Млађи основци ипак у клупама, проба мале матуре у априлу

Мораћемо да оставимо да раде школе за млађе разреде. Остали ће наставити још следећу недељу онлајн. Морамо да будемо реални, да обезбедимо да родитељи могу да раде, објаснио Бранислав Тиодоровић

Фото: EPA-EFE/Georgi Licovski

Млађи ђаци од првог до четвртог разреда основних школа следеће седмице неће прећи на онлајн наставу, већ ће часове похађати у школама по групама као што су и до сада, док ће основци старијих разреда и средњошколци и наредне недеље учити искључиво на даљину – коначна је одлука коју су јуче после вишедневних консултација донели надлежни. Да је тако, потврђено је за наш лист у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Тиме је, наизглед, стављена тачка на ујдурму која се не стишава у родитељским и учитељским круговима од уторка, након најаве премијерке Ане Брнабић да ће због све лошије епидемијске ситуације и најмлађи основци учити онлајн макар недељу дана, одлуком Кризног штаба са сузбијање ковида-19, којем председава. Међутим, управо на иницијативу председнице владе и њеног заменика, а ресорног министра просвете Бранка Ружића, због проблема које би сасвим извесно изнедрила мера да и најмлађи основци уче искључиво на даљину, одлука је јуче ревидирана, а руководиоци школа о томе су, сазнајемо, одмах обавештени.

– На састанку председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић и медицинског дела кризног штаба одлучено је да се од понедељка 22. марта за ученике првог циклуса основног образовања и васпитања остварује непосредан образовно-васпитни рад у школи, као и до сада. Пробни завршни испит за ученике осмог разреда (актуелним календаром планиран да се одржи 26. и 27. марта) одлаже се за петак 9. и суботу 10. април – наглашено је у упутству које је јуче стигло директорима осмолетки из Министарства просвете, а у које је „Политика” имала увид.

Рад у школама за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, по истом упутству, такође ће се реализовати без промене, уз уважавање свих специфичних околности, а пре свега потреба ученика, и то након анкетирања родитеља и доношења одговарајућих одлука савета родитеља и школског одбора о оптималном начину организовања наставе у најбољем интересу ђака.

Из министарства подсећају да према важећој процедури, на основу иницијативе локалног кризног штаба, за поједине или све школе у општини или граду због погоршања епидемијске ситуације може да се донесе одлука да у потпуности пређу на онлајн режим рада, али тек на основу мишљења надлежних за јавно здравље на том подручју и сагласности републичког просветног врха.

Овакав епилог потраге за оптималним решењем, и пре него што је одлука озваничена, наговестио је епидемиолог и члан кризног штаба проф. др Бранислав Тиодоровић, који је јуче први у јавности рекао да ће од понедељка највероватније основне школе остати отворене за ђаке од првог до четвртог разреда, а да ће се настава за старије основце и средњошколце и даље организовати само на даљину. Он је најавио и да ће послодавци бити позвани да уколико је могуће дозволе запосленима да раде од куће, да би бар један родитељ могао да буде с децом, пренео је Танјуг.

– Упутићемо и позив да деца остану код куће с родитељима, уколико је то могуће. Мораћемо да оставимо да раде школе за млађе разреде, ту нема дискусије. Остали ће наставити још следећу недељу онлајн. Морамо да будемо реални, да обезбедимо да родитељи могу да раде – објаснио је Тиодоровић и подсетио на „законску одредбу да деца до 12 година не могу сама да остану код куће”.

Бранислав Тиодоровић (Фото: Драган Кујунџић/Танјуг)

Једна од главних недоумица сигурно јесте како децу млађег школског узраста оставити код куће да сама, без помоћи и надзора одраслих, проводе време и прате наставу док оба родитеља раде ван свог дома, на пример, у здравственој установи, продавници прехрамбених производа, трафици, фабричком погону, полицији, на шалтеру поште или банке, бензинској пумпи… Да учитељи нису дадиље, те да би и они као и наставници старијих разреда осмолетки и средњих школа требало да раде на даљину, а да би и предшколске установе требало затворити до побољшања епидемијских прилика, једногласно указују репрезентативни просветни синдикати.

Још није прецизирано да ли ће бити прихваћена иницијатива запослених у предшколским установама да број деце у васпитним групама буде редукован док траје актуелна епидемијска криза тако што ће услов да у обданишту бораве бити потврда послодавца родитеља да су радно ангажовани ван својих домова.

Не постоји закон који у Србији забрањује да код куће сама остају деца до 12 година

Чим се заподене расправа о евентуалном преласку ученика млађих разреда на наставу на даљину, међу првим „аргументима” који се потегну јесте „законска одредба да деца до 12 година не могу сама да остану код куће”. Само што не постоји закон који у Србији то прописује, а они који ипак тврде да таквог прописа има и да је на снази, вероватно подсећају на препоруку овдашњих власти из доба ванредног стања која, ипак, није обавезујућа.

А и да јесте, не би се односила само на ученике од првог до четвртог разреда осмолетке јер ђаци од једанаест и по до дванаест и по година иду у шести разред основне школе. Породични закон, чланом 69 Чување и подизање детета, налаже да родитељи не смеју остављати без надзора дете – предшколског узраста. Закон о заштити становништва од заразних болести предвиђа да се запослени родитељ мора старати о детету које није навршило 14. годину, а одређена му је мера карантина у кућним условима.

Притом, „решење санитарног инспектора о одређивању мере истовремено представља и потврду о спречености за рад док та мера траје”. Иако је јасно, у том пропису је и посебно наведено да исто важи и уколико је реч о детету предшколског узраста које не сме да буде остављено без надзора по закону.

Миленија Симић Миладиновић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 20.3 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар