Зоран Радовановић: Законска основа вакцинације

Када прође непосредна опасност, можемо (и треба) да тражимо објашњења за сумњичавост људи према вакцинацији

Фото: Pixabay

Још 20. марта прошле године проглашена је (а није опозвана) ванредна ситуација због епидемије од већег епидемиолошког значаја (чл. 50 Закона о заштити становништва од заразних болести). По чл. 52 истог закона, министар здравља може да нареди, уз остале мере, и ванредну вакцинацију, као што је то урађено пре скоро пола века због вариоле. Непоступање подлеже чл. 249 Кривичног законика и кажњава се затвором до три године

Нашу радост због успешне набавке вакцина против ковида-19 све више замењује забринутост изазвана слабим одзивом. Ситуацију додатно компликује сазнање да се налазимо при врху земаља поређаних према учесталости преношења новог вируса корона.

Када прође непосредна опасност, можемо (и треба) да тражимо објашњења за сумњичавост људи према вакцинацији. Показаће се да су разлози бројни, али је извесно да ће се међу лако избежним узроцима неповерења издвојити простор пружан у медијима разним маштовитим „откривачима завера”. Неки међу њима имају академска звања, па одговорност за промоцију тих чудака не пада само на уреднике штампаних и електронских медија, ни на законом предвиђене контролоре медијских садржаја. Бар подједнаку кривицу сносе струковна удружења, факултети и академије који нису имали снаге да се, у име очувања властитог угледа, ограде од својих чланова склоних сејању панике изношењем научно неоснованих тврдњи. Шта више, било је пуно основа да их позову на моралну одговорност.

Но, одложимо за касније тражење криваца, па покушајмо да се окренемо непосредној будућности. Поред темељне здравствено-просветитељске акције, предлагана су и нека решења по типу „штапа и шаргарепе”. Размотримо их.

На први поглед, привлачно звучи идеја о наметању ограничења за невакцинисане. Они не би могли да посећују културне и спортске манифестације, па чак ни да седе у угоститељским објектима. Ако оставимо по страни питање да ли је (а није) на делу дискриминација, тај тактички приступ није реалан у тренутку када је у земљи једва милион прописно заштићених грађана. Касније би се, између осталих, отворила етичка дилема зашто кажњавати категорије грађана враћене са вакциналних пунктова због постојања контраиндикација, дакле не својом кривицом.

Као слика у огледалу претходног приступа делује могућност финансијске стимулације. Сугестија је да се, уместо линеарно, само вакцинисаним особама дели обећаних 60, односно 110 евра. Опет се јавља проблем невакцинисаних мимо своје кривице. Још важнија је начелна недоумица да ли треба наводити грађане да поступак који је у њиховом интересу доживљавају као услугу учињену друштву. Дешавало се, додуше у другим деловима света, али са сличним степеном неповерења, да такав подмићивачки маневар одбије људе. Настане, наиме, подозривост да је „услуга” коју чине властима лоша трговина и да иза понуде мора да се крију опасни ризици по сопствено здравље.

Остаје принуда. Одбацимо одмах често навођене тврдње о наводној незаконитости обавезних мера. Још 20. марта прошле године проглашена је (а није опозвана) ванредна ситуација због епидемије од већег епидемиолошког значаја (чл. 50 Закона о заштити становништва од заразних болести). По чл. 52 истог закона, министар здравља може да нареди, уз остале мере, и ванредну вакцинацију, као што је то урађено пре скоро пола века због вариоле. Непоступање подлеже чл. 249 Кривичног законика и кажњава се затвором до три године.

Није, наравно, реално ићи на општу обавезну вакцинацију, али има пуно основа да се таква мера примени на одређене категорије становништва. Законским и подзаконским (правилници, уредбе, програми) актима предвиђено је да, поред лица одређеног узраста и путника у међународном саобраћају, вакцинација буде обавезна за лица: а) изложена одређеним заразним болестима, б) у посебном ризику од болести, и ц) запослена у здравственим установама.

Зоран Радовановић (Фото: Данас)

Останимо на последњој категорији обвезника вакцинације. У редовним приликама медицински и остали радници у здравственом сектору подлежу обавезној вакцинацији против: 1) хепатитиса Б; 2) грипа; 3) малих богиња; 4) рубеле; 5) заушака; 6) дифтерије; 7) великог кашља; 8) менингококне болести; 9) варичеле; 10) других заразних болести према епидемиолошким индикацијама (чл. 18 Правилника о имунизацији и начину заштите лековима). Подразумева се да се обавеза не односи аутоматски на преко 100.000 запослених у здравственом сектору, већ јој се приступа селективно, према радном месту, имунском статусу запосленог итд.

Дакле, законска основа постоји чак и када нема епидемија, а нормативно се решава на нивоу Министарства здравља. У постојећој изразито неповољној, штавише гранично катастрофалној епидемиолошкој ситуацији, министар здравља има не само права, већ и дужност да размотри обавезу вакцинисања против ковида 19 за све запослене у здравственим установама.

Постоји пуно основа да се таква одлука примени на још неке категорије запослених чија природа посла захтева непосредни контакт са другим људима. Уз полетнију промоцију вакцинације и сагласност председника републике да личним примером поспеши њен обухват, те мере би дале основа за уверење да ћемо наредно лето провести у колико-толико нормалним условима.

Епидемиолог, професор Медицинског факултета у пензији

Опрема: Стање ствари

(Политика, 11. 4. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

12 replies

  1. Медицину под хитно избацити из правне науке. Недопустиво је да један еснаф из сегмента занатских услуга узурпира себи грану правне науке. Чак и поред тога Устав је правни акт који је изнад свих закона а он брани неповредивост психофизичког интегритета личности. Изнад овога постоји и Нирнбрершки кодекс и међународне конвенције о заштити људских права. Дакле закони на које се еснаф у белом позива су антиправни, противуставни и антививилизацијски штавише задиру у најтежа кривична дела – злочина против човечности. Очекујем да сви саучесници ковид пројекта буду процесуирани за најтежа кривична дела.

    22
    4
  2. Плаћено чичиште

    18
    3
  3. Прогласити медицину за еснаф из сегмента занатских услуга је стање које хитно захтева помоћ дотичног еснафа!

    1
    7
  4. Нека хвала Петре. Тај еснаф у белом је довољно људи већ усмртио у својству пружања помоћи. И то без сношења икакве одговорности. Више него сви ратови. Медицина и није наука већ систем механичких покушаја третирања пацијената, са неизвесним, недоказивим или произвољним исходом. То јесте услуга и то занатска. Ми тражимо услугу, они је пружају. То не важи за науку. Ово не тврдим ја већ светски филозофи науке.

    8
    3
  5. Људи, приберите се! Наравно да је тешко све што нас је снашло, али побогу, немојте! Шта су ту лекари криви? Сутра ће вам перфорирати слепо црево или ћете сломити ногу, или ћете добити корону ( не дај, Боже!), па шта ћете онда? Лекара има заиста свакаквих, сви смо искусили понешто лоше с некима од њих, али одавно је речено, не треба избацивати и дете из корита с прљавом водом, што је заиста учинила Милица, побркавши све што се могло побркати, као нпр. сврставши медицину у правне науке, а медицину у занате! Наравно, свака част занатлијама. без којих би нам било јако тешко, али како би нам тек било без лекара! Не знам како Милица живи без лекара, јер ако је доследна ономе што је написала, вероватно живи! Желим јој добро здравље, иначе ће ипак морати да се обрати лекарима! Прочитајте мало пажљивије све то што је написала, пре него што се тако одлучно сложите са оваквим ставовима!

    2
    8
  6. Медицина је одавно престала да буде хумана уметност помагања људском роду у невољи. Постала је супротност томе. Постала је „Струка“ од које корист имају само корумпирани „стручњаци“ и политичари. Лекари су једно, и њима свака част, али „Струка“ је нешто сасвим друго, без морала, без савести и критичког мишљења, најчешће корумпирана, политизована и жедна моћи и људске крви. Медицинско право је вештачки и штетни уметак додат као посебна грана у правну науку, где медицини није место из разлога што право мора бити изнад свих струка и наука и не сме им се подредити. Можда Петар није чуо за медицинско право? Што се тиче слепог црева (што Петар спомиње), кога то стрефи данас, у „стручно“ пројектованој ковид ери, а нема хиљаде евра за приватника, може да се слика. Јер док јадника тестирају на корону, па га пцр жреб одреди да је позитиван, па га пошаљу у ковид болницу међу заражене и умируће од разних болести, од њега нема ништа. И рећи ће умро од короне.

    6
    1
  7. Чуо је Петар за медицинско право, само Милицу и Вас подсећа да је то право, а не медицина у праву, како је то Милица, а и Ви, разумела. По тој Миличиној логици би испало да је неки криминални клан узурпирао грану науке, тј. кривично право – па по Милици, хитно избацити кривична дела из правне науке!
    А Ваше мишљење о томе шта је право, шта је струка и где ту, по Вама, спадају лекари неће се Петар ни трудити да разуме, ваљда само Ви знате на шта сте мислили, и шта Ви уопште подразумевате под правом? А и под струком, уопште и посебно?
    Иначе, што се струке тиче, врло је препоручљиво и, срећом, већином и уобичајено, изјашњавати се и судити о ономе што човек зна, тј. ономе што му је струка!

    1
    5
  8. Е ту вас чекам! Кривично право поредите са медицинским? Кривично право је за разлику од тзв. медицинског права, есенција Права, и главна сврха и мера разматрања нарушавања истог, а то не може бити и постићи било који еснаф. Кривично право јесте Право, док медицинско право није ништа, нити је Право, нити је медицина. Смишљено је само зато да обезбеди услове криминалу у белом и промету људског меса.

    5
    1
  9. @ Petar Matić
    Evo da vam objasnim šta je „struka“ na koju se obično pozivaju neznalice. To vam je površna forma, koja obično nema mnogo veze sa suštinom ali ima veze sa : klanovima, gangovima, sa politikom, sa prostim najamnicima, plaćenicima, sa oportunistima, sa mehaničkim interpretatorima i plagijatorima tuđeg „znanja“, a bez razumevanja i bez stvaralaštva, bez širenja perspektive znanja, bez ikakve koristi za ljudski rod. Svi takvi imaju visoko mišljenje o sebi i to samo zbog bezvredne forme „struke“ na koju se jedino pozivaju, i imaju jaku želju da kod drugih utule svaku misaonu suštinu koju sami nemaju.

  10. М.М. Не поредим ја кривично право са медицинским, то је само најобичнији закључак из Миличиног мудровања, само што ни Милица ни Ви немате ни најелементарнијег знања о томе шта је право, па је сасвим неумесно и расправљати с Вама о томе!
    Еки. Шта је струка зна се отприлике откако је човек почео да ради разне послове и у појединима се извештио и постао стручан! А ово Ваше је баш иновативно, свака част! А што се незналица тиче, који о свему знају све, сада је њихово време, што се баш лепо види!

  11. @Petar
    Pre će biti da vreme sveznajućih neznalica prolazi sa pojavom interneta i pristupa izvorima informacija svih vrsta više nego ikada ranije, kao i mogućnošću da se ukrste argumenti umesto ukrštanja samo praznih titula i još praznijih reči. Branioci forme su najgori od svih jer oni postojanje suštine znanja i uma doživljavaju kao pretnju sopstvenom nedostatku istog. Oni ne misle svojom glavom, oni ne uče, oni nemaju moć analitičkog i kritičkog mišljenja, nemaju moć apstraktnog mišljenja već samo kopiraju površnu formu, „samo rade svoj posao“ bez savesti i morala, samo slušaju „autoritete“ili ih sami izigravaju. Kriju nedostatak suštine iza prazne forme. Imate struku koja je samo reč i sprega kriminalnih klanova i imate sve ono čemu bi struka suštinski trebalo da služi umesto što po običaju radi sve protiv. I vi birate ono prvo. Svaka čast. I svaka čast što se bavite pretpostavkama o ličnosti osoba koje ne poznajete. To takođe rade ljudi bez argumenata. Pobijaju argumente pobijanjem ličnosti umesto kontrargumentima.

  12. @ Eki О У она три реда и три речи које сам Вам написао нема ни једне једине речи о нечијој личности. Има само неколико речи о ономе што се вековима подразумевало под појмом струке, а одао сам Вам признање на иновативности Вашег тумачења дотичног израза! Ви сте сада читаве салве увреда просули о бројним личностима, проглашавајући их (претпостављам мене, у првом реду), наравно без икаквих аргумената, за оне који не уче, не мисле својом главом, немају моћ аналитичког и критичког мишљења, припадници су криминалних кланова, делају без савести и морала и шта још све не! Да ли Ви уопште прочитате оно што напишете? И још тако увредљиво, а о аргументима да се и не говори! Наравно,вероватно цените да аргументи нису ни потребни јер Ви то тако мислите!
    Пошто ово постаје стварно смешно, препуштам Вас Вашем аналитичком, критичком и апстрактном мишљењу, да не губите време расправљајући са личношћу којој сте приписали све ове особине – дакле Ви сте онај ко говори о личности које не познаје, и то толико увредљиво да тешко може бити увредљивије, а не ја! Надам се да своје способности аналитичког итд. мишљења користите у својој струци (мада вам се термин не допада, не знам који би се други могао употребити, можда посао?), то је вероватно право место!

Оставите коментар