Београд: Предвиђено рушење и кафане „Орашац”

Многи би рекли да је ова кафана део културног идентитета Београда. Ипак, планом ЦЕП-а, „Орашац“ је већ 20 година на списку за одстрел како би на том земљишту била пробијена Трнска улица

Кафана Орашац код Вуковог споменика (Фото: Н. Скендерлија)

Шкембићи се пуше из тањира док га редовни гост „Орашца” мерка чекајући да се мало охлади. Он не може да замисли да му неко ускрати уживање у омиљеној кафани. Поготово не багери који су неколико метара даље, на углу Булевара краља Александра и Голсвордијеве сравнили све са земљом припремајући терен за градњу вишеспратнице. Због ње гости „Орашца” не морају да страхују − она неће срушити кафану. Али, кафана је већ 20 година виђена за одстрeл како би на земљишту на коjем одолева времену била просечена траса Трнске улице.

То је предвиђено Планом детаљне регулације (ПДР) за део Булевара краља Александра између Таковске и Синђелићеве. План је израдио Центар за планирање урбаног развоја ЦЕП, усвојен је 2001. године и још важи.

„Трнска улица спојила би Булевар и Хаџи Ђерину. Двосмерна је и са четири траке треба да буде део „трансверзале” која би повезала Рузвелтову улицу са Клиничким центром Србије преко Милешевске, Каленић пијаце, Невесињске, Макензијеве и Булевара ослобођења. Пословни објекат на углу Булевара и Голсвордијеве нема никакве везе са кафаном нити се он гради на плацу који се наслања на „Орашац”, објашњава Вук Ђуровић, директор ЦЕП-а и некадашњи градски секретар за урбанизам.

Тим планом, парцеле на којима је подигнут „Орашац” предвиђене су за јавну површину, односно за саобраћајницу, а у међувремену учињени су и кораци, додуше спори, да им се облик и површина у катастру промене, што је у претходне две деценије напокон и учињено. Али, решавање имовинскоправних односа неопходних за издавање грађевинске дозволе није започето нити има назнака за то када би град, односно Дирекција за грађевинско земљиште, почела експропријацију земљишта за градњу будуће улице.

„У програму Дирекције за ову годину није покретање поступака за решавање имовинскоправних односа за Трнску улицу“, потврдили су за „Политику” у том градском јавном предузећу.

И када почне изузимање плацева за будућу саобраћајницу, то неће бити једноставан посао нити ће преко ноћи моћи да се заврши. Чак на први поглед чини се и немогуће пробијање Трнске улице у том блоку јер се она у наставку, између Хаџи Ђерине и Милешевске, драстично изменила у односу на пре 20 година – уместо приземних кућа никле су вишеспратнице и питање је да ли ће се остварити замисао из ПДР-а да постане део планиране „трансферзале”.

Све то иде наруку свим противницима рушења „Орашца”, кафане са традицијом и једне од малобројних преосталих угоститељских институција.

„Док дођу до нас, знате ли колико кућа претходно треба да раселе и поруше? Познат нам је план од пре две деценије који то предвиђа, али нико нас о рушењу није обавестио нити смо добили било какав документ да треба да се иселимо. Зар неко има срца да руши ресторан са тако дугом традицијом“, пита Милоје Трајковић, менаџер „Орашца”.

Извор: Политика

Срца можда и нису, али интереса да руше старе кафане имали су многи, користећи њихове ексклузивне локације на којима су потом зидали или их претварали у савремене пословне објекте.

„Орашац” који је пословао у оквиру приватизовaног угоститељског предузећа „Три грозда”, транзиција ипак није уништила.

„Од 2015. имамо двојицу власника, угоститељи, фини људи“, уверава Трајковић, али не открива њихова имена.

Са власницима је „Орашац” изгледа имао среће, али не и са Заводом за заштиту споменика културе. Многи би рекли да ова кафана јесте део културног идентитета Београда. Међутим, очигледно да нема вредне архитектонске атрибуте, тако да јој Завод за, шест деценија колико постоји, није доделио статус заштићеног објекта, чиме би забранио њено рушење.

„Кафана није заштићена као појединачни објекат нити је била под претходном заштитом као део неке целине. Тај део града припада античком Сингидунуму, што значи да, када се буде градила улица, уколико инвеститор нађе археолошке налазе, дужан је да нас обавести о томе“, кажу у градском Заводу за заштиту споменика културе.

Пословна зграда са осам спратова

Пословна зграда на углу Голсвордијеве и Булевара краља Александра гради се на основу ПДР-а из 2001. године. На тој парцели урбанисти су тада предвидели објекат са пет спратова и једним повученим, док ће нова зграда према идејном решењу које потписује пројектни биро „Забриски” имати приземље, осам спратова и повучени спрат, односно биће висока 32 метра. Наручилац тог пројекта и инвеститор је компанија „Гранит инвест”.

„Већа спратност дозвољена је планским документом вишег реда, планом Генералне регулације који за планове усвојене до 2003. предвиђа могућност њиховог преиспитивања зато што су стари. Преиспитивање је могуће једино кроз строго регулисану процедуру коју смо испунили: за ту локацију израдили смо урбанистички пројекат који је био августа прошле године на јавном увиду, а потом га је усвојила градска Комисијa за планове без иједне примедбе. Између новог пословног објекта и кафане „Орашац” према важећем ПДР-у предвиђени су зелена површина, сквер, и други објекти“, каже Милка Гњато, креативна директорка „Забриски” студија.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 7. 2. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

Оставите коментар