Зоран Милановић: Дража Михаиловић био једна обична будала

Амерички председник Хари Труман је Михаиловића одликовао зато што је спасио 300 падобранаца. То је као кад опљачкаш банку и онда неком успут даш бурек, успут и као имаш велико срце, казао Милановић

Зоран Милановић (Фото: Н1)

Хрватски председник Зоран Милановић оценио је данас да је изједначавање четничког вође Драже Михаиловића и антифашистичког лидера Јосипа Броза Тита „јадно“ и оптужио српске власти да тиме „растурају свест деце и младих“.

„То је јадно што раде, то је начин индоктринирања и растурања дечије и свести младих људи“, рекао је Милановић новинарима, преноси Хина.

Милановић је, коментаришући скуп у Народном позоришту у Београду поводом 9. маја, Дана победе над фашизмом, где су на видео биму стајале једна до друге фотографије Драже Михаиловића и Тита, рекао да Михаиловић и Тито нису исти.

„Не, нису исти. Дража Михаиловић је једна обична будала. Он није исти као Анте Павелић (фашистички вођа у Хрватској током рата), он је био један опортуниста и на крају злочинац“, рекао је Милановић.

За Михаиловића је рекао да га је амерички председник Хари Труман одликовао зато што је спасио 300 падобранаца.

„То је као кад опљачкаш банку и онда неком успут даш бурек, успут и као имаш велико срце“, казао је Милановић.

По његовим речима, злочини четника и њихов кукавичлук су „опортунизам и позната ствар“, а против њих су се „најкрвавије борили“ Срби, Црногорци и Хрвати Далматинци.

Додао је да је већина Хрвата током рата била код куће и да „бити домобран уопште није злочин, то је океј“ те да је од бораца већи део био у партизанима, а мањи на страни Сила Осовине и усташког покрета.

„Ако не знам шта је у мом народу било добро и лоше, онда сигурно не могу аспирирати да водим тај народ и ту заједницу као демократски изабрани лидер. Нажалост, код наших суседа је све делузија“, рекао је Милановић.

Немачке потернице за Дражом Михаиловићем и Јосипом Брозом (Фотодокументација Борбе)

На свечаности у Народном позоришту у Београду поводом Дан победе над фашизмом 9. маја, где су на видео биму једна поред друге стајале фотографије сарадника нациста Михаиловића и Тита, вође партизана који су се против њих борили у Другом светском рату, наводи Хина.

На том скупу били су српски председник Александар Вучић, председник парламента Ивица Дачић и министри у српској влади.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Бета/Данас, 11. 5. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

20 replies

  1. Овакви Хрвати, налик председнику Р. Хрватске, су нешто између ничега и нечега. А кога је то амерички председник одликовао од хрватског народа, и ко је то, међу дичним, јуначким, усташким народом, кољача и секача, био, не у мери Драгољуба Михаиловића, значајан антифашиста!

    Сутра да се створе услови налик оним из 2. рата, хрватски, већински, народ не би само поновио геноцид предака, већ би се трудио, својски, да их надмаши, по броју убијених, прекланих, коначно по бруталности. Вероватно се не би смирили док ни последњи српски глас, детињи јаук, не би утихнуо.

    Хрватска псеудокултура негује, као једну од одређујућих компоненти, горућу, ирационалну, мржњу према Србима. Не само да у догледно време ова два народа неће моћи успоставити иоле нормалније односе, већ неће моћи никад. Том народу се не може веровати. Како веровати некоме ко украде језик, туђи, назове га својим, док су, вековима, били језички развучени између мађарског и немачког, уз занемарљиви пучки тзв. нашки говор, који није био довољно ваљан да би постао књижевним. Народ који је спроводио геноцид, прицизан, јасан, над Србима. Отимао Дубровачку књижевност која је, изнад свега, ‘талијанска, затим људе од науке и уметности. Заиста лопови најнижег ранга.

    Да је Адолф победио, и Дуче поред њега, Хрвати би били коришћени за најбестијалније, најмонструозније акције и деловања, спрам свих, посебно поражених. Просто народ острашћених, ископлексираних, нажалост, коме не смета да хиљдама километара од свог Загорја ратују противу великог Руског народа. То може само неко вођен великом, неразумљивом, мржњом.

    57
    3
  2. Слажем се да Дража и Тито нису исто.Дража је био велики човек, патриота, заштитник свог народа, најобразованији војник тог времена а Тито највећи крвник и уништитељ србског народа.Последице Брозове владавине и данас осећамо и у моралном и у материјалном смислу

    66
    1
  3. И опет ће се наћи неки Срби који ће ићи на летовање у Хрватску.

    61
    1
  4. Додао бих на Катаринин коментар; није кроате одликовао ни један амерички председник, али јесте , гле чуда, руски председник Путин. И то страшне ли ироније за допринос борби против фашизма . Одликовање је добио човек који је с поносом признао да је растурио међународно признату Југославију (Русија изузетно поштује међународно право – цврц ). Исправите ме ако грешим да је и његов отац страствено убијао Русе на источном фронту и чак добио одликовање, ваљда од Немаца што је бранио аустроугарску. Овај свет је сасвим полудео…

    43
    1
  5. За Зоран: уважени Зоране то може да се гледа и са друге стране: можда је мања вредност у давању (политички трик), колико у прихватању: Месић је прихватио одликовање и, тиме, стао на против страну оцу и хрватском народу; дакле, једна врста личног одређења, понижења, ниподаштавања оца му (под условом да је наведено тачно: летимичном претрагом: пише за деду да је био на Источном фронту у Великом рату). С обзиром да се Хрвати не стиде фашизма, националсоцијализма, клерикализма, нити геноцида, онда Месић антифашиста боли њихове изразе тисућљетних тежњи.

    9
    8
  6. Ставовима Катарине и Зорана, посебно Мице, немам шта да додам: Хвала вам што сте ми спасли душу.

    Ипак, на овако посећеним местима је опасно да остану нетачни подаци, а да се не допуне, а све због оних који ће их не дај Боже, ширити даље. Стога, Стипе Месић није само растурио СФРЈ и то прославио познатом изјавом „Југославија више не постоји“, Месић је прикупљајући новац за наоружавање за рат који је хрватска република повела против СФРЈ и српскокг народа посебно у ХР, не само певао најцрњи хрватски нацистички, усташки репертоар (и на Јутјубу постоји снимак), већ је и изјавио да је „Хрватска два пута победила у Другом светском рату, једном 10. априла 1941, други пут 9. маја 1945. године“. Мало тога може да промакне службама, па и совјетској/руској и извесно је, све и да немају податке из 1992. из Аустралије, а о једном маргиналном балканском политичару, сасвим је сигурно да су их имали из 2010. године када је 13. фебуара као одлазећи председник Хрватске на опроштајном предавању у Институту за Југоисточну Европу у Берлину испричао целу своју неславну аустралијску сторију.

    Ипак, Стјепан Месић није ни унук, а ни син, већ братанац злогласног нацисте и комунистичког официра Марка Месића. Стјепанов стриц Марко Месић завршио је нижу војну школу у Краљевини Југославији, службовао све до Ниша 6. априла 1941. године, када не само да није извео своју артиљеријску јединицу на положај према надирућој немачкој тенковској инвазији из Бугарске, већ је дезертирао у Хрватску и тамо одмах добио виши чин. Постаје проминентан у време похада 369. ојачане пешадијске дивизије (хрватска појачана пјешадијска пуковнија) на СССР, у борбама око Харкова када је био на челу артиљерије која је до темеља разорила неколико колхоза/совхоза за шта је добио свој први Гвоздени крст првог реда (за храброст) са потписом Хитлера. Уз безмерне похвале, читање похвала пред стројем и још један немачки квоздени крст за битку за Стаљинград, Месић је носилац и три највиша хрватска војна одликовања која је додељивао Павелић, од којих и Војнички ред жељезног тролиста с правом на наслов Витеза. Тако је поручник војске Кј, први чин свог ратовања завршио као Витез и чином пуковника за злочине над совјетским цивилима. Такав бива постављен на чело совјетске Југословенске легије (која ће неколико пута променити назив) и бити упућен у окупирану Краљевину уз совјетске турпе, да би јединица у Крајови била преподчињена Јосипу Брозу и његовој камарили; у униформама са војним ознакама које су директна асоцијација усташког U, тробојка са звездом на штиту, која обликом и величином и са најмање удаљености изгледа као злогласно у. Оперисаће прво у Шумадији, покољи Срба у Ваљеву новембра 1944. и надаље биће пренети у Поморавље. Успут ће им бити придодати савезници из Ханџар дивизије (који ће махом избећи када јединица почетком 1945. буде упућена на „Сремски“ фронт, његов одсек на Дрини, Семберију, од којих ће преживела већина завршити са Немцима у одбрани Мостара и даље). Српска непунолетна младост која тада присилно мобилисана (и) у ову јединицу, око 2.000 њих, биће сасвим истребљена у тој Семберији.

    Месић је наводно пензионисан крајем 1945, и још наводније се изјаснио за „Информбиро“ 1948, а најнаводније је 1953. пао под воз после чега су му ампутиране обе ноге… Остатак живота је, мени потпуно неприхватљиво, провео као цивил на неком поткровљу све до 1982. када је умро.

    Оно што недостаје у јавно доступним изворима, а као што знате комунистички архиви су и после 30 година „демократије“ чврсто забрављени, када и ако једног дана буду отворени архиви разрешиће сва или бар већину ових безмерних „наводно“ ограђивања. И, да, то су људи који су водили и воде, некада Ј. данас Србију, у којој и даље нигде на видику, нема нити једног Србина чији су преци стотинама година ослобађали, градили Србију, докле год поглед допире. Али, нациста и њихових комунистичких потомака – на све стране.

    29
  7. Mislim da svi trosimo reci na ustase. Znamo im poreklo, prokleti Srbi su se svojevremeno obezbozili i prisli najgoroj zlocinackoj organizaciji svih vremena, rimokatolickoj crkvi. Uz cioniste nepostoji nista gore na planeti zemlji !

    22
  8. Шта се ово дешава? Као увредили се Срби што им Милановић вређа Дражу??? Дражу коме ни гроб не знају!!!Јесу ли то они Срби који имају два писма, два герилска покрета, два ока у глави…они који се 4. маја са сузама у очима присећају највеће сахране у историји. Па не може браћо…Генерал Драгољуб Михаиловић нема ни једну улицу у Београду, званично предводник је банде кољача и у добром делу јавности и медија омражена личност, издајник и фашиста….Што рече Милан Ст. Протић, па не може и Броз и Косово…

    26
    2
  9. Тако је @Предраг Вулин.
    Тешко је припадати „ниједном народу“ а још теже бити под његовом принудном управом.
    Чудан неки црно-црвени свијет.

    8
    2
  10. Milanovicu, ni tvoji te bas mnogo nevole sto znaci da vece budale od tebe nema.

    11
  11. За „Pera“:

    „Mislim da svi trosimo reci na ustase. Znamo im poreklo, prokleti Srbi su se svojevremeno obezbozili i prisli najgoroj zlocinackoj organizaciji svih vremena, rimokatolickoj crkvi. Uz cioniste nepostoji nista gore na planeti zemlji“!

    Није добро тако олако, једним потезом руке, истурити само једну представу, виђење. Треба читати, изнова и изновља, Матавуља и његову Пилипенду: „Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо него Лацмани, сити и објесни!? Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у вјери, те волијемо душу, него трбух!…“. Претходно треба да буде нека врста бревиара, боље можда memento.

    Не може се рећи да су све усташе Срби пореклом: ко то може да зна, кад је доста тога мистификовано, скривано, ером комунизма и братства и једнинства, а и како да се уђе у генезе породичног стабла толиких људи. Ако се та теза узме као тачна онда произилази да су Срби убијали Србе, што је неприхватљиво. Лубурићи, Павелићи, семантиком презимена говоре о другом пореклу, наравно…

    Несумњиво је велики број Срба покатоличен, али треба разумети околности, притиске, муке, глад, у којима се све дешава, уместо преког осуђивања. Треба истаћи и став СПЦ да нико не може бити Србин ко није православац. Како установити колику су, ти Срби, имали заштиту својих цркве или власти, да ли су имали икакву! Чему, онда, та етикета „проклети“! Дакле, и у борби религија – конкретно источне и западне идеје – које само пропагирају нешто најлепше, жртве су огромне, јер прибегавају различитим средствима: како може ићи римокатоличанство и прозелитизам! Опет, СПЦ је једина институција у Срба која има континуитет од средњовековља и најзаслужнија је за опстанак српског народа.

    Аргумент да су се обезбожили такође подлеже самозапитаности: нису ли се Словени, сви, Срби у ужем смислу, обезбожили када су своје старе богове заменили новим, једним! Са којим правом су протерани Перун, Триглав, Сварог, Дајбог, Волос, Весна, Морана, Мокоша…! Поимање религије, данас, у Срба, јесте једно усмено предање, пре свега, слободна прича предака: уколико се не слажете проверите врло лако, питањем, свима: шта је Библија, од чега се састоји, па ћете видети да нико није чуо, рецимо, за новозаветне посланице (она Коринћанима најпознатија), камоли их читао. Библију, укупно, је читао јако мали број људи, а хришћанин у правом смислу речи подразумева једну догму, неодступну. С тим у вези је висока религионзна, народносно схваћена, црта конкретно руралних крајева Босне где је сељачко становништво, неписмено, без иједног разреда школе, сведочило о познавању старе словенске митологије и њених богова.

    Где се даде онај гностицизам, са почетка миленијума, истицање разума у докучивању божанских ствари: па неутралисан је догмом: тако је како се каже, нема размишљања, сумње. Како су се бориле две струје, унутар раног, почетног, хришћанства, од којих је једна тврдила да је Исус рођен са божанским, док је друга учила да је у току живота – обичног, људског – примио божанско. Победила је прва налик на политичку победу пропаганде и агитације.

    Православна црква, ортодоксија, подразумева секуларизам, док западна значи, потенцира штавише, клерикализам. Исток никад није био клерикалан што је један од разлога да и сама реч хришћанство је могла опстати на српским просторима.

    Црњански каже да у стиховима највећег Микелађела има паганизма. Микелађело је био толико паметан – свестан моћи и дугачке руке клерикалног деловања – да није јавно сведочио, већ кроз сонете, да га не би сачекала судбина ломаче, Бруна и осталих.

    Зар Милански едикт, као последица сна Константиновог и циља, проглашавајући верску толеранцију, нетолеранција заправо: у римски Пантеон је могао да уђе свако, и моли се свом богу! Нико није питао, никог: а ко је ваш бог? Хришћанство, поставши победоносно, постало је и нетолерантно: сваки другачији облик религије, мишљења, није допуштало: забрањивало је. Паганин је постао нешто погрдно, наопако, иако дотад нешто по себи разумљиво.

    У жељи да лакше обједини разнородно царство – Картагина, Александрија, Мала Азија, Грчка, добар део Европе – овај цар прононсира нову религију, сматрајући да ће она бити оконсица јединства.

    Није ли хришћанство секта у оквиру позног јудаизма! Нису ли проповеди, као образац понашања, које је Исус спроводио, заправо рабински! На кога је прво хришћанство кренуло у свом походу, почетком ере: на остатке хеленског, образованог, света Грчке! Зашто! Нису ли коришћене методе великих античких философа! Откуд старогрчки у Библији! Итд.

    Није ли хришћанство деловало прозелитски, читаве бореалне народе, германе, НАСИЛНО преобраћавши: да ли је то репрезентативно насиље над слободом, душом, уплитање, путем силе, у нечију вековну традицију, нииштећи је! Јесте! Па Лео Кленце мора Валхалу кроз архитектонику да евоцира, сјединивши у њој највеће од немачког духа. Са којим правом је прогнан бог Тор, или Один. Силе, идеје да су само једни у праву, интереса…

    Није ли читав средњи век, око 1000 година, био утамничен схоластиком! Смело се наводно философирати, мислити дакле, под условом да се подупиру црквене догме. Тек хуманизам помера, враћа, човека ка тачки важности: није ли се Патрарка пењао на брда и опсивао непосредне импресије: оно што њгове очи виде. Први након 10 векова. Невероватно али истинито! Антика је то велико светло, спрам таме будућих векова, јер је њено постојање нудило упоредност анализе и генерисање синтезе.

    Античка Грчка је сведочила основну, хуманистичку, разлику између богова и људи: богови су бесмртни људи, људи су смртни богови. Хришћанство подразумева поданика, послушника, нема изједначавања. Србима су Свети Сава, њихов мисаони Бог који симболише правду и правичност (не бог Палестине), Исток, Визатнија, јаки елементи старе релгије који су претекли, учинили пријемчивом идеју, народне, религије. Хришћанства у правом смислу речи не може бити.

    Сад се стиже до великог полимата В. Чајкановића. У његовој огромној, и веома значајној студији, се објашњава порекло Божића, Васкрса, обичаја у вези бадњака, култ животиње вука и његова веза са Светим Савом, слава као чист паганизам – жртва у храни и пићу прецима – сахрањивање, истоветно, са прекрштеним рукама, покровом, код Немаца и у Срба, иако су народи неповезани, односно без додирних тачака. Све то нема никавих додирних тачака са хришћанством, односно хришћанство је великим датумима старе вере дало тек понеку црту, јер су били нееискорењиви.

    Шта ћемо са иконокластима и читавим једним питорескним светом, светом слободне имагинације, у представљању светаца! Сликарска представа свеца је имагинација сликарева, његова слобода, уз понеки уступак црквеној традицији. То се најјасније очитује када се упореде различити прикази Исуса (узгред Елијаде пише да нити један доказ његово потојања нема), односно различито виђење различитих уметника.

    Поменут је ционизам. Српски народ, и сваки други, може доста да научи од Јеврејског. Осећање одгвороности, обавезе, дисциплине, спрам себе и сопственог народа, из кога следи учен и узвишен човек. Народ, тај, је 2000 година био без државе, преносећи идеју са колена на колено: Срби се одричу колевке, свог смила – Космета, самовољно: шта ће Србима КиМ, сметају само (председник, Вулин и остали)! Своје страдање су учинили разумљивим у целом свету и препознатљивим. Читава јавна свест, света, исуњена је и Холокаустом. Једина религија која не трпи прозелитизам јесте, гле чуда, јудаизам: може да се исповеда само под условом да је мајка чистокрвна Јеврејка. Уосталом, зашто бранити икоме, у свету у коме се слобода пропагира на сваком углу, било који покрет: ционистички покрет јесте „национални покрет, са краја 19. века, који се залаже за очување јеврејског идентитета, повратак Јевреја у Палестину и оснивање (данас очување и проширење) слободне и самосталне јеврејске државе“. Па који Јеврејин, онда, није циониста! Против сваког покрета, ако неко то сматра, се ваља борити легитимним средствима. Та идеја ционистичке завере значи једну репресију над јеврејским народом: Јевреји Аустрије и Немачке су имали истакнута места у државном животу немачког народа, уметности, култури, науци, па кад су решили да их прогласе великим зло видео је читав свет како се то завршило. Треба знати да ако је нако успешнији, паметнији, бољи, снажнији, није решење оно што се приписује Џугашвилију: има човек има проблем, нема човек нема проблем; већ рад на себи, на колективитету. Коначно, док не постоји бољи ни други не могу напредовати.

    Дакле, смета ционистички покрет, а овамо се славе свеци који су Јевреји, са највећим и најважнијим међу њима, сином божијим! Притом их славе Словени, Срби, који никакве везе немају са Палестином.

    Ствари треба сагледавати у укупности, тежити интегралној слици света, осветлети ако не све а оно што више од теорије и сазнања.

    И за крај: ко би у Србији, ко би од стране свих Срба, био религиозан да није реч о СРПСКОЈ, па онда ПРАВОСЛАВНОЈ, цркви? То СРПСКА је детерминишуће, иначе би био одбачен сваки религиозни догматизам. Да ли би ико припадао некој другој организацији сакралног типа? Тешко! Отуд је Свети Сава велика, до највеће, личност, у том смислу, свих Срба.

    Што рече велики познавалац, и поштовалац, српског народа: Срби нису (библијски) религиозан народ. Веће истине од ње нема, и највећа је српска срећа.

    5
    13
  12. Надимак му је био Зоки. Мора да се добро опере од порекла стога и лаје кера.

    3
    2
  13. Prvo, Zoran, Dušan, Milan i sl. slavenska su imena koja ne mogu biti samo srpska.

    Drugo, Draža je bio kukavica i očajni lider. Četnici ne mogu biti antifašisti kada su u Crnoj Gori surađivali s Talijanima, a u tzv. NDH surađivali s Talijanima i Nijemcima.

    Treće, samo se čudak hvali medaljama što ih je dodijelio Truman koji je naredio bacanje atomskih bombi. Ako niste znali, to je ratni zločin.

    23
  14. За „КАТАРИНУ“
    Видим да ВАМ се све збркало у глави,када говотите о религији ,поготову ХРИШЋАНСТВУ, о коме се неможе набубати из обимних мудријашких књижурина,и тумачити са површним познавањем прехришћанског времена(пре ХРИСТА),и од ХРИСТА СИНА БОЖИЈЕГА до данашњих дана.То је бесмислено уколико ХРИШЋАНСТВО нисте доживели изнутра,опитно живећи њиме да би о томе могли и једну реч проговорити.Да бисте упознали једну особу и могли дати исправан суд о дотичној особи треба да поједете „ЏАК СОЛИ“ ,живећи у заједници са том особом ,што би ВАМ узело пар година.Да би сте говорили о ХРИШЋАНСТВУ требалиби сте бар пола људскога века интезивно живети њиме учествујући у обредима,упознавајући БОГОМ благословене особе које животом и делима то сведоче.Овако сте се безпотребно избламирали на ВАШУ штету ,доказујући да ВАШЕ познавање ХРИШЋАНСТВА је чисто инаћење противу нечега што живи два миленијума и ни адске силе ,оличене у сатани и његовим помоћницима у људском силницима који су га уништавали деценијама и вековима, нису могле наудити а камоли ВИ једна слаба преумљена душица пуна историјских података,празних фраза из познавања историје РЕЛИГИЈЕ а поготову ХРИШЋАНСТВА.Покајте се небили ВАМ,ГОСПОД НАШ ИСУС ХРИСТОС подарио смирење.

    17
    4
  15. @Катарина Крстић,
    хвала на детаљној информацији и историјским подацима, да не бисмо остали недоречени.

  16. За Србољуба: Лепо ви то, али, ви, се прво помолите богу да вам помогне у вези граматике, односно правописа. То му неће бити проблем; није јасно зашто је свемогући ускраћивао верујућег, досад!

    Толико сте, узгред, наивни, запаљиви да нисте схватили меритум ствари. Ви, из убеђења религијског, јер је дотакнут сакрални неуралгични нерв ЈА-ОН битисања, показујете надљудске моћи дијагностиковања. Лакше је, дакако, подносити егзистенцију у чопору, него ли индивидуално, уз сазнање да сте сами: поред оца и мајке, јединих правих, засигурних, пријатеља.

    Питање је: има ли неко право да не верује у ПАЛЕСТИНСКУ причу! Друго питање: има ли неко право да верује у старе богове! Треће: религија је ствар слободног избора: важи ли, та, слоба, онда! Исток, ортодоксија, јесте, одувек, секуаларан.

    Аргумент у вези „обимних мудријашких књига“ јесте толико бесмислен са далекосежним мајеутичким питањем које садржи велику опасност и трагизам: а шта би толики народи да их нема. Одговор је једноставан: и даље би трајала схоластика, клер би имао моћ у коју се не дира, која се не доводи у питање, право да се мисли и полемише не би постојало, живот би био окован, и даље, унапред простртим учењима, сва достигнућа науке, технике, уметности, била би немогућа, итд.

    „То је бесмислено уколико ХРИШЋАНСТВО нисте доживели изнутра,опитно живећи њиме да би о томе могли и једну реч проговорити“. Просто је, веома: оно што је за вас бесмислено за другог је смислено: баш то је суштина слободе, слободе да се памет не ставља у теглећу запрегу религије, већ да постоји интегрално, независно. Ако ви осећате унутрашњи доживљај, то је ваша ствар, у коју нико не дира на начин ускраћивања, забране, али ако неко не осећа прихватите исту логику: не дирајте га, не ускраћујте му, не забрањујте. Под условом да сте живели на Светој Гори, монашким животом, део реченице јесте прихватљив.

    Имајте у виду да је патријарх Павле, велика појава српске историје, својом ванредном личношћу представљао СПЦ: да је љубио дечаке, возио се уместо трамвајем луксузним возилима, да није шио сам себи одећу и ципеле, не би никад испео СПЦ, тог времена, на тако високе гране. Односно, она не би никад била толико поштована: поштовање, неизмерно, које је ишло према њему преливало се на целу СПЦ. Човек, хришћанин, толике скромности може се наћи једино међу монасима.

    „Да бисте упознали једну особу и могли дати исправан суд о дотичној особи треба да поједете „ЏАК СОЛИ“ ,живећи у заједници са том особом ,што би ВАМ узело пар година“. Откуд то, сад: неке особе су лако читљиве, морално приземне, једноставне.

    „Да би сте говорили о ХРИШЋАНСТВУ требалиби сте бар пола људскога века интезивно живети њиме учествујући у обредима,упознавајући БОГОМ благословене особе које животом и делима то сведоче“. Пробајмо овако: да бисте говорили о Старим Грцима, Римљанима, Персијанцима, Египћанима, Кинезима, Светом Сави, Арсенију Чарнојевићу, Црњанском… колико времена би, неко, морао живети са њима???

    Дакле, ви сведочите суштинску разлику између два погледа на свет: свет догме, затворен, заокружен, неупитан, и, на другој страни, свет науке, активног разума, сазнања, контеплације.

    Како не видите да ви петрифицирате стварност, историју, затварате је, сводите на ваше домете расуђивања, и начине схватања.

    „Овако сте се безпотребно избламирали на ВАШУ штету ,доказујући да ВАШЕ познавање ХРИШЋАНСТВА је чисто инаћење противу нечега што живи два миленијума и ни адске силе ,оличене у сатани и његовим помоћницима у људском силницима који су га уништавали деценијама и вековима, нису могле наудити а камоли ВИ једна слаба преумљена душица пуна историјских података,празних фраза из познавања историје РЕЛИГИЈЕ а поготову ХРИШЋАНСТВА“. Слобода је и да се неко беспотребно избламира, пошто ви то видите тако. Инаћења против нечега, што постоји два миленијума, нема, јер не ради се ни о каквом инату. Схоластика је трајала један миленијум, па је данас доказ неслободе и принуде, немилосрдне власти цркве. И инквизиција је псотојала вековима, па шта сад. Византија је трајала толико, па је сад нема… Некад је живео Партокле па га сад нема.

    Човечанство је живело без струје – далеко више миленијума од хришћанства – у мраку, све до пре 150 година. Шта би рекли они, и сви такви, који су посадили Ђордана на ломачу да су видели Теслу како чита књигу под муњама: ТЕСЛА би био САТАНА, обузет адским силама. Или авион који лети: покушали би спалити небо цело.

    Никоме, овде, није ни на крај памети да икоме науди, камоли васколиком хришћанству, које је своје пипке пружило и до самурајског Јапана, преко Кине, затим читаве Средње и Јужне Америке. Па какве везе имају, побогу ти народи са читавом догмом палестинском. Како веровати, у исто, са једним Јапанцем. Мегаломани, шта друго. Узгред, откуд толика узрујаност због једне душице, као да, она, таква, прети да уништи читаво двомиленијумско постојање.

    „Слаба перумљена душица“ па како се долази у ову тачку оволиког неразумевања света. Ви сте, истом наопакошћу: преслаба непреумљена, индоктринисана, догматисана, душица.

    Верујете ли у бесмртност и у Бога! Ко је створио бога? Ако све има узрок има га и бог, а ако нема све узрок онда све може постојати и без њега.

    Зашто је Зевс мање стваран, зашто га ниподаштавате! Јупитер! Перун! Один! Да ли будисти греше! Муслимани? Хиндуси? Шта они губе, прошуштају!

    Треба разликовати религију и веру, религиозног и верујућег човека: неко може да верује у реку, љубав, планински врх… док религија подразумева компулзију, потпун изостанак сумње. Религија је, у свом догматском типу, изворном, ствар за људе средњег века. Не може се бити хришћанин слободног типа, већ се тачно зна шта хришћанство, догматско, подразумева.

    Да лу су наши велики модернистички писци, највећи, мање вредни услед религиозне индиферентности. Црњански рецимо!

    „Покајте се небили ВАМ,ГОСПОД НАШ ИСУС ХРИСТОС подарио смирење“. Какви су ово инфантилни савети, у 2021. години, па на шта то личи: ја верујем, осећам тако, неког или нешто, и сад да то преносим на сваког, императивно. Човек разлике, сумње, продора кроз историју, само зато што није у сагласију са мном губи право на слободу, мисли, живот по другачијим уверењима. Па некоме је смирење мисао о великим боговима словенског пантеона. Ако причате религијски, како можете да негирате постојање неких богова, а сведочите постојање других. И како то да до једног часа једни богови важе, а затим, исти ти, не важе. Уосталом колико векова након Исуса српски народ прихвата хришћанство.

    Богови су бесмртни људи, људи су смртни богови: антика је имала осећај за раавноправност, а не потчињавање.

    А. Рајс: „Међутим, ви нисте религиозни. Нисте могли да прихватите Бога какав је у Библији, претворили сте га у вечног и свемоћног главара свог народа. Ако бих могао да у овој области упоретребим тривијалан израз, радо бих рекао да ваш „бог“ носи оклоп и браду Краљевића Марка, шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља. Попови вам нису били нити јесу црквени људи, већ ватрени родољуби са свим врлинама и манама вашег народа.

    Религија је, свакако, моћно средство поретка, а здрав разум вам је показао пут да је понародите и да је такву прихвате ваши људи. Та религија вас, упркос вама, одржава. Мушкарци вам поготово нису често у цркви. Колико сам само пута, у време обреда, ушао у ваше храмове и тамо затекао тек неколико ретких верника, и то скоро искључиво жена. Али се чак и онај Србин који се хвалише да га је „баш брига и за попа и за његова посла“ прекрсти када сазна нешто што га жестоко погоди, или оде да пободе упаљену свећу испред иконостаса кад изгуби драго биће. Брижљиво чувајте ту народну религију јер ће ваш народ, оног дана кад је напустите, бити изгубљен“.

    Мора, увек, поглед са стране, далеки германски, истанчани, сензуалан.

    3
    11
  17. @Катарина

    Кажете:
    „За Србољуба: Лепо ви то, али, ви, се прво помолите богу да вам помогне у вези граматике, односно правописа.“

    Прво, српски правопис налаже да се „ви“ пише великим почетним словом (кад се из поштовања обраћа појединцу).
    Друго, не каже се „у вези граматике“ него „у вези са граматиком“.
    Треће, Бог коме се Србољуб моли се пише великим почетним словом, јер га он јасно именује као Господа Исуса Христа.

    Дакле, у само једној реченици, којом критикујете писменост саговорника, сами направисте три правописне или граматичке грешке.

    „Лекару излечи се сам“ каже народна пословица онима који паметују и исправљају друге, а сами показују елементарно незнање.

    Читање пословица, а нарочито размишљање над њиховим смислом, може да донесе ползу, граматичку и још више духовну. Зашто не покушате и Ви?

    10
    1
  18. За „Don Quixote“: Брзоплето се се умешали не схвативши, претходно, то, да је такав одговор изазван претходним нападом и дијагнозама. Вас, још увек, мори полемика, са које утекосте, у вези Сребренице, скривајући се иза општих места. Може немачки народ да сруши споменик убијеним Јеврејима, у центру Берлина, па каже идите и жалите се Гебелсу, Борману, Шперу, Хесу, Герингу, Менгелеу, Адолфу и другима. То се, знате, не ради. Лепо, заиста, што сте се јавили, па коначно осудите стрељање људи, без суда и правног утврђивања одговорности, ма ко они да су, ма шта да су урадили претходно, и позовите на одговорност. И именујте број стрељаних, имена злочинаца, и џелата. То би било за почетак. Религиозни људи кажу да Бог све види, па би било лепо и то да види(мо).

    Као друго, у вези граматике, и правописа, не постоји непрогрешив човек, а то што сте навели, и да се узме као погрешно, далеко је мањег реда но претходниково. Међутим, критика писмености је небитна, апсолутно, коју ви – услед заноса, острашћености, схватања превише лично претходних преписки – не видите. Ви, дакле, памтите и тежите вербалном реваншизму, постајући самовољни, неангажовани, непозвани, адвокат друге стране. Разлог, онда, зашто је то узето је нешто сасвим друго. Потпуно је неважно што неко чини погрешке у писању, важније је да се разуме шта се хтело рећи, а то је јасно сваком.

    „Треће, Бог коме се Србољуб моли се пише великим почетним словом, јер га он јасно именује као Господа Исуса Христа“ . Међутим, суштина промиче, као толико пута, казаног: разлог је био не граматика, нити правопис, као такви, већ религија, њена моћ и Бог. Ви, сами, потврђујете, народносно схватање религије у Срба, јер Исус Христос није Бог, већ син Божији. Премда Србољуб прво пише „ХРИСТА СИНА БОЖИЈЕГА“ па затим „ГОСПОД НАШ ИСУС ХРИСТОС“, у истом тексту, у размаку од пар реченица. Ово што радите, како ви тако и Србољуб, јесте исмевање религије јер полазну тачку, ону стожерну, не познајете.

    Србољуб уводи два Бога, враћа паганизам, устврђује да је српска религија суштински не-хришћанско-догматска. Просто је: прави хришћанин не може бити оволико или онолико хришћанин, већ једино потпуно. Дакле, или јесте или није хришћанин: прочитавши Стари и Нови завет, Откровење, Посланице, Јеванђеља, живећи, неодступно, са учењем (догмом)… То је читава суштина.

    Зар не проповеда хришћанство скромност: дословце да продате све и поделите сиромашним. Па ником живом не би пало на памет да прода њиву, дедовину, „вишак“ стан, или раздели уштеђевину. Е сад сте на потезу Ви и Србољуб!

    Већ неко време се одлаже један закључак! Наиме, на овом ванредном порталу, поред добрих, и одличних, текстова, сјајних комената, може се увидети једна „сигурна кућа“ за неке од коментатора. Нека врста купања у плићаку, пласирања ставова који не подстичу интелеткуалну полемику, већ очекивано, пролазно, прижељкивано. У ком, то, смислу? Један јак набој, предубеђење, неодступност, искључивост, подхрањивање, вербални (писани) одстрел човека различитог става, крутост наученог, велике уобразиље издвојене из токова историје и (нај)ширих контекста, и др. Е сад, кад се узме, у обзир, укупност од 80, последњих, година, лако се увиђа да елементарна пристојност код саговорника не постоји, да се, уместо тога, људи омаловажавају, вређају, да уместо на ставове, мисли, фокус иде на личност: шта, та, личност, то прича; она је ово, она је оно; како се усуђује; зашто су коментари, уопште, објављени. Управо је то један од разлога зашто је одговорено, доскочено, на начин да свемогући није верујућег пресветлио, јер онога који га толико брани могао је, макар, описменити.

    Каква је разлика између свих, назовимо, група – председника РС са најближим сарадницима (послушницима), странке СНС, Демократа својевремено (изузимајући период Коштуничин), Слободан Милошевића, НВО, Друге Србије, националне Србије, РТС-а и Н1, итд. – у српској стварности: па нема је у најбитнијем: слобода да, али њихова слобода која значи да само једна страна има право да прича, објашњава, учи шта је за Србију и њен народ најбоље, разумева прошлост, то јест слобода за подобне… а, ви, сви остали, сте небитни, не заслужујете ништа осим увреда, дискредитивања, омаловажавања, цензуре, чак и физичког атаковања. То значи: ми знамо шта је истина, уметност, честит човек, добар роман, прави бурек… Само ми.

    Кад неко напише, у вези нечијих убеђења, закључака, научних домета, сумњи, промисли, директно, речи или синтагме, као што су: „видим да ВАМ се све збркало у глави“, „неможе набубати из обимних мудријашких књижурина“ – увреда за науку (ваљда не треба ни о чему дискутовати нити заузети став, а повећа студија је књижурина); „Овако сте се безпотребно избламирали на ВАШУ штету“; „ВАШЕ познавање ХРИШЋАНСТВА је чисто инаћење“; „а камоли ВИ једна слаба преумљена душица пуна историјских података,празних фраза из познавања историје“; „Покајте се небили ВАМ,ГОСПОД НАШ ИСУС ХРИСТОС подарио смирење“ – онда он – уместо да образлаже, допринесе, можда и учини да сабеседник промени ставове – мења фокус на личност, иде на личност. Кад је уобичајеност устврдила да је то погрешно, наопако, испод минимума стандарда општења.

