Акција за људска права: Црна Гора да поново размотри доношење закона о рехабилитацији голооточких жртава

Указујемо да, ни претходна, а ни нова власт нијесу прихватиле иницијативу за доношење таквог закона, чиме голооточке жртве и њихове породице и даље остају обесправљене, стоји у саопштењу

Фото: HRA

Апелујемо на Владу Црне Горе и посланице и посланике да поново размотре хитну потребу за доношењем закона о рехабилитацији и обештећењу голооточких жртава, да би још малобројне живе жртве Голог отока и потомци преминулих добили сатисфакцију коју заслужују, саопштено је данас из Акције за људска права (ХРА).

Из те невладине организације (НВО) су казали да поводом вијести да је одабрано најбоље идејно рјешење за Трг голооточких жртава у Подгорици, Црна Гора једина у региону још увијек није рехабилитовала ни обештетила голооточке жртве.

„Указујемо да, ни претходна, а ни нова власт нијесу прихватиле иницијативу за доношење таквог закона, чиме голооточке жртве и њихове породице и даље остају обесправљене. Реконструкција трга посвећеног тим жртвама није довољна мјера репарације. Голи оток, на којем се налазио озлоглашени затвор из периода послијератне Југославије, било је мјесто заточеништва и страдања више хиљада грађана свих бивших југословенских република, који су због свог стварног или наводног политичког опредјељења доживљавали праву голготу. Цивили су у затвор упућивани по правилу без суђења, на основу административних одлука или и без њих, док се војним лицима судило на инсценираним процесима. Затвореници и затворенице су држани у ропским условима, подвргнути најтежим облицима физичке и психичке тортуре. Међу процјењених 16.101 затвореника, чак 3.390 је било из Црне Горе или 21.5%, што је пропорцијално далеко највећи број затвореника у односу на број становника тадашњих југословенских република“, пише у саопштењу ХРА.

Такође поручују да је званична Црна Гора урадила далеко најмање да пружи голооточким жртвама правду какву и заслужују.

„Србија, Хрватска и Словенија су донијеле законе којима је бившим политичким затвореницима омогућена рехабилитација и накнада штете њима и породицама. Тако је Словенија 2003. године голооточанима понудила 6.300 евра за сваку годину проведену на отоку, а Хрватска и Србија око седам евра по дану проведеном на Голом отоку“, пише у саопштењу ХРА.

Они су навели да су споменик и трг голооточким жртвама у Подгорици подигнути 1991. године.

„Скупштина Црне Горе је 1992. године усвојила Декларацију о осуди кршења људских права и злоупотребе власти, којом је Скупштина, између осталог, ,,осудила терор над осуђеницима на Голом отоку и другим по злу чувеним логорима и затворима“ и обавезала се да ће предузети све неопходне могуће мјере да ,,домовина испуни свој дуг према онима који су невино страдали“. Међутим, пуних 29 година касније, Црна Гора нити је рехабилитовала нити обештетила голооточке жртве, чиме се Декларација свела на најобичније слово на папиру“, рекли су из ХРА.

Голи оток (Фотодокументација „Политике”)

Из те НВО наводе да су владама Црне Горе до сада упутили двије иницијативе за доношење Закона о рехабилитацији и обештећењу жртава политичког прогона – затвореника и затвореница Голог отока, Светог Гргура и других затвора.

„Први пут смо иницијативу поднијели предсједнику претходне Владе, Душку Марковићу, 13. новембра 2019. године и у њој смо предложили да Влада хитно оформи радну групу за израду овог закона и да у радну групу укључи представника Удружења „Голи оток“ и друге представнике цивилног сектора. Како ни два мјесеца касније нисмо добили одговор, Влади Црне Горе, односно Министарству правде, поднијели смо 15. новембра 2019. године са Удружењем „Голи оток“ предлог за покретање електронске петиције под називом „Иницијатива за доношење Закона о рехабилитацији и обештећењу жртава политичког прогона – затвореника и затвореница Голог отока, Светог Гргура и других затвора“. Министарство правде је одбило наш предлог за покретање електронске петиције, уз објашњење да ће иницијатива бити „пажљиво размотрена“ и да нема потребе за покретањем е-петиције и прикупљањем потписа. Други пут смо исту иницијативу упутили 1. марта 2021. године Генералном секретаријату нове Владе Црне Горе као један од предлога за Програм рада Владе за 2021. годину. Међутим, тај предлог није усвојен“, наводи се у саопштењу ХРА.

Опрема: Стање ствари

(Вијести, 28. 6. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар