Доносимо закључни коментар теолога и правника, истраживача приправника на Институту за европске студије и цео текст у PDF-у

Миљан Лазовић, десно (Фото: Институт за европске студије)
Закључни коментар
Проблеми који се доносе чланом 18. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације јесу комплексни и као такви крше основно људско право, а то је право на слободу вероисповести које је загарантовано у целокупном међународном систему људских права. Ово право загарантовано је у свим уставима европских држава. Члан 18. је противуставан јер крши Устав Републике Србије и Устав Српске Православне Цркве.
Такође, доводи у питање уставно начело секуларности и одлуке Уставног суда Републике Србије који је дефинисао овај принцип као начело „кооперативне одвојености“. Анализом члана 18. констатовано је да Свети списи као извор вере цркава и верских заједница могу бити дискриминаторни будући да се косе са уверењима ЛГБТ популације. На основу тога, доказано је да би појам Бога или Свете Тројице био дискриминационог карактера, па се поставља питање шта то онда значи и куда све то води? Да ли цркве и верске заједнице регистроване у складу са законом треба да буду укинуте и да немају Свете списе како се нечије право да се осећа како хоће не би довело у питање. Стога се поставља кључно питање: ГДЕ СУ ГРАНИЦЕ ЉУДСКЕ СЛОБОДЕ и ШТА СУ ТО ЉУДСКЕ СЛОБОДЕ?
Click to access Clan-18-Miljan-Lazovic-1.pdf
Оваквим законским решењима доводи се у питање државна химна „Боже правде“ будући да је Бог о којем се говори у химни „узрок проблема“ јер ствара људски живот и цивилизацију као заједницу мушкарца и жене, а не као заједницу истих полова, па сва физичка лица која на јавном месту присуствују церемонији на којој се може чути химна „Боже правде“ могу бити оптужени за дискриминацију уколико изговарају речи химне. На ову реалност указано је примером полагања заклетве председника Републике Србије у средишту Народне Скупштине. Овај проблем је алармантнији него што се на први поглед може учинити само пуким ишчитавањем законских решења и много залази у дубину, те подрива основне постулате живота само због нечијег осећаја да се осећа како он жели и да то добије законску гаранцију. Овде се поставља питање основних постулата Нацрта Закона, транспарентности и сврхе у које се они доносе. Сврха је да буду антидискриминациони, а у својим основама су ДИСКРИМИНАЦИОНОГ карактера, чиме потресају уставна начела и државно – црквене односе, и доводе у питање слободу јавног функционисање цркава и верских заједница и основна природна људска права.
Прочитајте још
Categories: Преносимо
Оставите коментар