Сабор СПЦ о канонском поретку у САД и ситуацији у Црној Гори

Очекује се да на заседању буду покренута и „кадровска” питања будући да је неколико важних епископских катедри тренутно упражњено

Патријарх Порфирије (Фото: А. Васиљевић)

Први пут под председавањем патријарха српског Порфирија и први пут у крипти Храма Светог Саве – редовно заседање највишег црквеног тела, Светог архијерејског сабора Српске православне цркве почиње данас у Београду.

Биће ово прво заседање после две године, будући да се због пандемије вируса корона српски архијереји нису састајали од маја 2019, не рачунајући изборни Сабор у фебруару ове године. Не чуди стога што се, према незваничним сазнањима, очекује широк спектар питања којима ће се Сабор СПЦ бавити: од положаја српске цркве у земљама региона, канонских питања на северноамеричком континенту, избора нових архијереја, до црквеног школства и обнове Храма Светог Саве.

Иако нека од њих значе и озбиљне изазове за српску цркву, уочљиво је да ово заседање највишег црквеног тела почиње без напетости у јавности и медијске хистерије, које су годинама уназад биле обавезан увод у заседања највишег црквеног тела. Један од разлога што овај Сабор СПЦ не почиње ранијим непримереним чаршијским и кулоарским причама о подељености у цркви и пребројавањима колико броји чији „лоби” вероватно лежи и у подршци коју је патријарх Порфирије добио на изборном Сабору СПЦ када је за његов избор за предстојатеља српске цркве гласао 31 архијереј, односно око две трећине. Заседање ће бити и добра прилика да 46. поглавар српске цркве потврди речи из своје беседе на устоличењу да ће настојати да негује саборни дух „као најважнији цвет нашег богочовечанског стабла”.

С обзиром на озбиљност и сложеност питања која очекују Сабор, смиреност и јединство и те како су пожељни. Према незваничним сазнањима „Политике”, посебна пажња на заседању биће посвећена положају српске цркве и српског народа у Црној Гори, али и ситуацији са СПЦ на северноамеричком континенту, која се сматра једним од тренутно горућих питања наше цркве.

Иако је за СПЦ крајње проблематични Закон о слободи вероисповести измењен, чему је претходила промена власти и пре тога величанствене народне литије, положај српске цркве у Црној Гори још увек није решен. До више пута и са различитих црквених и државних адреса најављиваног потписивања Темељног уговора између СПЦ и државе Црне Горе још увек није дошло.

Црногорски премијер Здравко Кривокапић недавно је демантовао писање црногорских медија да се колеба око потписивања овог документа и навео да текст није усаглашен у целости, а чим то буде обављено, доћи ће и до потписивања. У сваком случају, Сабор би требало да разматра положај СПЦ у Црној Гори, док ће, како нам је речено, посебно питање бити избор новог митрополита црногорско-приморског који би требало да наследи блаженопочившег митрополита Амфилохија. Тренутно је администратор Митрополије црногорско-приморске епископ будмљанско-никшићки Јоаникије, којег неки медији виде и као кандидата за то место.

Сабор СПЦ биће први пут одржан у крипти Храма Светог Саве (Фото: Ненад Неговановић)

Једно од најозбиљнијих питања јесте и ситуација са СПЦ у Сједињеним Америчким Државама, где су у епархијама западноамеричкој, источноамеричкој и новограчаничкој, како нам је објашњено, мимо Устава СПЦ, али и Устава СПЦ за Северну и Јужну Америку, основане једночлане непрофитне корпорације и на њих пребачена значајна црквена имовина. У Патријаршију је, како сазнајемо, стигло стотине писама верника који указују на то да је оснивањем ових корпорација, са најчешће епископом као јединим чланом, имовина практично пренета на њихово име са могућношћу да сами одлучују о њој. А распон одлука може се кретати од начина располагања, па чак и до тога под чијом ће црквеном јурисдикцијом бити имовина српске цркве.

О томе да је без њиховог знања измењен Устав за Северну и Јужну Америку (што је касније одбачено), али и да су на исти начин основане ове једночлане корпорације, Синод и Патријаршију су обавестила и друга двојица епископа са америчког континента, владика канадски Митрофан и буеносајрески Кирило. У једном од последњих саопштења из Епархије канадске, објављеном почетком ове године, наводи се тако да су овакве једночлане корпорације неуставне, да су основане на нетранспарентан начин и да никада, од почетка мисије СПЦ на америчком континенту, црквене корпорације нису биле једночлане. Сабор ће покушати да ствари врати у канонски поредак и избегне могућност нарушавања јединства српске цркве.

Очекује се да на заседању буду покренута и „кадровска” питања, будући да је неколико важних епископских катедри тренутно упражњено. Уз Митрополију црногорско-приморску, то је случај са Епархијом ваљевском, чији је епископ, владика Милутин, такође преминуо од вируса корона крајем марта прошле године, као и Митрополијом загребачко-љубљанском, којом тренутно администрира патријарх српски Порфирије, који је управо са тог места изабран за првојерарха српске цркве.

У СПЦ, такође, како нам је незванично речено, постоји изразита нелагодност због притиска јавности и апела који долазе са различитих релевантних адреса да се реши ситуација у Епархији милешевској. Медији већ дуже време извештавају да постоје несугласице између верника и владике Атанасија (Раките), па чак и да је и сам епископ тражио да буде премештен са ове епархије.

Подршка Православном богословском факултету

Заседање највишег црквеног тела, иначе, уобичајено на дневном реду има и питања која се тичу црквеног школства, па ће тако бити и овај пут, с тим што ће посебна пажња, како незванично сазнајемо, бити посвећена Православном богословском факултету.

Архијереји ће потврдити статус ове високошколске установе онако како је она дефинисана у преамбули Статута ПБФ: као „установа Српске православне цркве и државе Србије у саставу Универзитета у Београду” и „под духовним и канонским окриљем СПЦ”. Разматраће се и могућности усаглашавања школовања на богословијама српске цркве са другим средњим школама у нашој земљи, будући да у домаћем просветном систему једино на богословијама школовање траје пет година.

Јелена Чалија

Опрема: Стање ствари

(Политика, 24. 5. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар