Уставни суд пресудио да није сваки грађанин могући донор органа

То значи да ће за најмање још шест месеци бити одложена примена одредбе о даривању органа умрлих особа без сагласности, а због трансплантације

На Одељењу за трансплантацију срца Клиничког центра Србије (Фото: А. Васиљевић)

Уставни суд Србије утврдио је да све одредбе члана 23 Закона о пресађивању људских органа, које се односе на даривање органа умрлог лица, нису у сагласности с Уставом. Највиши суд Србије такође је утврдио да су неуставне и све одредбе члана 28 Закона о људским ћелијама и ткивима, које прописују услове за даривање ткива. У оба случаја Уставни суд је одложио објављивање наведених одлука у „Службеном гласнику Републике Србије” за шест месеци од дана њиховог доношења.

Како се наводи на сајту Уставног суда, у спорном члану 23 Закона о пресађивању људских органа наводи се, између осталог, да се људски органи с умрлог лица могу узети ради пресађивања „уколико се пунолетни пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику за живота противио, односно ако се томе у тренутку смрти није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунолетно дете умрлог”.

Други став неуставног члана закона гласи: „Изузетно од става 1 овог члана, ако умрло лице нема сроднике из става 1 овог члана, људски органи с умрлог лица могу се узети ако се томе, у тренутку смрти, није изричито успротивио побочни сродник закључно с другим степеном сродства.” Утврђивање неуставности односи се и на наредних пет ставова истог члана. Уставни суд утврдио је неуставним и члан 28 Закона о људским ћелијама и ткивима, који прописује да се ткива с умрлог лица „могу узети ради примене уколико се пунолетни пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику за живота противио, односно ако се томе у тренутку смрти није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунолетно дете умрлог”.

У спорном члану такође се наводи: „Изузетно од става 1 овог члана, ако умрло лице нема сроднике из става 1 овог члана, ткива с умрлог лица могу се узети ако се томе, у тренутку смрти, није изричито успротивио побочни сродник закључно с другим степеном сродства.” И остала четири става истог члана 28 закона проглашена су неуставним.

Како сазнајемо у Уставном суду Србије, чланови Закона о пресађивању људских органа, по коме смо сви ми донори органа након смрти – осим ако се другачије не изјаснимо током живога, проглашени су неуставним јер нису у складу с правном сигурношћу једне земље. Иницијативу за подношење уставности Закона о пресађивању органа поднело је неколико удружења грађана и једна политичка партија.

Подсећања ради, нови Закон о пресађивању људских органа, донесен је у јулу 2018. године, а овим прописом предвиђено је да је сваки грађанин Србије потенцијални донор органа – осим ако се томе изричито не супротстави током живота, обраћајући се Управи за биомедицину и осим ако се у тренутку смрти трансплантацији његових органа изричито не противи родитељ. Да би се избегла свака могућност злоупотребе, закон прецизно дефинише став да је даривање органа добровољно и без финансијске накнаде, као и да се трансплантација органа може извршити само у случају мождане смрти особе.

Доношењу овог закона „кумовала” је статистика која сведочи да се Србија по броју донора и трансплантација налази на дну европске лествице. Наиме, за разлику од Шпаније која има 47 донора, Хрватске која броји 37, Белгије која има 29 донора, Словеније која има 19 и Мађарске која региструје 17 донора на милион становника, наша земља има свега три донора на милион становника. Према параметрима Еуротранспланта, у Србији, која има око седам милиона становника, требало би да буде обављено најмање 70 трансплантација срца, 200 јетри и скоро 450 трансплантација бубрега сваке године. У 2019. години, која је претходила пандемији короне, само једанаест породица дало је сагласност да се узму органи њихових најмилијих и захваљујући њима је спасено 27 живота. Током 2018. године успешно су обављене трансплантације 38 бубрега, 16 јетри и пет срца, захваљујући којима су продужена 64 живота. Процене говоре да више од хиљаду људи у Србији чека „најважнији позив у животу” лекара који ће их обавестити да су стигли на ред за трансплантацију болесног органа.

Катарина Ђорђевић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 22. 5. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар