Борис Кривокапић: Космичко право

Под окриљем ОУН донето пет уговора који регулишу космичко право, рекао професор на Пословном и правном факултету Универзитета „МБ” у Београду

Борис Кривокапић и Миша Ђурковић (Фото: Институт за европске студије)

У организацији Института за европске студије, 10. јуна 2021. године, др Борис Кривокапић, професор на Пословном и правном факултету Универзитета „МБ” у Београду, одржао је предавање на тему космичког права.

Професор је уводном делу истакао да је космичко право једна од грана међународног права и представља специфичну област која се тиче освајања космичког простора и регулисања односа у том простору међу државама. Он наводи да, иако ова област није нова, посебно интересовање добија од лансирања првог вештачког сателита у свемир 1957. године и свемирске трке која је уследила између СССР-а и САД-а. У том контексту, тзв. космичким силама се сматрају оне државе које су лансирале своје сателите у космос, а то су за сада Русија, односно бивши СССР, САД и Кина. Како он истиче, ова област је посебно занимљива због предстојеће револуције у космосу, односно све већег настојања држава за освајањем космичког простора. Међутим, како таква трка у истраживању и освајању свемира, носи  бројне опасности, ова област је и правно регулисана одређеним уговорима и резолуцијама. Стога је под окриљем ОУН, донето пет уговора који регулишу космичко право:

  • Уговор о космосу или Уговор о принципима који регулишу активности држава у истраживању и коришћењу, укључујући Месец и друга небеска тела, донет 1967. године, а који је до сада потписало 110 држава;
  • Споразум о спасавању космонаута, повратку космонаута и повратку објеката лансираних у космос, тзв. Споразум о спасавању, усвојен 1968. године, потписан од стране 98 држава;
  • Конвенција о међународној одговорности за штету проузроковану објектима у космосу, тзв. Конвенција о одговорности, усвојена 1972. године и потписана од стране 99 држава;
  • Конвенција о регистрацији објеката лансираних у космос, усвојена 1975. године, а потписало ју је 69 држава;
  • Споразум који регулише активности држава на Месецу и другим небеским телима, усвојен 1979. године, а 19 држава су потписнице.

Фото: Институт за европске студије

Прва четири уговора прерасла су у опште обичајно право,  јер их је ратификовао велики број држава, међу којима су најважније космичке силе  – САД, Русија, Кина. Поред тога, како истиче професор, постоје и разне резолуције међународних организација, али оне немају обавезујућу снагу и не постоје санкције у случају непоштовања, међутим  имају значајну моралну тежину, као тзв. меко право. Сходно овим уговорима, правни положај космичког пространства (месец и друга небеска тела), дефинисан је тако, да представља опште добро човечанства, дакле доступан је свима за истраживање, али не и национално присвајање. У том контексту, професор је нагласио важност забране  нуклеарних операција и постављања војних база у космичком простору, односно право на коришћење космичког простора само у мирољубиве сврхе. Међутим, САД су 1983. године, ослањајући се на то, да треба да буду забрањене офанзивне војне активности у космосу, али не и дефанзивне, покренуле тзв. Стратешку одбрамбену иницијативу, као „свемирску одбрану” од потенцијалних нуклеарних напада непријатеља. Али, сама та чињеница изазива сумњу да се активности у свемиру, могу искористити и у офанзивне сврхе.

За крај, професор је истакао и нека важна отворена питања у овој области. Међу њима је најпре потреба за новим правним решењима, с обзиром на све веће напредовање у освајању космоса, које ће повлачити и друга питања, као што су загађивање космичког простора, појава нових међународних кривичних дела, као и све већа улога мултинационалних компанија у том процесу, које у будућности могу деловати подједнако као и државе у космичком простору. Дакле, иако су за сада овакве активности резервисане за технолошки најразвијеније државе, временом ће све већи број њих бити у могућности да учествује у трци за освајaњем космоса, а међу њима и мултинационалне компаније. Као посебно осетљиво питање, професор је истакао употребу космичког простора у војне сврхе, наводећи да се у будућности сигурно може очекивати и постављање војних база у свемиру, па чак и избијање оружаних сукоба, што ће последично захтевати и развој и прилагођавање постојећег космичког права и права оружаних сукоба.

Слађана Ћурчић
Институт за европске студије

Погледајте још



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар