Марко Шикуљак: Морални банкрот Здравка Кривокапића 

Потез са Лепосавићем урадио највише на разголићењу политичког дилетанта на челу Владе Црне Горе

Здравко Кривокапић, Владимир Лепосавић (Илустрација: Фронтал)

Док се опасност од финансијског полома избегава новим кредитима, један други банкрот се десио и ништа га не може сакрити. Премијер Црне Горе Здравко Кривокапић доживео је морални банкрот.

Све се десило пре неколико дана, када је садашњој опозицији, односно ДПС и трабантима, успело да као релевантну друштвенополитичку тему наметну одређивање према Сребреници. Министар правде Владимир Лепосавић изнео је одмерену изјаву која је покренула лавину, а будући да није често преношена, оставићемо је овде.

– Уопште не могу да признам или не признам догађај о којем немам сазнање. Ја сам спреман да признам да је у Сребреници учињен злочин геноцида када се то и недвосмислено утврди. Не знам да ли је постојала геноцидна намјера 1995. у Сребреници. Могу само да вјерујем или не вјерујем судијама из Хага, било оним који су гласали за ову правну квалификацију, или онима из истог судског већа који су о овом питању заузели или издвојено или посебно мишљење. Хашки трибунал за бившу Југославију, осим што је основан резолуцијом, умјесто међународним уговором готово је у потпуности изгубио легитимитет кад је утврђен да су докази извјестиоца Савјета Европе о вађењу и трговини органима цивилних српских жртава на Косову уништени у том суду – казао је Лепосавић.

Фото: Фронтал

Након овог уследила је медијска харанга у коју су се укључиле стране амбасаде у Црној Гори, црногорска опозиција и део власти.

Премијер Црне Горе је у уторак (5. април) Скупштини доставио предлог за разрешење Лепосавића због његове изјаве о Сребреници. У образложењу је навео да је јавно деловање министра од избора 4. децембра прошле године одступало од званичних ставова Владе и Споразума лидера три победничке коалиције из септембра 2020. који је био програмски основ за формирање Владе(!?).

Кривокапић, који стално запомаже како његову владу руше и из власти и из опозиције, дошао је у ситуацију да његов потез подржава више оних који су из опозиције, него оних који су гласали за његов кабинет. На његову страну су стали сви они који су поражени 30. августа 2020. и Абазовићева УРА. Демократе, које у скупштини имају 10 посланика, по обичају су давали изјаве које су уклапају у народну метафору „и стисни и прдни“. Њихов предсједник Алекса Бечић поручио је како Лепосавићева оставка не би требала бити „знак слабости, јер нико не смије бити изнад потребе очувања воље народа“ (!?), док је посланик Борис Богдановић поручио је да та партија неће сменити министра Владимира Лепосавића са ДПС, уколико не буде договора унутар парламентарне већине. Оно што је битно јесте да Демократе тврде да је Лепосавић учинио неспорну грешку.

На Лепосавићеву страну су стали сви чиниоци Демократског фронта, уз излазак на улице незадовољних грађана. И Кривокапић је ретерирао, јер његов предлог сада стоји у протоколима и не зна се да ли ће и како доћи до дневног реда. Лепосавић одбија да поднесе оставку, последње што се зна јесте да ће вршити дужност док не дође до званичног расплета.

Здравко Кривокапић (Фото: Фронтал)

Било да се одлучи да са ДПС руши свог министра или да се прави како се ништа није десило, Кривокапић ће изгубити било какав политички кредибилитет, док је морални доживео на самом почетку ове афере.

Овај политички анонимус који је у жижу доспео као предлог коме је кумовала СПЦ, да политичка листа која артикулише интересе грађана који се противе спорном закону о слободи вероисповести буде што више неполитичка и да на њеном челу буде личност која политички није укаљана. Као носилац листе За будућност Црне Горе Кривокапић је ушао у скупштину и потом се наметнуо као кандидат за премијера, понашајући се као да са листом иза себе нема никакве везе. Не би чак било спорно да је он одлучио да себи приграби сву власт, будући да је сваки од 41 посланика већине био тас на ваги. Међутим, Кривокапић је заправо постао продужена рука Дритана Абазовића и његове инстант НАТО странке.

Најављена као нестраначка влада експерата, Кривокапићева влада је у старту постала пародија, јер је за потпредседника постављен Абазовић. Будући да је председник покрета УРА, тим потезом је извргнута руглу теза о нестраначкој влади, а будући да Абазовић од стручности има неколико НАТО округлих столова и семинара на тему безбедности, ругалица је тиме још горча. Као такав је постављен на место потпредседника владе који је координатор служби безбедности, што је за неупућене она позиција са које је Александар Вучић као фамозни ППВ, лансиран на место најмоћнијег човека у Србији.

Дритан Абазовић (Фото: Фронтал)

Сав тај циркус оправдаван је тиме како се у новој влади налази никад више Срба те да је потребан одмерен приступ јер треба мудро, споро и темељно демонтирати Ђукановићев систем, јер би у супротном избио грађански рат што је теза коју упорно напомињу Кривокапићеви интернет ратници. Будући да се Кривокапић упоредио са Христом стављајући се на чело владе 12 апостола, критичари су његове ботове прозвали Здравковим сведоцима, њихову политику исмијали упорним понављањем пароле стрпљен спашен, док је сваки потез који иде истим правцем који је зацртао ДПС, а наставља га УРА, изругиван паролом мораое.

Потез са Лепосавићем урадио је највише на разголићењу политичког дилетанта на челу владе Црне Горе, јер напросто нема више никог ван уског круга политичких активиста ко може оправдавати његове потезе.

Актуелна ситуација настала је управо због његове слабости и неодлучности да демонтира систем који је устројио Ђукановић. Да је започео обрачун са претходном влашћу, нико од њих не би ни стигао да намеће тему Сребренице, већ би се грчевито борили да спасу своју кожу. Претходна структура је толико безбрижна да РТЦГ није смањио ништа од шовинизма који бљује по Србима, нити штеди актуелну владу. У политичком смислу ДПС се показао довољно неоштећеним, јер је на изборима у Никшићу потврдио резултат који је имао на парламентарним изборима.

Фото: Фронтал

То може релативно безболно проћи у срединама које су доминантно против ДПС, попут Никшића, али за будуће изборе међу којима су председнички, потребно је фамозно прочишћавање бирачког списка које би онемогућило све изборне манипулације којима се користио ДПС. Најаве да ће држављанство Црне Горе добити грађани који годинама живе као апатриди (углавном они који имају везе са Србијом) те да се онемогући гласање онима који немају пребивалиште иако имају држављанство, јер годинама живе ван Црне Горе, одмах су удариле у зид.

Од почетка мандата нове владе, од значајнијих достигнућа истиче се једино промена закона о слободи вероисповести, онако како се са тим сложила СПЦ, која је за политику заинтересована још колико треба да се добије темељни уговор између државе и цркве, какав су већ потписале друге верске заједнице. И на томе ће се завршити досадашњи појачани ангажман СПЦ у политичком животу, на који је била принуђена Ђукановићевим потезима.

Парадоксално, ово је била надлежност министра Лепосавића.

Све остало иде шепавим кораком. По свако мишљење Кривокапић иде у стране амбасаде што се ни не крије, а амбасадори се јавно оглашавају по медијима и дају смернице. Једна од црнохуморних епизода била је и она када је нови ВД директора АНБ на Дејан Вукшић на седници скупштинског Одбора за одбрану и безбедност доставио и имена страних и домаћих тајних агената и детаље тајних операција једне стране службе. Одмах је уследио притисак и оптужбе да је одао тајне податке једне НАТО земље, чиме му је стигла јасна порука да се престане мешати у свој посао.

Владимир Лепосавић: (Фото: Н. Ђурић)

Надлежност министра Лепосавића је и израда предлога измена тужилачких закона, која би омогућила брже процесирање криминалаца и политичара бившег режима. Гле чуда, ове предлоге је оспорила Венецијанска комисија. То је још један знак да се странци неће одрећи ДПС, по старом правилу које су установили Американци: Они су кучкини синови, али су наши кучкини синови. Запад тако има две могућности у рукама. Једна је повратак ДПС, друга је препакивање једног њиховог дела, који би са УРА и оним што могу повући Кривокапић и Бечић, формирали нову власт која би остварила доминацију као и ДПС.

Не треба заборавити две важне чињенице. Власт у Црној Гори је промењена практично за длаку, а само је пад хрватске странке испод цензуса за мањине срушио ДПС. Са друге стране није неважна чињеница да смо деценијама имали људе који до спорног закона против цркве нису имали никакав проблем са оним што је радио ДПС. Ако је веровати оптужбама челника ДФ, један од њих је и Кривокапић, за кога тврде да никад до 2020. није гласао против ДПС.

И ту је значајан резервоар за играрије у којима ће се Црна Гора покушати задржати на курсу антисрпског деловања, можда мање очитог у „идентитетским питањима“ унутар ње, али ништа мање блаже у политичком смислу деловања против Србије и Републике Српске, када то буде потребно.

Још један парадокс је у томе да Кривокапићева општа неспособност ради против њега, односно не дозвољава му обрачун са ДФ, који је очито главни трн у оку страних центара моћи. Да је демонтирање ДПС у замаху, странци би врло лако направили операцију вађења здравог ткива и поцепали ДПС из ког би струја на челу са Душком Марковићем постала прихватљив партнер Абазовићу и Кривокапићу, док би се пред Бечићем и Демократама нашао избор потпуног преламања у мозак који не би прихватили сви њихови бирачи. А будући да је недемонтирани ДПС још увијек опасан, страх од нових избора је превелик.

Демократски фронт има релативно добру позицију, јер са јачим показивањем зуба могу држати владу у шаху, која се неће смети играти са новим изборима, а биће даље од онога што ће уследити како економска ситуација буде клизила на горе. Свакако ће морати бити активнији у поправљању своје слике у јавности и имати иницијативу у томе да Кривокапића и сличне у потпуности оголе. На пример, нико од њих није поставио питање: Како си уопште дозволио да те Сребреницом сатерају у ћошак?

Опрема: Стање ствари

(Фронтал, 12. 4. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

2 replies

  1. Ствар је врло једноставна. У окупираној земљи играш по правилима окупатора. Док се земља не ослободи потпуно је небитно ко од домаћих изабраника влада и замајава народ. Никакве ту велике филозофије нема. Бивша Југославија је окупирана хтели ми то себи да признамо или не. Разлика је само у томе што се Срби не мире са тиме (нажалост само на речима) док су Хрвати већ генетски навикли и не смета им окупатор, односно ослободилац.

  2. Сва срѣћа за Кривокапића што има нѣписмене критичаре. Иначе – мрка капа.

    1
    2

Оставите коментар