Повод за одржавање овог вебинара јесте актуелно питање регулисања истополних заједница у Србији

Гордана Ковачек Станић и Миша Ђурковић (Фото: Институт за европске студије)

У понедељак, 17. маја 2021. године, у организацији Института за европске студије у Београду, одржан је вебинар под насловом „Истополно партнерство: породичноправни аспект“, као део ширег европског пројекта Ferenc Mádl Institute of Comparative Law /MFI  из Мађарске  под насловом Protection of Families in the field of Law. Предавач је била др Гордана Ковачек Станић, редовни професор Породичног права и Наследног права на Правном факултету Универзитета у Новом Саду. Др Гордана Ковачек Станић је магистрирала 1987. године на Правном факултету у Новом Саду, одбранивши рад „Материнство као елемент породичног статуса“. На Правном факултету у Београду 1991. године одбранила је докторску дисертацију под насловом „Остваривање родитељског права – односи личне природе“. За доцента на Катедри грађанскоправних наука Правног факултета у Новом Саду изабрана је за 1992, за ванредног професора 1997, а за редовног професора 2002. године. Изузетно занимљиво предавање пратио је велики број гостију. Између осталих, била је присутна и министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије Гордана Чомић, затим проф. Марија Драшкић са Правног факултета Универзитета у Београду, као и проф. Александра Кораћ Граовац са Правног факултета Свеучилишта у Загребу.

Гордана Чомић (Фото: Танјуг/Тара Радовановић)

Повод за одржавање овог вебинара јесте актуелно питање регулисања истополних заједница у Србији, које је у последња три месеца озбиљно поларизовало домаћу јавност. Пре свега, имајући у виду пакет предлога Закона о истополним заједницама, Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и нацрта Закона о родној равноправности, иза којих је стало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Како је споменути пакет узбуркао јавност, те изазвао озбиљне отпоре, Институт за европске студије наставио је да даје свој допринос неговању културе дијалога, те је ово предавање само још једно у низу предавања које представљају научни допринос Института јавној расправи на ову тему.

На самом почетку, Гордана Ковачек Станић осврнула се на упоредноправну праксу када је реч о регулисању истополних партнерстава. Истакла је три основна концепта. Први је концепт истополног брака, који се практикује у једном делу западноевропских земаља попут Холандије, Белгије, Шведске, Немачке, Француске, Уједињеног Краљевства. Други је концепт регистрованог истополног партнерства, односно регистроване истополне заједнице, која постоји у земљама попут Мађарске, Чешке, Словеније, Хрватске. Трећи је концепт нерегистрованог истополног партнерства који углавном фигурира паралелно са регистрованом истополном заједницом. Примера ради, овакав систем примењује се у Словенији и Хрватској.

Поједине државе су различите концепте примењивале у различитим периодима. Тако су неке, попут Шведске, постепено прелазиле са једног на други систем. Шведска је прво 1987. године законски регулисала заједнички живот истополних партнера, затим 1994. године донела Закон о регистрованом партнерству, да би 2009. године легализовала истополне бракове.

Концепти се разликују с обзиром на правне ефекте, закључење и престанак истополне заједнице. Иначе, ваља напоменути, да су пре легализације истополних бракова, били примењивани концепти нерегистрованог, односно регистрованог истополног партнерства. Када се говори о положају супружника у браку и истополних партнера, постоје две групе држава. Једна у које спадају оне земље у којима су правни ефекти закључења и престанка истополне заједнице слични закључењу и престанку брака (Шведска, Норвешка, Немачка). Друга група су оне земље у којима ипак, постоје разлике између института брака и истополне заједнице, пре свега, по питању статуса супружника и партнера, те по питању усвајања деце (Француска, Словенија).

Ковачек Станић се, у другом делу предавања, осврнула и на предлог Закона о истополним заједницама Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије. Истакла је да се њиме прихвата концепт који предвиђа паралелно признање и регистрованих и нерегистрованих истополних заједница. На почетку је навела услове за закључење истополне заједнице, који се ни по чему не разликују од услова за закључење брака. Једина разлика која се може истаћи је што се старатељство сматра препреком за закључење брака, али не и препреком за ступање у истополну заједницу. Истополна заједница се склапа пред матичарем, на свечан начин, у службеној просторији пригодно уређеној за ту намену (чл. 14). За разлику од развода брака, истополна заједница се може раскинути тужбом пред судом, али и споразумно пред матичарем (чл. 26). Затим је навела недоследности око права и обавезе издржавања истополних партнера које су предвиђене само за партнере у регистрованим истополним заједницама. Са друге стране, лица у истополним заједницама би имала право да траже од својих партнера издржавање у сваком случају, што је обавеза која постоји између супружника само ако је један од њих неспособан за рад или незапослен. Такође, поменути предлог Закона би увео и правни институт заједничке имовине партнера еквивалентно заједничкој имовини супружника.

Фото: А. Васиљевић

Партнер истополне заједнице дужан је да издржава дете другог партнера ако дете нема сродника који су по закону који уређује породичне односе дужни да га издржавају или сродници немају могућности за то. Обавеза партнера истополне заједнице да издржава дете другог партнера постоји и после смрти родитеља детета, ако је до смрти тог родитеља између другог партнера и детета постојала заједница живота (чл. 36). У хитном случају, кад прети опасност по здравље и живот детета, партнер који није родитељ детета, има право да донесе одлуку о предузимању неопходних и неодложни радњи у складу са интересима детета и о томе одмах обавести партнера који је родитељ детета. Свакодневне одлуке у вези са дететом, које живи са родитељем који је у истополној заједници може доносити и партнер који није родитељ детета уз пристанак партнера који је родитељ детета и у најбољем интересу детета (чл. 37). Претходна два члана у суштини дају предност партнеру са којим родитељ детета живи у односу на његовог другог родитеља, што представља један од најозбиљнијих пропуста овог нацрта. Када је реч о заштити од насиља у породици, предавач је истакла да је круг лица који уживају заштиту од насиља овим предлогом ужи од оног који предвиђа наше досадашње породично законодавство. Са друге стране, Ковачек Станић је подвукла да, иако Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи из 2017. године није легализовао сурогацију, чланом 25 је омогућио да пословно способна жена која живи сама може да буде корисник овог института, што практично омогућава лезбејским паровима да већ сада на овај начин „добију“ дете.

Анализирајући детаљно понуђена решења, Ковачек Станић је нагласила да би предлог Закона о истополним заједницама Србију сврстао у ред оних држава које признају истополне бракове. Разлог за овакву констатацију лежи у чињеници да би супружници и истополни партнери добили готово истоветан статус, пре свега, у погледу услова за закључења брака, односно истополне заједнице са једне стране, али и самог закључења и раскида брака, то јест истополне заједнице, са друге стране. Предавач је изнела мишљење да је боље у српском случају, имајући у виду социјалне прилике, као и већинске ставове по овом питању, институт истополног партнерства регулисати на другачији начин него што је учињено са институтом брака. Примера ради, омогућити закључење оваквих партнерстава без свечане форме и сведока. Затим, омогућити њихово склапање и ван матичних служби. Но, на основу предлога Закона, не прави се готово никаква значајнија разлика између супружника и истополних партнера, изузев права на усвајање деце. Регистрована истополна заједница била би пандан браку, док би нерегистрована истополна заједница била пандан ванбрачној заједници. На крају, предавач је нагласила да је, када је реч о породичним односима, друштву лакше да прихвати нове институте ако се они уводе постепено. Другим речима, заштитити лична и имовинска права истополних партнера са једне, али и направити значајну разлику у регулисању животне заједнице особа истога пола у односу на брак.Након изузетног излагања, повела се веома плодотворна дискусија у којој се могло чути каква проблематична решења нуде и друга два предлога закона из поменутог пакета, али и о конкретним проблемима са којима се, примера ради, суочава Хрватска, која је пошла путем легализације истополних партнерстава, дозволивши ових дана истополним паровима да усвајају децу. Ово је дефинитивно једно од најозбиљнијих питања са којима се наше друштво тренутно суочава, те је истинска јавна расправа један од основних предуслова решавања конкретне породичноправне проблематике.

Душан Илић
Институт за европске студије

Прочитајте још

• Политика: Србија уводи сурогат-мајкe
• Југослав Кипријановић: Антиуставни закони стигли у Скупштину Србије
• Слободан Антонић: У интересу је друштва да се сачува институција брака
• Миша Ђурковић: Тоталитаризам Чомићкиних закона

Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: Гордана Ковачек Станић, Гордана Чомић, Душан Илић, Закон о истополним заједницама, ЛГБТ, карусел, право, сурогат материнство, хомосексуализам