    Вама лично је од стране портала скренута пажња да вређате! Само зато што неко износи оне ставове који су за вас неприхватљиви. Зашто би неког било брига шта је за вас неприхватљиво, бавио се вама персонализујући причу, уколико то не излази из цивилизацијских стандарда комуникације и културе. Људи су мање битни од онога што пише. Заборављате ли опомену за вређање…

    Даље, људи не увиђају да неке ствари могу да се напишу намерно, како би се извукли неки закључци, на основу њихове реакције. Постоје, дакако, нека света места људског искуства, пресвета, у раној младости, детињству, чак усвојена, која се не смеју дирати нити подвргавати опсервацијама. Као оно у вези црне мачке, па бројања прозора по зградама, или корака, па ако испадне паран број десиће се добра ствар, а ако испадне непаран лоша…

    И за крај питање које се, свесно, пренебрегнуло прошли пут: колико вам значе ови „смајлији“, осмеси – Свиђа ми се/ Не свиђа ми се – испод коментара?

    Post scriptum: супротна страна никад се не би спуштала – тиме о себи сведочила – на тако ниске гране копајући по било чијем тексту велико и мало слово.

    2
    4
  19. @ Свим коментаторима

    Молим вас да се сви вратите теми и оканете личних препуцавања, па и оних које се тичу граматике/правописа. Поново вас молим да поштујете Другачије и Другог.

    @ Катарина

    Молим вас поново да будете мало краћи, Ваши прилози заиста одударају од дужине прилога велике већине осталих коментатора. Хвала!

    Александар Лазић

    5
    1
  20. Заиста се извињавам али други имају проблем са другачијим виђењем ствари и прелазе на личност: збркало вам се у глави, помолите се и сл. Притом нису свесни да им се делом „подмећу“ велике мисли највећих класичних филолога, историчара религије. Ономе ко пише изванредно је јасно да вређање, негирање разумности, разборитости, ослоњене о највеће ауторитете науке, значе једну затвореност – бар за промисао, никако нужно и прихватање – укројеног система веровања, обичаја, предрасуда, личности.

    Зар слобода не подразумева да се човек одреди према свему, па и према религији. Јер, ако се не слажу, као што се не слажу на претходни начин, онда је следећи корак насилно привођење човека другачијем (њиховом) виђењу – (псеудо)религијском или другом неком – света.

    Оно што ради, тако упечатљиво, председник, и читав СНС, поједини понављају на истоветан начин. Председник није од јуче, али је постало кристално јасно ко је онда кад је добио, отео, моћ. Забрињава помисао шта би други да се дочепају исте.

    Неки персонализују ствари, мешају се тенденциозно, навијачки, па уместо оном ко започиње напад на личност, придикују другом. Нека пусте људе да искажу ставове, па ако се са њима не слажу нека их аргументовано побију: таксативно, од става до става. Зашто не би ова страна прихватила све оно што долази као разумно, луцидно. Уосталом то се и очекује да дође. И од анонимних људи, не-јавних, се може доста научити.

    На питање о узроку свега нека дају одговор! На питање о палестинском сину Божијем, Јеверјину, нека дају аргумент! На питање о тоталном одсуству иницираности у Библију код већинског народа српског нека дају коментар. На питање сме ли се не веровати, битисати мимо, изван, религије и догми, нека дају одговор. На питање о Перуну нека дају одговор. На питање о вези Словена, Срба, са Палестином нека дају одговор!

    Некоме је ближи Куросава од Назарећанина. Некима је немогуће то да схвате.

    У Србији нико живи не чита ни новине, или великог, а пријемчивог, Капора, камоли философичност Библије, или класичне филологе. Али такви, обично, све знају и знају да је неко у заблуди.

    На питање о слави, које су се скоро сви одрекли током комунизма, као и Светог Саве, нека дају одговор. Тито је био Бог, који је умало убио и народног Бога, не само религијског. Чајкановић каже да је то жртва прецима, у храни и пићи, и као таква јесте паганска, старословнско-митолошка.

    Да чујемо зашто то В. Чајкановић, полиглота највећих размера, који је говорио десетину језика, античких пре свега, и хебрејски чини се, цео живот дао науци, није у праву, али јесу нечији ђедови и бабе, очеви, или неко трећи (ко?)!

    Уместо тога иде оно: ма вама се све збркало! И онда очекују од живота неку праведност, неки напредак друштва, уређеност ситема. Док не науче да полемишу, уважавају, и не своде све постојеће на њихово нееластично осећање света, никаква промена друштвена није могућа.

    Или ћемо бити народ стотина царева! На питање како и зашто, одговор је: сретну се људи: ‘де си царе, шта радиш царе, ево ништа царе….

    Хвала пуно, поново, на великој коректности. Имајте на уму да није мала ствар овај портал. Уз наду да ће бити још бољи, посећенији, једном и примарни, главни, извор информисања и учења, коментари, ако их буде, биће скраћени добрано.

    2
    3

Оставите коментар