Политика: Кривокапић тражи решење са Хрватском за Превлаку

Из владе је саопштено и да се планира формирање комисије која ће у договору са Загребом покушати да реши ово отвoрено питање

Извор: Политика

ПОДГОРИЦА – Деценијама дежурна тема Црне Горе и њене, не само политичке елите, је питање Превлаке, „црвене линије” у дипломатским односима са суседном Хрватском. Црна Гора и Хрватска готово 20 година не могу да се договоре о разграничењу на мору код Превлаке. Две земље су, истина, склопиле привремени споразум 2002. године. Хрватској је припао копнени део Превлаке, односно рт Оштро и узан појас мора уз Превлаку, а Црној Гори остали део улаза у Бококоторски залив.

Председник Црне Горе, а пре тога као вишедеценијски премијер, сагласио се да Превлака и није неки велики црногорски проблем. У јавности је говорио о помиритељском ставу који је покровитељима нове проевропске  политике одговарао. Нови црногорски премијер, Здравко Кривокапић, који важи за човекa европске перспективе што је и својеручно оверио уговором са Дританом Абазовићем и Алексом Бечићем, али не и са лидерима коалиције која га је лансирала у свет политике, обавестио је запад да намерава да реши спорно „парче” земље на полуострву Превлака. Али и морску капију у овом делу црногорске обале.

Тежећи том циљу отворио је питање разграничења с Хрватском и поручио да проблем није само линија разграничења на мору, већ и разграничење на копну по којем Превлака, по протоколу који су две државе потписале 2002, припада Хрватској. Ђукановић је у парламенту покушавао да демантује, пре свега оптужбе опозиције, да је Превлаку дао Хрватској, али је из Загреба саопштено да је „за Хрватску стање на јужним границама јасно: полуоток Превлака је хрватски, а око црте разграничења на мору треба се договорити, и то или билатерално или на Међународном суду у Хагу”. Такође је речено, да би две државе требало да се усмере на морску границу и договоре о решењу за границу на мору.

Влада Мила Ђукановића је 2002. године, након одласка снага УНМОП-а, посматрачке мисије на Превлаци, потписала привремени протокол о граници који је и данас на снази.   Нова власт са премијером Кривокапићем на челу није задовољна овим протоколом јер у њему пише „да је копнена граница решена”, док се о морској треба разговарати и дефинитивно је утврдити. Нова власт сматра да је за Црну Гору спорна подједнако и копнена и морска граница.

„То неслагање (око копнене и водене границе) је и главни разлог због којег нису успели досадашњи покушаји дефинитивног разграничења”, објаснио је Кривокапић.

Из владе је саопштено и да „планира да формира комисију која ће, у договору са Хрватском, покушати да реши питање Превлаке”, верујући да то „отворено питање не може бити препрека за напредовање Црне Горе ка чланству у Европској унији”.

Крајем прошлог месеца, у оквиру премијерског сата, Кривокапић је рекао да „влада намерава да у договору са хрватском страном, покуша да реши тај врло сложен и комплексан проблем који није од јуче”. Говорећи о привременом споразуму Црне Горе о разграничењу са Хрватском из 2002. године, он је казао да је потребно прецизирати тачан назив тог споразума. Наиме, „Протокол о привременом режиму уз јужну границу”, потписала је Савезна Република Југославија, уз учешће тадашњих представника власти Црне Горе.

„Инсистирање на колоквијалном називу ’привремени споразум’ сугерише привременост споразума, иако се из завршних одредби протокола јасно може закључити да се ради о привремености режима уз јужну границу, режима чије временско трајање није ограничено роковима у самом протоколу, већ напротив, има временски отворено трајање кроз одредбу која каже да ће тај режим важити све док се стране не договоре другачије”, рекао је Кривокапић.

Он није, како је казао, у могућности да открије све детаље овог споразума јер је „документација која се тиче тих преговора означена степеном тајности”.

„Али, нећу прекршити обавезу заштите тајних података, ако вам саопштим да су досадашњи преговори, који су се одвијали ван очију јавности, уз сагласност страна, показали постојање значајног степена међусобних разлика, пре свега око интерпретирања, али и дефинисања предмета територијалног спора”, објаснио је премијер.

Хрватска, казао је он, сматра да протокол из 2002. године допушта само разграничење на мору и да о постојећем привременом разграничењу на копну Превлаке не треба преговарати, док Црна Гора сматра да су предмет спора и копнена и морска граница.

Оценио је да управо „то неслагање представља можда и главни разлог због којег нису успели досадашњи покушаји да се постигне дефинитивно разграничење”. Како је појаснио, да би спор био предат Арбитражном суду, потребно је да „обе стране потпишу текст специјалног споразума којим званично исказују обавезу прихватања и извршења пресуде тог суда, али такође и да потврде тим споразумом да су се усагласиле око предмета спора”.

„Уверен сам, ако постоји добра воља, да се може постићи договор што би могло отворити пут не само за арбитражу, већ и могућност да се спор реши или чисто билатералним уговором или пред Међународним судом правде”, поручио је Кривокапић.

Подсетимо да је Европска унија у стратегији проширења навела да „неће увозити билатералне спорове”, али занемарила је чињеницу и да је Хрватска постала чланица уније, иако није дефинитивно решила територијалне спорове које и данас има. Из хрватског Министарства спољних и европских послова поручили су да постоји „формално успостављено међудржавно поверење где свака држава има своје, али ако они (Црна Гора) нешто мењају, то је њихова ствар”.

Новица Ђурић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 17. 5. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар