Дојче веле: Како је немачки сценарио за пандемију из 2012. завршио у фиоци

Резултат је парадоксалан: Немачка има установу која би могла да се суочи и са највећим катастрофама, али она нема овлашћења

Фото: Кристијан Карисиус/ДПА

Немачка је неспремна дочекала пандемију корона вируса – иако су стручњаци одавно, још 2012. године, разрадили сценарио који готово сасвим одговара данашњој пандемији. Сада би то требало да се промени.

Више од 50 година Немачка има Савезну установу за заштиту становништва и помоћ у случају катастрофе (ББК). Основана је у време Хладног рата. Онда је почетком 2001. укинута, да би 2004. поновно била успостављена. Па заборављена. Говорити о могућности катастрофе није било популарно – а ББК рутински разматра могућности катастрофе и апокалиптичне сценарије како би били спремни ако се катастрофа заиста догоди.

Године 2007. изведена је и велика вежба борбе против пандемије. Стручњаци ББК су 2012. у сурадњи с Институтом Роберт Кох разрадили и опсежну анализу ризика која изгледа као сценарио за актуелну пандемију короне. Ту је било речи о вирусу који креће из Азије и шири се по читавом свету. Немачку погађају три таласа инфекције фиктивним вирусом названим „Моди-САРС-вирус“, предвиђа се несташица лекова, заштитне опреме и дезинфекционих средстава. Иако се све то и догодило у пролеће 2020, претходно направљена опсежна студија завршила је у фиоци.

Ко је одговоран?

Зашто се то догодило показује одговор Савезне владе Немачке на упит посланичке групе Левице у Бундестагу о томе које је кораке влада предузела након анализе ризика из 2012. како би обезбедила снабдевање становништва заштитном опремом. Савезна влада „нема сазнања о евентуалним мерама савезних покрајина које су оне предузеле у склопу своје надлежности за здравство и заштиту од катастрофа“, наводи се у одговору.

Фото: Ина Фасбендер/АФП

То показује шта је главни проблем: различите надлежности савезне и покрајинских влада. Према немачком Основном закону (уставу) савезна влада је надлежна за заштиту становништва у случају војне претње споља. За заштиту у случају катастрофа надлежне су савезне покрајине.

Резултат је парадоксалан: Немачка има установу која би могла да се суочи и са највећим катастрофама, али она нема овлашћења. Зато се намеће питање: шта ради оних 400 службеника ББК? И чему им служи 18 хеликоптера?

Нови планови

Сад би то требало да се промени – тако бар каже Армин Шустер који је од прошле јесени председник ББК. Тај политичар Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и бивши полицајац средином овог месеца је, заједно са савезним министром унутрашњих послова Хорстом Зехофером представио план нове организације Установе за заштиту становништва у случају катастрофе. План од осам тачака Шустер намерава да спроведе што је пре могуће.

„С обзиром на актуелну ситуацију желимо да још пре краја мандата ове савезне владе буде видљивих промена. Дакле, брзо ћемо почети да спроводимо три или четири пројекта“, најавио је Шустер у интервјуу за Дојче веле. „Важно ми је да смо неке ствари већ подстакли пре него што се пажња усмери на савезне изборе у септембру, а затим и на преговоре о формирању владајуће коалиције и стварању нове владе.“ Шустер жели да његова установа буде присутнија и у свести грађана као установа за помоћ у случају катастрофе.

Армин Шустер, председник БКК (Фото: Јирген Шулцки/Дојче веле)

Код девет милиона Немаца то је већ постигнуто. Они су на свој паметни телефон инсталирали апликацију НИНА која упозорава на опасност од поплаве, невремена, али пружа и актуелне информације о пандемији короне и правилима којих би се требало придржавати. Посланица Зелених у Бундестагу Ирене Михалић највећи допринос ББК у борби против пандемије види у даљем развијању те апликације. „Желела бих да ББК може да преузме већу одговорност“, каже Михалић.

Заједничко координационо тело

ББК жели да успостави заједнички центар за заштиту становништва. На тај начин би требало да буду обједињене стручне службе на савезном нивоу, са службама покрајина, општина и хуманитарних организација, и да се на тај начин омогући да координирано делују.

До сада се то чинило на разним нивоима и у разним установама. ББК жели да их све доведе за исти сто. У централи ББК у Бону већ постоји добро опремљен центар за прикупљање информација о ситуацији на терену. То би могла да буде основа планираног Центра.

Посланица Зелених Михалић начелно подржава Шустерову иницијативу, али указује на ограничене могућности ББК. Она захтева да савезни ниво власти и формално преузме одговорност за заштиту становништва.

Екипа ББК у акцији у мају 2020. након што је у једном магацију више радника заражено короном (Фото: Дојче веле)

И Сандра Бубендорфер-Лихт из редова опозиционих либерала (ФДП) сматра да је крајње време да ББК добије на важности. „ББК мора коначно да постане главна установа“ за заштиту у случају катастрофа, написала је она у одговору на упит ДW. Федерални систем у Немачкој има своје предности, али „када се ради о брзини, ефикасности и снази, потребна нам је координација и неко ко доноси одлуке“, каже Сандра Бубендорфер-Лихт.

Стварање националних залиха

Шеф ББК не сме да иде толико далеко, барем док се не промени Устав који би савезном нивоу власти омогућио веће надлежности у заштити становништва од катастрофа. До тада се он се нада да ће сарадња различитих нивоа власти функционисати на добровољној основи. И да ће надлежне установе за случај катастрофе одмах знати коме морају да се обрате.

За Шустера није главни проблем законска регулатива надлежности, већ питање „да ли је ББК са својом могућностима довољно препознат и довољно прихваћен“. Јер, већ према садашњим законским одредбама ББК може да делује на заштити и помоћи становништву у случају катастрофе – али само ако то од њега званично затраже савезне покрајине или поједина министарства. „Све оно што разрађујемо и припремамо за случај нпр. ратне опасности и одбране, у великој мери важи и у случају шумског пожара, природне катастрофе или пандемије“, каже Шустер.

Савезно министарство здравља у међувремену је затражило помоћ ББК. Они сада заједно раде на стварању националних залиха за здравствену заштиту. То јесте могло да се уради већ након анализе ризика спроведене 2012, али – боље икад него никад.

Матијас фон Хајн

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 30. 3. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар