дирхаму коштају нас 2,25 до 2,5 одсто, односно 2 одсто у доларима.

Турској Дениз банци за кредит у еврима за изградњу путева Нови Пазар-Тутин, Сремска Рача-Кузмин и за мост преко Саве плаћамо 2,5 одсто камате.

Европској инвестиционој банци (ЕИБ) за кредитирање изградње „Аутопута мира“ од Ниша до Мердара Србија ће плаћати како одабере: ЕИБ нуди варијабилну каматну стопу по формули шестомесечни ЕУРИБОР плус 1 одсто, уз могућност да се каматна стопа фиксира ако се процени да је то повољнија опција са становишта управљања јавним дугом.

„У Србији су присутне међународне финансијске институције попут ЕИБ, ИБРД или Светске банке, које инвестирају у пројекте који треба да повежу европске регионе преко Србије, али имамо и ситуацију да се граде путеви који су пре политички него економски оправдани”, каже директор економске истраживачке јединице ЛИБЕК-а Михаило Гајић.

Према његовим речима, било је оправдано задуживати се билатерално у периоду од 2012. до 2016. године, када смо имали висок јавни дуг и плаћали по 2 до 3 одсто камате Азербејџану, Русији или Кини, док су нас еврообвезнице коштале и до 7,5 одсто годишње.

„Од пре пет година, међутим, удео јавног дуга у БДП стагнира или се смањује и улазимо у фазу економског раста, а то се толико одразило на цену еврообвезнице да је последња емисија носила принос од 1,92 одсто, нижи од повољне камате кинеске банке. Зашто бисмо онда узимали кредите билатерално?“, каже Гајић.

Према његовом мишљењу, држава тренутно није у проблему у смислу да је пред банкротом, а има и високе прогнозе економског раста. Међутим додаје да је „питање где бисмо били после две или три године вођења лоше фискалне политике, са високим дефицитима какви су планирани ребалансом буџета, и са великим задуживањем“.

Опрема: Стање ствари

(Нова економија, 30. 6. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар